OTISAK NASLEĐA PROŠLOSTI I SAVREMENOG TRENUTKA
“Divićemo se ruševinama, divićemo se ostacima nepoznatih vremena, divićemo se izgubljenom značenju. Jer Istorija je sa svojim vernim pratiocem geologijom za nas odradila veliki zadatak. Obrisala je znak, isprala je bljesak vremena.”
(nepoznati autor)
U Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović”, prošlog četvrtka, 27. maja, za posetioce je otvorena izložba Marka Markovića, pod nazivom “Lokalitet 436 KO”. Izložba predstavlja realizaciju “Nagrade memorijala” na 29. Memorijalu Nadežde Petrović (2018), selektora Uroša Đurića, Mihaela Milunovića i Vuka Vidora, pod nazivom “Limited”. S obzirom na to da nije bilo zvaničnog otvaranja, po želji autora, Dragana Božović, kustos i muzejski savetnik Umetničke galerije “Nadežda Petrović” predočila je medijima da “Parcela 436 katastarska opština” predstavlja izložbu jedne katastarske situacije, odnosno, da je reč o umetničko filozovskom viđenju prostora i vremena. Prema rečima kustosa, zamisao umetnika je bila da publika doživi izložbu kao da su u Galeriji u toku radovi.
– Autor izložbe je fiktivno izmestio arhitekturu čačanske
Crkve na prostor parcele Umetničke galerije “Nadežda Petrović”. Samim tim je relativizovao
vreme i prostor, u istom vremenu i u istom prostoru mogu da se dogode, ili da
se poklapaju različiti oblici, različito nasleđe, prošlost, sadašnjost. Izložba
je okrenuta ka nasleđu prošlosti, ali i savremenom trenutku. Autor ujedno hoće
da ukaže na slojeve nasleđa, koji su stalno među nama i oko nas, i na značaj očuvanja
nasleđa iz koga su potekli novo društvo i kultura – pojasnila je Dragana Božović.
Jedna od konkretnijih umetnikovih intervencija u prostoru Galerije je kocka sa
specifičnim reljefom.
– Autor je ovaj objekat u obliku kocke formirao kao jedno svoje delo. Ali, u stvari ona je napravljena od iskopiranih fragmenata postojeće fasade stare čačanske Crkve. Jedan savremen umetnički oblik on je formirao na osnovu otiska nasleđa – naglasila je je Božović, dodajući da je zaposlenima ove ustanove kulture drago što je jedan mlad, aktuelan i kvalitetan umetnik izlagao na Memorijalu, dobio nagradu i u Galeriji “Nadežda Petrović” predstavio svoj veliki projekat, realizovan kroz samostalnu izložbu.
Umetnik je želeo da se još pri prilasku Galeriji publika zainteresuje šta se gradi u ovom prostoru, pa je projekciju građevine u naznakama predstavio i u dvorištu i samom ulazu u ovu ustanovu kulture. A ukoliko ste se zainteresovali šta se gradi na ovom lokalitetu možete otkriti do 27. juna, do kada će biti otvorena izložba.
Marko Marković je rođen 1984. u Beogradu. Studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrđana Bajića. Bavi se skulpturom i radovima realizovanim “in situ”. Do sada je imao osam samostalnih izložbi među kojima su izložbe u Beogradu, Cirihu i Gracu. Pored nagrade Memorijala Nadežde Petrović, dobitnik je i drugih prestižnih nagrada, poput Nagrade za skulpturu “Sreten Stojanović”, Nagrade za izuzetnu realizaciju crteža na zidu “Kairos”, Nagrade za crtež “Vladimir Veličković” i Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos“.
N. R.
ŽENSKA ZANATSKA ŠKOLA
“Zgrada Ženske zanatske škole, danas zgrada Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, je prizemno zdanje, sa visokim kamenim soklom, jednim redom dvokrilnih prozora, koji imaju stepenasto profilisane šembrane i kameni potprozornik. Iznad nivoa prozora je jednostavno profilisan kordonski venac, koji fasadu deli horizontalno. Krov je na četiri vode, složen, pokriven biber crepom. Ulaz u zgradu je sa severoistočne strane. Zgrada je građena od tvrdog materijala i imala je šest prostorija, od kojih su tri bile predviđene za učionice, i po jedna za kancelariju i radionicu. Ispred ulaza u školsku zgradu nalazilo se stepenište, a ulaskom u zgradu prvo se stupalo u prostrani hol. Iz hola se, s leve strane, odmah do ulaznih vrata, ulazilo u kancelariju, i učionicu koja se nalazila pored nje. Pravo od ulaznih vrata nalazila se takođe jedna, veća, učionica. S desne strane, do ulaza, nalazila se radionica, a pored nje još jedna učionica, iste veličine kao i ona, s leve strane, naspram nje. Dužina zgrade iznosi 24,3 metra, a njena širina iznosi 15,5 metara. Po useljenju u školsku zgradu Uprava podružine donosi odluku o stavljanju roletni na prozore i o prodaji jednog dela placa koji je ostao slobodan, naravno ako cena bude odgovarajuća. Na sednici od 4. maja 1912. godine doneta je odluka da se objavi licitacija za izgradnju trotoara oko školske zgrade, za nasipanje školskog dvorišta i krečenje školske zgrade. Međutim, izbijanje Prvog balkanskog rata omelo je Podružinu u ovim njenim planovina, koji su morali da sačekaju neko bolje vreme za realizaciju.”
Citirani tekst preuzet je iz neobjavljenog rada “Jedan vek zgrade Umetničke galerije Nadežda Petrović 1911 – 2011”, istoričara Miroslava Purića.
