GLUMA SABIRA SVE ŠTO POŽELIŠ DA BUDEŠ
U filmu „Dara iz Jasenovca“ zapaženu ulogu je imala Ivanjičanka Jelena Mur, devojački Grujičić. Ova mlada glumica je na master studijama u Americi, ali je zbog pandemije i onlajn nastave ostala u Srbiji. To joj je omogućilo da se oproba u još nekim ulogama. Za „Čačanski glas“ govori o svojim dosadašnjim iskustvima i težnjama.
-Uloga Blankice u filmu „Dara iz Jasenovca“ je bila tvoj debi. Zbog toga ali i težine teme je sigurno posebna i izazovna. Šta ti je bilo najteže?
-Tumačim lik Jevrejke Blankice, koja je zatočena u logoru. Кada sam bila pozvana na kasting, i pročitala scenario, odmah sam zavolela taj lik. Кasnije, u procesu Blankica me je izazivala na razne načine. Moj lik je neko ko je potpuno sam i neko ko stavlja tuđi život ispred svog. Takođe, za celokupni narativ, ona je kontrapunkt. Najizazovnije je bilo da prizovem ta tragična iskustva, ali najteži i najlepši deo posla je prepustiti se liku kog igram. Takođe, morala sam i da govorim na drugom dijalektu.
Upravo si završila jedan potpuno drugačiji projekat. Reč je o seriji „Pevačica“ gde igraš glavnu ulogu. Кoliko je bila zahtevna i u kom smislu?
-Završila sam snimanje prve sezone serije. Igram lik Emilije Mladenović. Ona je mlada talentovana žena, koja dolazi u veliki grad i pokušava da napravi muzičku karijeru. Taj put je menja, kalemi i transformiše. Ova uloga je bila izazovna na više nivoa. Sličnosti između mene i Emilije su gotovo nikakve, i samim tim ovaj put sam imala drugačiji proces, nego recimo na prethodnom projektu. Takođe, muzičke partiture tokom snimanja su nešto što je zaista zahtevno, ali sam uživala. Mene moj posao ispunjava i svaki lik na kojem radim me menja i otkriva mi nešto novo. Neću vam dalje ništa otkrivati, moraćete da sačekate seriju.
Tu si pokazala i druge talente što i ne iznenađuje s obzirom da potičeš iz muzičke porodice?
-To što potičem iz muzičke porodice mi je samo podstrek. Uvek sam imala razumevanje od strane roditelja i njihovu podršku. Ponosna sam na njihovu muzikalnost i dar, i to me čini jako srećnom.
Кakvi su tvoji planovi? Da li ti je interesantniji film ili pozorište?
-Moji planovi nisu nikada striktni, i puštam životu pomalo da me vodi. Imam neke ciljeve i želje i stremim njihovom ostvarenju radeći svaki dan na tome. Film je moja prva ljubav i trenutno preokupira moje interesovanje. Njaga najduže volim. Gledam dva filma dnevno, ali u poslednje vreme zbog obaveza trudim se bar jedan da pogledam. Nadam se i nekom iskustvu u pozorištu. Кada bih morala da biram to bi bio film. Ali oba su mi podjednako interesantna i zahtevaju drugačije oblike i jezike.
Da se vratimo na početak. Od kada datira tvoje interesovanje za glumu i kako si počela?
-Oduvek sam želela da se bavim glumom. Ja se ni ne sećam tačno da li sam ikada imala moment odluke, ta se želja sama artikulisala vremenom. Menjala je oblik kako sam sazrevala, ali ni jednog trenutka nisam imala interesovanje ni za kakav drugi posao. Upisala sam glumu na Akademiji Umetnosti u Beogradu sa 17 godina i bila u klasi profesora Nebojše Dugalića. Prethodno sam se amaterski bavila glumom u raznim trupama, grupama i amaterskim pozorištima u Ivanjici. Diplomirala sam 2017. godine. Nakon završenih studija upisala sam master u Americi. I dalje sam tamo i ne planiram da prestanem sa radom na sebi.
Кako si se odlučila za master u Americi? Šta je bilo presudno?
-Za master u Americi sam se odlučila još pre nego što ću upisati studije u Beogradu. Oduvek sam želela da probam nešto tako “veliko” (bar za mene u tom trenutku sanjanja). Presudno, i zapravo koren moje želje, je moja potreba da idem dalje, da slušam stomak, i da dopustim sebi nove slobode.
Osim glume, šta te još zanima, ispunjava, čemu težiš?
-Gluma na neki način sabira sve što ikad poželiš da budeš. Ali šta god da radim, trudim se da to radim do kraja, punim plućima i otvorenog srca. U životu težim miru, ravnoteži i mentalnom zdravlju. Porodica mi je takođe važna. Ali mislim da uspeh na svakom polju dolazi nakon apsolutnog prihvatanja sebe.
Uz porodicu, šta te još vezuje za Ivanjicu? Кako je doživljavaš?
-Iskreno, samo porodica. Volim taj grad, ali nikada se nisam osećala lepo u njemu. Brzo je postao mali, ne površinom, već sadržajem. Nadam se da će neki novi ljudi koji tamo stasavaju umeti da oplemene to mesto.
Jelena Savić
