ПРОГРАМ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗА 2022. ГОДИНУ (2. ДЕО)
Иако ће овогодишњи програм рада чачанског Народног музеја бити фокусиран на реализацију пројекта„Престоница културе Србије 2023 -Чачак“, чији ће у великој мери бити део, директорка Музеја Делфина Рајић истиче да неће изостати све редовне активности ове установе у којеспадају, поред наведених у претходно објављеном делу програма,посебан акценат биће посвећен теренским истраживањима, издавачкој делатности, али и конзерваторском раду на ревитализацији и реконструкцији значајних артефаката из музејских збирки. Веома је значајани рад са публиком који се одвија кроз стручно вођење у Сталној поставци и на изложбама, сарадњу са школама, учешћем ученика и студената на изложбама и сарадњу са локалним средствима информисања.
– У такве активности спада и посебна пажња коју посвећујемо припреми образовних програма и радионица везаних за креирање и промоцију културе нашег краја односно приближавање богатe музејскe колекцијe и укључивање музејског рада у образовни процес, односно, у процес интегративног учења. Посебно ће се обратити пажња и на рад са страним делегацијама и групама које у све већем броју долазе у посету нашем граду као гости локалне самоуправе и других институција.
Наставиће се и активности на популаризацији Римских терми, аАрхеолошко одељење ће наставити са континуираним акцијама везаним за одржавање и праћење стања Римских терми. Редовно ће се вршити ажурирање и израда нових страна редизајнираног сајта Музеја, који је веома посећен и представља својеврсни виртуелни излог Музеја. Предвиђене су и промоције издања Народног музеја у Чачку, као и представљање издања других издавача из земље и иностранства, што је својеврсна културна мисија Музеја – истиче директорка Рајић.
ТЕРЕНСКИ РАД
За теренски рад у овој години биће посебно везана археолошка истраживања и палеонтолошка рекогносцирања. У плану је обилазак чачанског краја и локалитета са којих је у предходном периоду сакупљен палеонтолошки материјал ради израде публикације „Палеонтологија Чачака и околине“. Истраживањима ће руководити кустос-палеонтолог Биљана Чкоњевић у сарадњи са колегама из Природњачког музеја из Београда.У оквиру археолошког рекогносцирања терена у плану је израда Археолошке карте и сходно томе, Народни музеј у Чачку је планирао да настави ревизионе радове на недовољно обрађеној Општини Лучани, која углавном, и не учествује у финансирању делатности Музеја, напомиње директорка ове установе. Трајање пројекта „Археолошка карта регије Чачка – општина Лучани“ предвиђено је током наредних пет година, будући да се ради о теже проходном брдско-планинском подручју, а теренски послови су већ започети у кампањама 2020. и 2021.године. У фази Лучани 3, планирана је обрада атара јужног дела села Гуче, Ртију, Криваче, Котраже, Пшаника, Белог Камена, Вучковице и ЈЗ део атара Виче.
Тематска истраживања историјске баштине Одељења за историју односиће се нарад на проналажењу, евидентирању, проучавању и истражиавњу музејске грађе на терену, у архивима, музејима, библиотекама, галеријама, приватним збиркама. Најпре за израду историјата предмета, потом и других проучавања.
– Планира се истраживање и породичних заоставштина и рад на евидентирању музејског материјала код приватних власника. Посебна пажња биће посвећена научним, културним и јавним радницима, али и припремама за обележавање предстојећих јубилеја. Архивска истраживања треба да омогуће припремање више тематских изложби о предстојећим догађајима, процесима и личностима из Другог светског рата. Један од значајних догађаја везан је за највећу савезничку операцију спасавања авијатичара у Другом светском рату са аеродрома у Прањанима 1944, као и 80 година од завршетка рата 1944. године. Ови догађаји важни су за културу сећања Чачка и целе Западне Србије, при чему имају и међународни контекст. Поред проналажења предмета, осмишљавања изложби и каталога, планира се припрема за објављивање научних чланака, евантуално и објављивање монографија које би говориле о назначеним темама – наводи директорка Народног музеја и апострофира истраживања која ће бити реализована у архивима и библиотекама у вези долазака српских и југословенских владара током XIX и XX века у Чачак.
– Долазак владара у Чачак био је политички догађај од највеће вежаности, који је обухватао највећи број житеља, а свечаност је имала велики симболички значај. Планира се детаљно истраживање ових догађаја који су у колективној свести сваке генерације оставили неизбрисив траг. која је доживела овакав спектакл имали. Након истраживања у архивима у Чачку, Београду и Крагујевцу, прегледања штампе у библиотекама, детаљног коришћења објављених и необјављених мемоара, сећања, требало би да се до краја 2022. године појави и монографија посвећена овој теми, а у зависности од епидемилошке ситуације планира се и изложба о овим догађајима – наводи Делфина Рајић.
Тематска истраживања историјске баштине Одељења за историју уметностибиће реализована кроз теренска и архивска истраживања најзначајнијих црквених споменика XIX века у чачанском крају, током којих ће бити обрађена историја, архитектура, живопис, иконостаси и ризнице ових сакралних објеката. Такође, биће настављена и вишегодишњa истраживачка активност и прикупљање експоната и доступне грађе о старим занатима на територији града, на основу којих ће бити објављена обимнија публикација и изложба о занатској прошлости града. Mузеј ће у сарадњи са Министарством културе и Центром за нематеријално културно наслеђе учествовати и у пројекту Заштите нематеријалне културне баштине. Кустоси ће радити на прикупљању података везаних за традиционална знања и вештине како би учествовали у изради националне листе нематеријалне културне баштине.
Када говори о образовном раду Музеја, Рајићка наводи да се он најчешће односи на припрему радионица и посебних програма у сарадњи са предшколским установама и школама. Палеонтолошко, археолошко и етнолошко одељење, као и лабораторија за конзервацију укључени су у припрему специјализованих програма за децу у циљу стимулисања њиховог целовитог развоја, пружања могућности за социјализацију и подршке за развој посебних склоности интересовања. У овом контексту планира се припрема изложби и одговарајућих публикација, а у том контексту Лабораторија за конзервацију и рестаурацију наставља сарадњу са Уметничком школом из Чачка.
МУЗЕЈСКЕ ЗБИРКЕ И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Кад је реч о музејским збиркама планиран је наставак припрема и реализације изложбе везане за презентацију и заштиту античког наслеђа Града Чачка, почев од археолошких локалитета, епиграфских споменика, уметничких и употребних предмета који припадају археолошкој збирци. Издавачку делатност обележиће издавање научне публикације Зборник радова Народног музеја у Чачку, књ. 51, Каталог38. Дечјег мајског салона, припрема грађе за публиковање публикације «Римске терме – 50 година након открића: дијалог наслеђа и заједнице». За завршетак монографије о резултатума заштитних археолошких истраживања на локалитету «Двориште Гимназије» у Чачку аутора К. Дмитровић, В. Вујадиновића и Љ. Богићевић.
МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Манифестације које подржава и у којима учествује Народни музеј су Пливање заБогојављенскикрст, Музеји 10 дана од 10 до 10 и Ноћ музеја, а током 2022. године планирана је припрема одговарајућег стручногпредавања посвећеног заштити културног наслеђа. Поред стручних програма и предавања планиран је и практичан рад, а тај програм припремаконзерватор Слободан Богојевић, истиче директрка Рајић.
З. Л. С.
РЕКОНСТРУКЦИЈА АНТИЧКИХ ДВОКОЛИЦА
Реконструкција двоколица, реконзервација стаклених посуда из Античке збирке и реконзервација фресака из Античке збирке, неки су од атрактивнијих планова који ће битиреализовани у 2022. години. Ради целовитијег и јаснијег презентовања археолошке грађе из тумула на налазишту Умке у Атеници, која представља једну од најатрактивнијих археолошких целина код нас и користиће се приликом израде нове поставке Музеја, планирано је да се наредних година, сукцесивно, обавља ревалоризација и евентуална реконструкција грађе. Гвоздена оплата точкова двоколице сачувана је у прилично добром стању, тако да је могуће ревидирати актуелну реконструкцију у светлу нових резултата истраживања. Могуће је урадити и реконструкцију целих кола, што би представљало јединствен пример у ширем окружењу.Консултације око начина реконструкције делова одвијале су се у сарадњи са колегама из Немачке – А. Паре, К. Небелсик, Д. Хајлман, чија је ужа специјалност гвоздено доба у средњој Европи.
РЕКОНЗЕРВАЦИЈА СТАКЛЕНИХ ПОСУДА И ФРЕСАКА ИЗ АНТИКЕ
На основу анализе стања предмета коју су извршили конзерватори музеја у Чачку, као и Маје Живковић, конзерватор Централног института за конзервацију из Београда, неопходно је извршити реконзервацију четири стаклена предмета из Античке збирке. Конзервација предмета је извршена 1991. године, а од 1996. године предмети се налазе у сталној поставци. С обзиром на то да је дошло до старења материјала за реконструкцију, угрожена је статика предмета, па је неопходна њихова реконзервација.
У сталној поставци Народног музеја изложене су конзервирани делови сликане зидне декорације из VI века са локалитета Градина на Јелици, који представљају веома ретке налазе у Илирику. Конзервирани фрагменти су апликовани на гипсану подлогу, која се анкерима фиксирала на зид. Више пута су морале бити скинуте за потребе изложбе Градина на Јелици (2017 – 2018. године) па је стога непоходно извршити реконзервацију са подлогом која је лакша за манипулисање.
