Društvo

ИСТРАЖИВАЧИ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО УЧЕСТВОВАЛИ НА НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ФРАНЦУСКОЈ

Представници чачанског Института за воћарство, доктори Бранко Поповић и Небојша Милошевић, учествовали су крајем априла на Светској научној конференцији посвећеној шљиви и кајсији, одржаној у Авињону у Прованси, у јужној Француској, што представља изузетну част за ову научно-истраживачку установу, а уједно и за Чачак и читаву Србију. Ове године је овај значајан светски скуп по први пут одржан заједно за обе воћне врсте и на њему су учествовали научници из свих земаља у којима је таква производња заступљена.

Србија је после Кине и Румуније највећи произвођач шљиве у свету и као таква заслужује респект какав је добила позивом да истраживачи чачанског Института за воћарство учествују на овом важном скупу у Авињону. Иначе, на овој научној конференцији су представљена три научна рада истраживача нашег Института.


др Бранко Поповић: „Имали смо част да у Прованси представљамо Србију, наш Институт за воћарство и Чачак!“

– Прошле године је Чачак био престоница културе, па бисмо сада могли наше учешће на овој важној светској конференцији назвати „Чачанска родна у Прованси“. Занимљива ми је та паралела. Имали смо прилику да представимо нашу чувену „чачанску родну“, а уједно и начин на који се може побољшати квалитет ракије од ове сорте шљиве. Посебан акценат је стављен на недостатак радне снаге, који је присутан свуда у свету, па и код нас, па због тога врло често воћњаци „чачанске родне“ остају неорезани. Због тога се добијају врло ситни плодови који се могу употребити само за производњу ракије. А та ракија зна да буде понекад проблематичног квалитета по мирису и укусу, па се мора и технолошки поступак производње прилагодити таквој сировини, што је нама и успело  – објаснио је др Поповић, говорећи о презентацији свог научног рада у Авињону.

Научни скуп у Француској је, како наводи др Поповић, највише био посвећен климатским променама које највише погађају ову врсту производње у свим земљама света које имају засаде шљиве и кајсије:

– Земље које су велики произвођачи кајсије и шљиве, Шпанија, Италија, Француска, које су много јужније од нас, а да не причам о овим континенталним, као што су Немачка, Мађарска, Пољска, Чешка, Румунија, имају велике проблеме које су наши воћари искусили овог пролећа, а то су позни пролећни мразеви. Једноставно, због промене климе долази до прераног кретања вегетације, па воће крене раније да цвета, тако да у случају појаве позних пролећних мразева долази до великог измрзавања. У појединим земљама се догађа да и по три године за редом не приходују од ове производње, јер им род „обере“ мраз. То изазива велике економске губитке за те земље. Поједине развијене земље, попут Француске, улажу енормне суме новца за научна истраживања, како би се пољопривреда и прехрамбена индустрија боље носиле са новим изазовима – казао је др Поповић.


др Небојша Милошевић, члан Програмског одбора Светске научне конференције о шљиви и кајсији – Авињон, Француска

Овај престижни светски научни скуп ће убудуће бити организован сваке четврте године. Последњи симпозијум о шљиви је одржан на Златибору у организацији чачанског Института за воћарство 2021. године. А колики значај ова чачанске научно-истраживачка установа има за област шљиварства показује и то што су светски научници изабрали др Небојшу Милошевића за члана Програмског одбора Светске научне конференције у Прованси, а реч је о телу које одлучује о прихватању и рецензирању научних радова, као и начину њихове презентације и вођењу секција од којих се састоји симпозијум. Једна од тих секција је и утицај климатских промена на шљиву и кајсију као воћне врсте.

Као члану Програмског одбора овог светског симпозијума, припала ми је изузетна част да водим једну од шест секција.

– Бити члан Програмског одбора, у коме седе представници Америке, Канаде, Чилеа, развијених европских и азијских земаља, Новог Зеланда, то представља огроман успех и част за једну малу земљу попут Србије, као и научно-истраживачку установу каква је чачански Институт за воћарство. Наравно, то је изузетна част и за мене лично, јер представља вид својеврсног признања за све што сам до сада радио у области научно-истраживачког рада – рекао је др Милошевић.

Др Милошевић је у Авињону представио нову сорту шљиве „Нада“, у коју чачански Институт полаже велике наде. Својом презентацијом је покушао да одговори на питање да ли сорта „Нада“ може да достигне славу „чачанске лепотице“ и „чачанске родне“ на светском нивоу. Презентација је била изузетно успешна, тако да се већ првих дана након повратка у Србију испоставило да постоје земље које су заинтересоване за нову чачанску сорту шљиве.

 Климатске промене утичу на производњу шљиве и кајсије у свим земљама где се производе, потврђено је на научном скупу у Француској.

– Морамо се прилагођавати на неки начин климатским променама и борити се да смањимо њихов ефекат. Један од основних начина за то је стварање прилагодљивијих сорти, отпорнијих на климатске чиниоце, што представља тежак и велики изазов. Неопходно је да се повећа и њихова отпорност на неке болести и штеточине које се сада појављују и тамо где их није било. Климатским променама треба парирати и променама у самој технологији гаења шљиве и кајсије, почев од система гајења, размака садње, узгојних облика, преко адекватног ђубрења, увођења система за наводњавање, различитих начина заштите од временских непогода – постављања противградних мрежа које служе и као засена за спречавање ожеготина, па све до заштите воћака од болести и штеточина које се нису појављивале у неким деловима света, а сада их има – навео је др Милошевић и додао да је симпозијум у Прованси обухватио све аспекте гајења шљиве и кајсије – технологију гајења, генетичке ресурсе, заштиту воћака, чување и прераду воћа.

На научном скупу у Француској је представљен и научни рад др Дарка Јевремовића, директора чачанског Института за воћарство, посвећен шарки на кајсији, која је, такође, велики проузроковач губитака код ове воћне врсте.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.