У ЧАЧКУ СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА ВИШЕ ОД 532 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ПРВИХ СЕДАМ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ
Ова година, као и претходне две, била је тешка и изазовна за привреднике. Али, генерално можемо бити задовољни са постигнутим резултатима, како Чачка, тако и Моравичког управног округа, јер је остварено повећање спољнотрговинске размене робе. Највеће учешће у спољнотрговинској размени Моравичког округа има Град Чачак, који је за првих седам месеци у 2022. остварио повећање извоза од 39 одсто и увоза од 26 процената, каже за наш лист Горана Танасковић, руководилац Организационе јединице Чачак Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа.
Поред изузетно тешке ситуације претходних година, проузроковане, прво пандемијом корона вируса, а потом и украјинском кризом, чачанска и привреда општина Горњи Миалановац и Лучани повећале су спољнотрговинску размену у првих седам месеци 2022. године, и то за 30 одсто.
– Јако је битно да је извоз знатно повећан у поређењу са увозом. Чачак, као доминантан у Моравичком округу, остварио је највећу спољнотрговинску размену, која износи више од 532 милиона евра за првих седам месеци ове године. Извоз је повећан за чак 39 процената, него у истом периоду претходне године, а увоз за 26 одсто. Забележен је нешто мањи раст увоза, али узрок је украјинска криза, као и чињеница да наши привредници набавку одређених сировина усмеравају ка домаћим произвођачима. Највеће учешће у извозу имају производи од метала, гвожђа и челика, погонске машине, као и електрична опрема, око 41 одсто, потом производи од каучука – девет процената, картон, хартије и њихови производи – осам одсто, одевни предмети – седам процената. У укупном увозу, као и ранијих година, доминантна су друмска возила, она учествују са 25 одсто, потом гвожђе, челик, погонске машине, електричне машине са 16 процената, пластичне масе, производи од истих и хемија са 11 одсто… – наводи Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак РПК Моравичког и Рашког управног округа.
Земље са којима Чачак највише сарађује и са којима су чачански привредници остварили највећи суфицит у спољнотрговинској размени су Немачка, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Северна Македонија, а дефицит са Чешком Републиком, Италијом, Турском, Кином и Пољском.
– У укупном извозу чачанске привреде Немачка учествује са 34 одсто, забележено је повећање од чак 64 процената за првих седам месеци ове године, него у истом период прошле године, што је јако похвално. Иначе, у Немачку се углавном извозе готови производи. Следе Босна и Херцеговина са 11 процената у укупном извозу, Црна Гора са шест, Руска Федерација са четири одсто. Извоз у Русију се, можда, процентуално смањио, али се номинално знатно повећао. Највише увозимо из Чешке, 19 одсто од укупног увоза, потом из Италије 12 процената, из Турске 11, Немачке десет… – каже Танасковић.
Када је реч о спољнотрговинској робној размени Општине Горњи Милановац, извоз је порастао за 22 одсто, а увоз за 36 процената. Пластичне масе и производи од истих, као и производи за бојење и штављење учествују са 42 одсто у укупном извозу милановачке привреде, а следе производи од метала и машине са 23 одсто, прехрана, поврће, воће, пића и остали кондиторски производи са 18 процената. У укупном увозу Општине Горњи Милановац доминирају, такође, производи од пластичних маса и производи за бојење и штављење са 54 одсто, као и производи од метала са 15 процената. Највећа спољнотрговинска размена привреде Горњег Милановца на страни извоза је углавном са земљама из региона, Босном и Херцеговином – 18 одсто, Северном Македонијом – девет, Црном Гором, Италијом и Руском Федерацијом седам, а на страни увоза са Немачком – 14 процената, Турском – 11, Италијом – десет, Словенијом – девет…
Лучани, такође, бележе повећање спољнотрговинске размене, при чему је извоз порастао за 43, а увоз за 77 одсто. Лучански привредници највише извозе у Босну и Херцеговину – 20 одсто, у Уједињено Краљевство – 11 и у Француску десет процената, а увозе из Немачке – 25, из Турске – 13, из Кине – 12 одсто. Општина Лучани највише извози производе од поврћа и воћа – 33, 5 одсто, потом производе за бојење и штављење, хемијске производе, пластичне масе – 45 процената, а највеће учешће у увозу чине производи за хемију, пластичне масе, производи за бојење и штављење – 62 одсто.
– Битно је да није смањена спољнотрговинска размена са Руском Федерацијом, још увек извозимо у Русију, али отежан је увоз одређених сировина, као и енергената. Наши привредници се све више опредељују за сировине из региона и супституте из наше земље – закључила је Горана Танасковић.
Н. Р.
