Kultura

IRSKA, SMARAGDNO OSTRVO

Dan bibliotekara Srbije

IRSKA, SMARAGDNO OSTRVO

O izložbi „Irska, smaragdno ostrvo“, posvećene irskoj kulturi i književnosti, koje su autorski i idejno osmislile bibliotekarke Dušica Cibralić, Snežana Planić i Nataša Popović. Izložba je otvorena u četvrtak, 14. decembra, na Dan bibliotekara Srbije, u Pozajmnom odeljenju Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ i traje do 15. januara 2018. godine.
Nakon uvodnih reči Marije Radulović i stihova na engleskom jeziku, izložbu je otvorila Ivana Krsmanović, profesor engleskog jezika na Visokoj školi tehničkih strukovnih studija, koja je istakla da je irska književnost fenomenološki među najistaknutijim u svetu i da je teško pronaći manju naciju po broju stanovnika (svega pet miliona), a sa većim brojem istaknutih književnika.
– Irska je dala četiri dobitnika Nobelove nagrade (Džo Bernard Šo, Jejts, Beket i Hini), a irska književnost je stvarana na tri jezika, latinskom, irskom i engleskom – istakla je Ivana Krsmanović i dodala da su najznačajnija dela napisali uslovno Englezi.
Sfift je prvi ugledni irski pisac koji je pisao na engleskom jeziku, a na jeziku osvajača su pisali i brojni drugi stvaraoci, poput Oskara Vajlda, Beketa, Jejtsa.
Jejts se smatra najreprezentativnijim autorom sa ovog govornog područja koji je u svom stvaralaštvu spojio arhetipsko i vanvremensko sa modernim. Na kraju XIX veka, književnost na irskom jeziku živela je isključivo kao usmena književnost. Dvadesti vek je doneo potpunu pobedu engleskog nad irskim jezikom.
– Džejms Džojs je sigurno najpoznatiji Irac u svetu književnosti, pionir modernizma i romana toka svesti – naglasila je Ivana Krsmanović i dodala da je njegovo čuveno delo „Uliks“ proglašen najuticajnijim romanom prve polovine XX veka.
Semjuel Beket najveći deo života je proveo u Francuskoj, a stvarao je na engleskom i franscuskom jeziku. Sigurno najvažniji irski pesnik nakon Jejtsa, Hini, oksfordski i harvardski profesor, jedan je od najčitanijih autora engleskog govornog područja u vremenu kad je stvarao i živeo.
-Irsku književnost treba čitati sa osećajem irske istorije, zato što pamćenje istorije čini njen najveći i najsnažniji deo. Kulturna i književna homogenost irske književnosti uvek insistira na ideološkoj raznovrsnosti. Irsku književnost, najbolje demistifikuje Jejts, stihovima „Mi Irci, rođeni u drevnoj sekti“, ostale odgovore pronađite sami – istakla je Ivana Krsmanović, otvarajući izložbu „Irska, smaragdno ostrvo“.

Dušan Darijević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.