PODRŠKA KRALJICE NATALIJE ŽENSKOJ ZANATSKOJ ŠKOLI
Inicijator da se osnuje Ženska radnička škola u našem gradu 1890. godine bila je Ženska podružina u Čačku. U početku rada škola se zvala „Radenička“, zatim „Radnička“, a od 1922. godine „Ženska zanatska škola“. Sud opštine i Odbor plaćali su stan i ogrev. Podatke iz istorijske beleške „Fonda Ženske zanatske škole i Ženske podružine Čačak“, koju je napisao bivši direktor Arhiva Milutin Jakovljević ustupa nam direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva Lela Pavlović.
-Još 1885. godine, za vreme rata protiv Bugara, u svim većim mestima Srbije osnovane su ženske podružine, koje su sebi stavile u zadatak da se staraju o nabavci toplog odela, rublja i čarapa za vojsku, a posebno da se brinu o nezi ranjenika. Predsednica ove Podružine bila je 1885. Marija Šurdilović, supruga okružnog načelnika Svetozara Šurdilovića. Posle završenog rata Podružina je prestala sa radom. Inventar (uglavnom posteljne stvari i drugo) predat je Čačanskoj bolnici, a novac u iznosu od 600 dinara Čačanskoj štedionici na štednju. Podružina Ženskog društva u Čačku ponovo je osnovana 25. februara 1888. godine (po starom kalendaru), a za predsednicu je izabrana Mileva Kuželj, supruga dr Jaroslava Kuželja – ističe direktorka Arhiva.
Osnivanje Ženske radenička škole u Čačku podržala je kraljica Natalija, koja je poklonila dve šivaće mašine, a od dobrovoljnih priloga nabavljen je najpotrebniji inventar. Upisano je deset učenica, a u toku godine primljene su još dve, tako da je prva generacija ove škole brojala 12 polaznica. To su bile: Anka Ćirić, Emilija Balšić, Jelena Petrović, Katarina Milekić, Lenka Balšić, Lenka Janković, Lenka Protić, Ljubica Nikolić, Mileva Stanojević, Mileva Todosijević, Emilija Popović i jedna nepozata učenica. Prva učiteljica bila je Jelena Anđelković. Ona je počela sa radom 1. juna 1890, kada je izvršeno vodoosvećenje u školi. U toku rada škole broj učenica se iz godine u godinu povećavao, a isto tako i broj nastavnika. Od osnivanja škole, pa do 1922. godine, nastavnike je plaćala Podružina, koja je snosila i troškove oko izdržavanja škole. Tek od 1922. godine škola je na budžetu Ministarstva trgovine i zanatstva.Pored krojenja i šivenja, u toku 1897. otvoreno je odeljenje za tkanje (izrada ćilima i dr). Ovo odeljenje vodila je nastavnica Marica Bošković.
Posle nekoliko godina rada Škola je pokazala uspešne rezultate. Sa svojom radovima učenice su učestvovale na brojnim izložbama u zemlji, a izlagale su i u Parizu. Posle majskog prevrata, 1903. godine, knjeginja Jelena primila je „pod svoju visoku zaštitu“ Žensko društvo sa svim podružinama. Od 1923. kraljica Marija prima se visokog pokroviteljstva ove značajne organizacije žena.
Dugogodišnja aktivnost Ženske podružine u Čačku urodila je plodom, jer su 1911. godine podigle školsku zgradu za učenice Radničke škole, danas je to zgrada Umetničke galerije „Nadežda Petrović“. Posle velikih priprema i prikupljanja sredstava, Ženska podružina pokrenula je izgradnju još jedne zgrade koja je bila namenjena za Domaćičku školu. Plan za zgradu dobijen je od Ministarstva građevina, a radovi su počeli 1932. Ugovor o izgradnji zaključio je građevinski preduzimač Slavko Manester iz Ljiga za sumu od 123 883,85 dinara. Temelj zgrade osvećen je 14. avgusta 1932, a zgrada je završena 17. oktobra iste godine. Međutim, zgrada nije služila nameni za koju je zidana, već je izdavana pod zakup, napominje istoričarka Pavlović. Danas su u toj zgradi smeštene neke službe MUP-a. U toku sledećih godina Podružina je prikupljala pomoć da bi se završili unutrašnji radovi na zgradi Domaćičke škole koji su krajem 1934. godine i završeni.
Priredila: Z.L.S.
