GRAD ČAČAK ĐACIMA GENERACIJE ČESTITA POSTIGNUTE USPEHE U DOSADAŠNJEM ŠKOLOVANJU!
Pored velike ljubavi, mladi, talentovani ljudi, kao neke od razloga zašto bi trebalo pohađati muzičku školu, navode opštu kulturu, upoznavanje klasične muzike, priliku da se čuje još nešto osim onoga što je uglavnom zastupljeno na medijima, dobro provedeno slobodno vreme… Psiholozi kažu da je muzika veoma važna u procesu obrazovanja i razvoja ličnosti, kao i da se slušanjem klasične muzike poboljšavaju pamćenje i koncentracija. A Ivana Marković, najbolji đak Srednje muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” kaže da je najvažnija ljubav, odnosno, želja da vam muzika bude život. Korak je bliže na putu ka ostvarenju svojih snova – da postane profesor solfeđa, a zahvaljujući rukovodstvu iskusnih muzičkih pedagoga, u toku svog školovanja zablistala je na mnogim takmičenjima.
Najbolji đak Srednje muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” Ivana Marković završila je OŠ „Božo Tomić“ u Prijevoru, gde i živi, i naravno Osnovnu muzičku. U osnovnoj školi je išla na nekoliko takmičenja, uglavnom iz srpskog i engleskog jezika, dok je u Muzičkoj učestvovala na brojnim takmičenjima iz solfeđa i teoretskih predmeta, i bila veoma uspešna.
– Dok su se moji vršnjaci, pri upisu u srednju školu, još uvek tražili u različitim poslovima i zanimanjima, ja sam već znala da je moj poziv muzika i ta odluka mi nije bila teška, lako sam se opredelila za Muzičku školu. Završila sam dva odseka, vokalno-instrumentalni (instrument klavir) i teoretski odsek, vanredno. Diplomirala sam u klasi profesorke Maje Protić. Tokom ove četiri godine išla sam na brojna takmičenja iz klavira, solfeđa i teorije muzike, i dobila puno nagrada, od kojih, moram reći malo neskromno, uglavnom prve. Najdraže su mi one sa republičkih i međunarodnih takmičenja, a izdvojila bih prvu, sa osvojenih 100 poena, na Međunarodnom takmičenju iz solfeđa ove godine – iskreno govori Ivana Marković.
Naša sagovornica podseća da je dodela diploma, održana 12. juna u svečanoj sali Muzičke škole, ove godine bila malo skromnija zbog aktuelne epidemiološke situacije. Ivana naglašava da je među najboljim učenicima, nosiocima “Vukove diplome” i Milica Bukarica, koja je takođe završila vokalno-instrumentalni odsek (klavir).
A kako se zainteresovala za muziku i veoma rano opredelila da bude njen životni poziv, iskreno kaže da joj je na ovo pitanje uvek bilo najteže da odgovori, dok nije shvatila da njena ljubav prema muzici nije stečena, već da jednostavno voli muziku otkad zna za sebe.
– Smatram da bez muzike ništa ne bi imalo smisla. „Muzika je moj život i moj život je muzika“ – sa osmehom na licu naša sagovornica citira Mocarta.
Za ovu devojku punu entuzijazma, optimizma i energije, nije bilo teško da ostavri zapažene rezultate. Naravno, kako kaže, treba da se ulože trud, rad i vreme, ali uglavnom je lako raditi ono što voliš. Muzika je za Ivanu istovremeno i zanimanje i hobi, svira, sluša, a pomalo i stvara. Pored toga, voli da se bavi fotografisanjem, a slobodno vreme najbolje provodi sa prijateljima i porodicom. Predstojeće leto, s obzirom na trenutnu situaciju u zemlji i svetu, najverovatnije će provesti obilazeći lepote Srbije, svirajući, pevajući u horu… A na jesen je čeka Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, smer muzička pedagogija.
– Volela bih da budem profesor solfeđa, da imam svoju muzičku “školicu”, mada me u poslednje vreme zanima i komponovanje, tako da se neću ograničiti jednim zanimanjem, ali će to svakako biti u vezi sa muzikom. Mnogo volim Čačak, najsrećnija bih bila da se vratim, živim i radim ovde, ali bih želela da se više pažnje posveti muzici, koncertima i umetnosti uopšte – nasmejano kaže Ivana Marković.
Sudeći po činjenici da su ovoj mladoj umetnici među najomiljenijim dela Volfganga Amadeusa Mocarta, jednog od najuticajnijih i najznačajnijih kompozitora klasične muzike, možda ćemo jednog dana slušati i Ivanine koncerte, kompozicije za klavir, simfonije, kao i operske i horske kompozicije.
Nela Radičević
UZ MUZIKU SE STIČU NOVA ZNANJA I PRIJATELJSTVA – „Budućim srednjoškolcima bih poručila da upišu Muzičku školu samo ako su potpuno sigurni da vole i žele da se bave muzikom, jer im tada ništa neće predstavljati problem, ni biti teško. Prednosti ove škole su što uvek raspevan uđeš i izađeš iz nje, uz muziku se družiš, stičeš nova znanja i prijateljstva“, naglašava najbolji đak Muzičke škole.
“ŠKOLSKA PORODICA”
– Lepa strana bavljenja muzikom je što pored učenja sviramo, pa kada se napravi dobar balans, učenje nam nije toliko monotono i teško. Srednja škola će mi sigurno ostati u najlepšem sećanju i svakako će mi puno nedostajati, najviše ta dobra atmosfera između nas i profesora, pa i društvo, koncerti i nastupi… U našoj školi mi se posebno dopada to što je odnos profesor – učenik na zavidnom nivou, sa maksimalnim poštovanjem, uz dobar smisao za humor i divnu saradnju. Izdvojila bih profesorku klavira Maju Protić i profesore solfeđa Aca Milekića i Branka Bajića, jer su mi bili kao “školska porodica”, i rad sa njima će mi puno nedostajati – istakla je Ivana Marković.
