Priča o uvođenju novih izbornih predmeta i promenama u gimnazijama počela je krajem 2017. i početkom 2018. godine, kada je najavljena i opšta matura za generaciju učenika koji su upisali prvi razred u školskoj 2017/18. O pojedinim nelogičnostima i uočenim problemima reformisane gimnazije javnosti je prvo ukazao Savet roditelja Gimnazije u Čačku, a potom i profesori i učenici ove srednjoškolske ustanove. U ovom broju našeg lista o efektima reforme govori Ivan Ružičić, direktor čačanske Gimnazije.
U januaru 2018. u nekoliko regiona Srbije održani su sastanci direktora gimnazija, kada su informisani da će biti uvedeni novi izborni predmeti, odnosno da će biti ponuđeno šest predmeta, od kojih će škole birati četiri, a učenici dva koja će pohađati. Prema rečima Ivana Ružičića, direktora Gimnazije u Čačku, osnovni cilj je bio da se formira tzv. “projektna nastava”, što je direktorima bilo potpuno prihvatljivo.
– Ideja ove nastave je da učenici spoje teoriju i praksu, da uče da rade u grupi i na terenu, van učionice, da posećuju razne ustanove i lokacije koje su u vezi sa temama koje obrađuju u izbornim predmetima. To se potpuno uklapa u savremene tendencije da učenici treba znanje da stiču iz različitih izvora. Kolektiv Gimnazije je u maju odabrao predmete koje će ponuditi učenicima, a u junu 2018. smo objavili na sajtu škole. Kada su sadašnji drugaci upisivali prvi razred, oni su izabrali dva nova izborna predmeta. Međutim, sadašnja organizacija nastave ovih predmeta, odnosno povezivanje učenika iz više odeljenja u jednu grupu je svojstveno za škole koje rade u jednoj smeni. Za škole koje funkcionišu u dve smene, koje imaju po devet, deset ili više odeljenja u jednom razredu je teže realizovati ovakav vid nastave. U prvoj godini, kada smo imali deset odeljenja, formirali smo 23 grupe za dva izborna predmeta i nastavu smo organizovali u rasporedu časova, kao prvi ili sedmi čas. U toku godine smo četiri puta (krajem septembra, u novembru, februaru i maju), na pedagoškom kolegijumu analizirali kako se realizuje nastava i koji su problemi. U maju ove godine, kada je prva generacija završavala razred, anketirali smo više od 230 učenika o izbornim predmetima, kako su ih izabrali, da li bi ih ponovo odabrali, koje su njihove dobre i loše strane… Anketa je potvrdila da izborni predmeti učenicima predstavljaju opterećenje, čak i kada su u redovnom rasporedu časova, jer imaju po 17 ili 18 predmeta. Za razliku od građanskog vaspitanja ili veronauke, gde su učenici uglavnom pasivni, na izbornim predmetima je uloga đaka aktivna, jer kao članovi grupe imaju određena zaduženja. Za učenike je lepo da vide Rzav, posete Galeriju ili Dom za stare, ali kažu da im to oduzima puno vremena za učenje predmeta zbog kojih su upisali Gimnaziju – objašnjava direktor Ružičić.
ORGANIZACIONI I TEHNIČKI PROBLEMI
Prema rečima našeg sagovornika, koji je i predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, nekoliko direktora je tražilo sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, da bi zajedno pronašli način kako najbolje organizovati nastavu, pošto se broj grupa povećava. Na primer, sada čačanska Gimnazija u prvoj i drugoj godini ima 43 grupe izbornih predmeta, ne računajući građansko vaspitanje i veronauku, za koje je formirano 50 grupa, na 39 odeljenja.
– Pošto je na sastanku Ministarstva prosvete prihvaćen naš predlog da se nastava izbornih predmeta organizuje vezano u kontra smeni, većina gimnazija u Srbiji, pogotovu one koje su velike, počele su da primenjuju ovaj model. Međutim, ovaj sistem rada je za učenike veoma naporan, na šta je početkom oktobra ove godine ukazao i Savet roditelja naše škole. Ubrzo su i profesori počeli da govore o njihovim problemima u organizaciji nastave. Sada u prvoj i drugoj godini imamo 43 grupe, a u trećoj i četvrtoj će biti između 80 i 90 grupa, što govori da uskoro nećemo imati dovoljno vremena i prostora da rasporedimo časove na više profesora, odnosno suočićemo se sa velikim organizacionim i tehničkim problemima u realizaciji nastave – kaže Ružičić.
Direktor naglašava da su učenici mnogo opterećeni i bez izbornih predmeta:
– Nastava traje 37 nedelja, 185 nastavnih dana, a svake nedelje učenici imaju 33 časa. Odnosno, đaci godišnje imaju 1.221 čas, kada se podeli sa 185 nastavnih dana, to je 6,6 časova dnevno.
Takođe, Ružičić ističe da je nelogično očekivati kvalitet, ako učenici imaju za četvrtinu manje časova za realizaciju nastavnog programa, a pri tom je gradivo ostalo isto. Takođe je apsurd da nastavni program likovne i muzičke kulture, koji se ranije realizovao sa 37 časova, sada učenici gradivo treba da savladaju za duplo manje časova.
Naš sagovornik upozorava da je u pojedinim gimnazijama, pogotovu beogradskim, uočen nagli porast izostanaka učenika:
– Kada ne mogu da ispune svoje obaveze, učenici ne dolaze u školu, a roditelji opravdavaju časove. Đaci smatraju da je bolje da dobiju četvorku iz vladanja ili neopravdan čas, nego neželjenu ocenu, koja će im pokvariti uspeh. Moramo priznati, njihova reakcija je sasvim logična.
“MANJE JE VIŠE”
Takođe kao neželjene pojave, direktor navodi činjenice da su profesori prinuđeni da nastavu izlažu faktografski i da je povećano ocenjivanje putem testova:
– Kada forsiramo ovakvu vrstu ocenjivanja, učenici ne uče za znanje, nego za ocenu. Đaci imaju sve bolje ocene, a sve manje znanja. Mi hoćemo da obrazovanje bude kvalitetno, da razvijamo tzv. međupredmetne kompetencije, a to je sada nemoguće. Profesori nemaju vremena da podstiču individualnost i kreativnost učenika.
Ružičić ukazuje i na to da se profesori pojedinih predmeta, na primer, engleskog jezika i geografije, žale da učenici u prvoj godini Gimnazije nemaju osnovno znanje, iako su ove predmete učili osam godina:
– To pokazuje da je sistem neefikasan, da nema učinka, ni realnog znanja, a evidentno je da Gimnaziju upisuju učenici sa boljim uspehom. Pravo je pitanje: “Da li velika opterećenost učenika dovodi do povećanja kvaliteta?” Najbolji obrazovni sistem u Evropi je finski, koji ima maksimu – “Manje je više”. Naši učenici u drugom razredu imaju 1.221 čas godišnje, a finski nemaju više od 700 časova. Wihovi profesori imaju više vremena da sarađuju sa kolegama, razmenjuju iskustva i usavršavaju nastavu. Finski sistem potvrđuje da ćemo dobiti znanje ako ne opterećujemo ni nastavnike, ni učenike, a kod nas je obrnuto – “Više postaje manje”.
Direktor ističe da je poslednjih sedam, osam godina naš sistem zahvaćen “virusom standardizacije”, koji su zemlje sa najboljim obrazovnim sistemima napustile pre desetak godina:
– Da bismo proverili da li se ostvaruju ciljevi predmeta, dodatno uvodimo standarde, a da bi ih detljanije odredili uvodimo indikatore, što je ustvari pojačano administriranje, koje nema nikakvu svrhu. Svi indikatori, kroz tzv. spoljašnje vrednovanje, koje je takođe jedan administrativni balans, pokazuju da je nastava najslabiji segment, a imamo najbolje profesore. Ali, to nije čudno, jer nastavnici imaju mnogo administrativnih obaveza, pa nemaju vremena da se bave nastavom.
Iako nastavnike, ni direktore niko nije konsultovao kada su uvođeni izborni predmeti i projektna nastava, Ružičić smatra da je njihova dužnost da reaguju kada se pojave problemi:
– U ovom trenutku treba da negujemo novi, pravi patriotizam, odnosno da ukazujemo na sve probleme koje društvo ima i da ih rešavamo. Gimnazije upisuje između 23 i 25 odsto đaka jedne generacije, a ima ih oko 60.000. Pošto se reforma primenjuje samo na učenike prvog i drugog razreda gimnazija, reč je o 30.000 đaka i oko 60.000 roditelja koji se svakodnevno susreću sa ovim problemom. Smatram da projektnu nastavu ne bi trebalo da realizujemo kao do sada, uvođenjem novih izbornih predmeta, već da je organizujemo kroz nekoliko predmeta koji se već redovno izučavaju. Na primer, kroz likovno i muzičko, ali da se vrati fond časova, zatim biologiju, hemiju, istoriju, geografiju, sociologiju… Važno je da se profesorima da sloboda da oni odrede koje će tematske celine da obrade kao projektnu nastavu (deset ili 15 odsto fonda), u okviru redovne nastave. Na ovaj način u matičnom predmetu bi spojili teoriju i praksu, odnosno primenili projektnu nastavu i uveli novine, jer je veoma bitno da učenici stiču znanja na različite načine. Učenici bi ovim sistemom bili rasterećeni novih predmeta, a mi bismo na pravi način uveli novi metodološki pristup obradi gradiva.
Profesori, kao veliki potencijal, zajedno sa učenicima i roditeljima, mogu da dovedu do najboljih rešenja, koji će biti u interesu zajednice. Ne smemo da zaboravimo da je obrazovanje osnov svakog ličnog napretka, ali i čitavog društva, zaključuje direktor čačanske Gimnazije.
N. R.
