Ivanjički Dom kulture je povodom Dana zaljubljenih upriličio prošlog četvrtka otvaranje nesvakidašnje izložbe čestitki i poetsko veče Beograđanke Jasmine Janković pod nazivom „Sačuvajmo ljubav“. To je poziv da čuvamo reči kojima drugima dajemo najlepše delove duše.
Ova književnica, diplomirani je socijalni radnik i kolekcionar. Njana zbirka čestitki broji više od 2 hiljade primeraka iz čitavog sveta. Ovoga puta izloženo je preko 200 čestitki s prikazima romantike. Cilj izložbe je da ukaže na potrebu prenošenja poruke rukom pisanom rečju uz sliku kao i lepotu zaboravljene komunikacije, danas kada je svet preplavljen kratkom porukom bez emocije, jeftinom grafikom, telefonom, internetom.
Emocija je najvrednija
Otvarajući izložbu Jasmina se osvrnula na istorijat štampe čestitki i tematsku raznolikost. Od nje saznajemo da je prva čestitka nastala 1843. godine u Engleskoj kada je zastupnik muzeja „Viktorija i Albert“ rekao da ne može svima ponaosob da čestita Božić i Novu godinu pa je pozvao dizajnera da osmisli čestitku. Ona je prikazivala porodicu okupljenu oko drveta i sedam elemenata darivanja. Кada se 1869. uključila pošta čestitke su mogle da putuju svetom. Кako je rekla, u svojoj kolekciji ima 7-8 tema, kao što su portret žene, portreti dece, pejzaži…
-Najvrednija u tim prepiskama je emocija, koja pokazuje poštovanje čoveku, persiralo se, znao se neki red. Teme su bile prigodne: praznici, slave, venčanja…Ta sporohodna prepiska iziskivala je čekanje, gajenje nade. Iz njih se može pratiti socijalni momenat, način štampe, kaligrafija, da se oseti vreme i sva njegova težina. Ljubav je danas brza i nema žrtve, a njena bit je žrtva. Mi bežimo od toga, od borbe za nju i idemo ka individualizmu i egoizmu. Zato na ovaj način želim da podelim bar deo lepote koja se zaboravlja i da ostavim generacijama koje neće ni znati šta je ovo,“ kaže Jasmina Janković.
Na ideju da sakuplja čestitke došla je tražeći ilustracije za svoju dečiju knjigu pesama. Na Sajmu knjiga je srela ženu čiji su joj se podmetači za čaše svideli, a rađeni su kao reprodukcije čestitki. Potom je počela da prati pijace, antikvarnice, filatelističke sajmove, aukcije i da istražuje na internetu. Prvu čestitku je nabavila, kako priča, 2012. godine i do 2015. imala ih je 30-tak. Pošto se ozbiljnije posvetila istraživanju već sledeće godine uspeva da organizuje prvu izložbu od 100-tinak primeraka u Кulturnom centru u Šapcu. Pošto ljudi lepo reaguju na tu emociju iskazanu rukom pisanim rečima sa slikom i iskazuju interesovanje, često organizuje izložbe.
Socijalna radnica kao književnik
Ovom prilikom govorila je pesme o ljubavi kao putu opstanka, unutrašnjem ogledalu i traganjima za ravnotežom kroz druge iz dve svoje zbirke „Plavi bol“ (2012) i „Brektanje duše“ (2008). Napomenula je i da je do sada napisala tri romana a završava i četvrti. Na pitanje da li joj to što je po struci socijalni radnik pomaže ili odmaže u pisanju odgovara da u prozi sigurno pomaže.
-Кad se postavljaju likovi, psihologija, socijalna priča titraju i iskustva koja sam čula. Sakupe se osećanja da mogu da formiram lik i dam autentičnu poruku kroz njega. A poezija ide iz mene. Za mene je ljubav nešto što stvaram da bi mi kosmički punilo srce. Ono je najbitnije za sve, taj osećaj davanja emocija. I večeras ako su drugi poneli to trunje poezije, emocija koje im znače, meni je velika radost“objašnjava Jankovićeva.
Jasmina Janković živi i radi u Beogradu. Saradnik je internet TV-a „Ljudi govore“ od 2015. godine. Sarađuje i sa biltenima o očuvanju srpske kulturne baštine.
J. S.
