Пољопривреда је одувек носила извесне ризике, али посматрано кроз призму све изразитијих климатских промена, а поврх тога и најновије светске кризе проузроковане ратом у Украјини, која је довела до драстичног поскупљења готово свих производа на светском тржишту, па и пољопривредних, обезбеђивање довољних количина хране је постало приоритет на глобалном нивоу. За разлику од бројних других земаља, Србија ће у овој години имати довољне количине основних животних намирница. Ипак, оно што брине пољопривреднике у овом моненту јесте питање да ли ће се сва њихова улагању у изузетно скупу пролећну сетву кад дође време жетве и исплатити. О овој и свим другим недоумицама произвођача, поскупљењу инпута у пољопривреди, ценама пољопривредних производа, снабдевености тржишта и прогнозама за ову годину, разговарали смо са Биљаном Јањић, аграрним економистом из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Не каже се без разлога да је пољопривреда „фабрика под отвореним небом“ и да је увек тесно скопчана са ризиком. Пољопривреда се, из године у годину, суочава са све већим изазовима, пре свега, због све изразитијих климатских промена. Поред сталне борбе пољопривредника са екстремним сушама и поплавама које су све присутније, пролећним мразевима и градоносним облацима, велики талас поскупљења енергената и готово свих врста роба и услуга, укључујући и пољопривредни репроматеријал, прелио се са светског и на наше тржиште, као последица рата у Украјини.
Цене пољопривредног репроматеријала су у првом кварталу 2022. поскупеле за 27,7 одсто, у поређењу са истим периодом 2021. године. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), највећи раст цена бележи минерално ђубриво – чак 133,4 одсто. У истом периоду поскупела је и сточна храна за 27 одсто, а средства за заштиту биља за 28,8 процената. Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди у првом кварталу 2022, веће су у просеку за 9,9 процената у односу на четврти квартал прошле године.
Упркос поскупљењу свих инпута у пољопривреди, пољопривредни произвођачи су уложили максимум напора да овог пролећа засеју ратарским и повртарским културама планиране површине, како би произвели довољне количине хране, јер се свуда у свету говори о могућој несташици основних животних намирница и прехрамбених производа, што повлачи извесну дозу страха и несигурности. Иако знамо да се у Србији тешко може догодити такав сценарио, јер смо ми одувек производили довољне количине пољопривредних производа за наше потребе, а претицало је и за извоз, сада, када су пољопривредници уложили у сетву чак и „црно испод нокта“, све снажније их мучи питање да ли ће им се на крају свега исплатити све што су уложили, како не би дошли у ситуацију да у наредној години немају чиме да покрену нови производни циклус.
Биљана Јањић, аграрни економиста из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, истиче да ће Србија у овој години имати довољне количине свих основих животних намирница за сопствено становништво, а биће вишкова и за извоз:
-Србија ће имати довољне количине хране у овој години и то је сасвим евидентно. Имаћемо довољно житарица и уљарица за домаће потребе, али и озбиљних вишкова за извоз, а то је резултат, пре свега, наше структуре пољопривредне производње. Западне земље су се нашле у великом проблему, јер су производњу житарица и уљарица препуштале годинама уназад Украјини и Русији, јер та производња није била профитабилна. Своје површине су користиле за профитабилније пољопривредне културе, а сада када им је неопходно да обезбеде основне животне намирнице не могу преко ноћи да измене структуру производње, тако да се неминовно суочавају са несташицом хране и драстичним скоком цена.
Када се говори о поскупљењу инпута у сточарској производњи и ценама сточарских производа, према виђењу Биљане Јањић, сасвим је очигледно да се сточари у Србији суочавају са великим проблемима, што би могло довести до драстичног пада њихове производње, превасходно у области млечног говедарства:
-Поједине млекаре су подигле откупну цену млека, јер је сасвим очигледно да су сточари у великом проблему због прошлогодишње суше и драстичног поскупљења кабасте сточне хране, а ту је и скок цена житарица. Тешко да се производња млека може одржати без озбиљнијег повећања откупне цене млека и снажније потпоре државе. Иако држава у последњем периоду издваја значајнија средства за поспешивање сточарске производње (и млечног и месног говедарства), јасно је да до неких видљивијих ефеката не може доћи тако брзо, пре свега, због дугогодишњег занемаривања нагомиланих проблема у сточарству.
А када је реч о воћарству, већ сада се види да може доћи до проблема у пласману појединих воћних врста, сматра наша саговорница:
То се може уочити на примеру јабуке и трешње. Цене овог воћа су на прошлогодишњем нивоу и доста ниске у односу на поскупљење инпута у пољопривредној производњи. Проблем је настао због тога што постоје тржишни вишкови ових производа који нису пронашли пут до иностраног тржишта, што је утицало на обарање цене овог воћа. Висок степен учешћа радне снаге је карактеристичан за нашу воћарску, баш као и повртарску производњу. Сезонски радници се тешко налазе, а значајно су скочиле и њихове дневнице, што ће свакако неповољно утицати на профитабилност воћарске производње.
Када се говори о житарицама, сви расположиви вишкови биће уновчени на страном тржишту. Због велике потражње на светком тржишту, све дозвољене количине које буду извезене, имаће добру цену, тако да ће таква кретања утицати и на поскупљење овог производа и на нашим просторима, што би могло бити у неком моменту и оптеређење за домаћег потрошача, али се очекује да ће држава о свему томе водити рачуна. Ипак, за оцену успешности једне пољопривредне године веома су битне и временске прилике које значајно могу умањити приносе гајених култура, закључује Биљана Јањић.
