IZLOŽBA DOKUMENATA RADOJA M. JANKOVIĆA “ČAČANIN U OKTOBARSKOJ REVOLUCIJI” U GRADSKOJ BIBLIOTECI
Izložbom “Čačanin u Oktobarskoj revoluciji”, otvorenoj u utorak, 7. novembra, na dan kada se u Rusiji 1917. godine dogodio prevrat, koji je radikalno promenio tok istorije 20. veka, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” se pridružila obeležavanju stogodišnjice ovog događaja, kojim je sa pobedom boljševika, na čelu sa Lenjinom, uspostavljen komunizam kao novo društveno uređenje. Izložbu nepoznatih dokumenata, knjiga, dnevničkih zapisa, beležnica i fotografija koje su pripadale Čačaninu, pešadijskom majoru srpske vojske Radoju M. Jankoviću (1879-1943), svedoku zbivanja, Gradskoj biblioteci je deo njegove zaostavštine zaveštala njegova kćerka dr Vidosava Janković. Postavku je u Pozajmnom odeljenju za odrasle čitaoce priredila Danica Otašević, koja je tom prilikom govorila o saznanjima iz prve ruke, koja je Janković ostavio u svojim obimnim beleškama, kao i njegova kćerka u intervjuima i sećanjima.
Direktor Gradske biblioteke dr Bogdan Trifunović ukazao je na impozantnu Jankovićevu biografiju “koja ga je vodila od bespuća Sibira do velegrada Severne Amerike, od robije u Kraljevini Jugoslaviji do mesta generalnog konzula u SAD, odmah po otpuštanju iz zatvora”. Ova izložba je ujedno i omaž Jankoviću, rekao je Trifunović, napominjući da mi i danas živimo u tom postoktobarskom svetu i njegovim dalekosežnim posledicama. U godini okrenutoj brojnim jubilejima, Gradska biblioteka je prigodnim programima obeležila i 170 godina od objavljivanja “Gorskog vijenca” (1847), vek od smrti Vladislava Petkovića Disa, 125 godina od rođenja Ive Andrića, 90 godina od rođenja Branislava Petrovića, a sada i godišnjicu Oktobarske revolucije, koja se po starom kalendaru i dogodila 25. oktobra 1917.
O revoluciji bez žrtava, koje su usledile kasnije i svedočenjima Radoja M. Jankovića, koga je u Rusiju poslao lično regent Aleksandar Karađorđević, gde je boravio od 1916. do 1918. godine, govorila je autorka izložbe Danica Otašević. Ona će ovu dragocenu i autentičnu građu pretočiti u knjigu sa svim detaljima koji osvetljavaju pobedu boljševika, razgovore sa nosiocima revolucije, svađe partijskih lidera, svedočenja sa ključnih sastanaka, nemačkom faktoru i korupciji među boljševicima, stradanju carske porodice i naroda, velikim gubicima ruske vojske na frontu, siromaštvu i bedi naroda, zaverama, trgovini teritorijama sa Amerikom, pljačkama Zimskog dvorca, Lenjinu kao revolucionaru “plaćeniku”, ruskim komesarima koji su želeli svetsku revoluciju… Sve to zarad onih koji će jednog dana ponovo iščitavati, analizirati i vrednovati istoriju 20. veka i same Oktobarske revolucije, o kojoj Janković već tada ispisuje kritičke stavove, konstatuje Danica Otašević.
Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Timotijević, rečima da je zaista malo svetskih događaja u ljudskoj istoriji koji su promenili svet, posle kojih više ništa nije bilo isto. Oktobarska revolucija je upravo takav događaj koji je promenio život, ne samo ljudima u Carskoj Rusiji, već je delovao i decenijama posle toga, a i danas u celom svetu imamo komunističke zemlje.
-Ta revolucija nije nastala iznenada, jer su ruski intelektualci decenijama priremali duh svoga naroda za prevrat. Pred Prvi svetski rat, zajedničkim delovanjem liberala, visokih vojnih krugova i industrijalaca, stvorena je kritična masa za uklanjanje monarhije i dinastije Romanovih. Pre Prvog svetskog rata takav događaj nije bio moguć, jer su se dogodile velike žrtve i strašna materijalna naprezanja, urušava se autoritet samog cara, koji je bio ideal državnog jedinstva i identiteta. Zato u februaru 1917. dolazi do zbacivanja monarha i Rusija postaje Republika, i to je najveći revolucionarni događaj, koji je u istorijskom pamćenju potisnuo mit o Oktobarskoj revoluciji. U tom periodu boljševici su želeli da zauzmu vlast i promene svet oko sebe i to se zaista dogodilo. Boljševici su imali jednostavan program, da se ostvari mir, da se seljacima podeli zemlja i da svi dobiju hleb. Iza tih obećanja nije ostalo ništa, ali mi danas živimo u epohi koja duguje puno toga Oktobru, kako u negativnom, tako i u pozitivnom smislu. Posle 100 godina vidimo da je mnogo toga bilo utopija, ali je to događaj koji je promenio tok istorije. Ako želimo da saznamo šta se zaista desilo u prošlosti, moramo imati istorijske izvore. A zapisi Radoja Jankovića predstavljaju istorijski izvor prvog reda. On je pisao o svom zavičaju, Majskom prevratu, oslobodilačkim ratovima, međuratnom periodu, našoj migraciji- iseljeničkoj koloniji u SAD. Kada govorimo o Oktobarskoj revoluciji, kroz ovu građu možemo da dosegnemo i do nekakvih tajni, detalja, koji do sada nisu bili poznati širem krugu istraživača, a mogu pojasniti šta se zapravo desilo tog oktobra 1917. godine – rekao je dr Miloš Timotijević.
Zorica Lešović Stanojević
