ИЗЛОЖБА ГОРДАНЕ КАЉАЛОВИЋ И ЂОРЂА ОДАНОВИЋА У ГАЛЕРИЈИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА
„МЕСЕЧЕВА СОБА“, ОДАЈА ЗА МЕМОРИЈУ ПЛАНЕТЕ
Изложба „Месечева соба“ афирмисаног уметничког пара Гордане Каљаловић и Ђорђа Одановића, отворена је у понедељак, 19. јула, у Галерија Народног музеја. Добродошлицу уметничком пару пожелела је директорка Делфина Рајић, али и господину Емануелу Карлбаху, уметницима из Македоније, Босне и Херцеговине, Канаде и Хрватске.
У оквиру дугогодишње креативне активности на савременој уметничкој сцени Србије, Гордана Каљаловић и Ђорђе Одановић су поред индивидуалног деловања, формирали и корпус заједничких пројеката. Обоје су развијали сопствену уметничку праксу поред педагошког рада као професори Академије уметности у Новом Саду, Гордана кроз скулптуру, инсталацију и кустоски рад, а Ђорђе кроз фотографију.
Истражујући у идејном и визуелном контексту изабране појаве и феномене реализовали су низ мултимедијалних пројеката: „Месец и промена“, „Насупрот“, „Реконструкција пејзажа“ и најновији „Месечева соба“, у коме су, разматрањем модалитета рецепције Месеца, његове површине, светлости и значаја интерактивне енергије коју има са Земљом, креирали „интермедијални дијалог који чине елементи истог изворишта уведени у хетерогени поредак“. Такође, према речима аутора текста каталога Сава Ристовића, изложбом „Месечева соба“, ауторски пар је „комбинујући многе асоцијативне референце створио јединствен мисаоно-визуелни дијалог диференциран у три целине и то су: „Соба Месечевих мапа“, „Соба Месечевих мена“ и „Соба Месечине“.
Подсетивши на то да Месец од почетка цивилизације фасцинира човека на различите начине и са различитим побудама, и постаје инспиративно полазиште за књижевну, музичку и уметничку транспозицију, Рајићка је истакла да су управо Месечеви модалитети појављивања и активности, као и промене које иницира у живом и неживом свету, биле повод пару Каљаловић Одановић за ову визуелну транспозицију.
-Прожимањем личних креативних искустава и сензибилитета, аутори остварују концепцијски интермедијални и просторни дијалог. Повезују традиционалне и савремене форме и израз, указујући на фактор времена уочен кроз кретање мора, ритам таласа, биолошки раст, бесконачну периодичност. Посредством скулптура, инсталација, видеа, фотографија и рељефа, креирају специфичну амбијенталну целину – навела је Делфина Рајић, приликом отварања изложбе.
А Сава Ристовић, продирући у научне резоне космичких интеракција Месеца и Земље резимира: „Те промене су константа времена, вечно трајање које се кроз своје земаљске манифестације исказује као неприкосновена меморија планете…“
З. Л. С.