ГЛАС ђака генерације (2)
Ирена Вучковић je из Заблаћа. Завршила je Прехрамбено-угоститељску школу, смер туристичко-хотелијерски техничар. Све четири године просек оцена јој је био 5.0. Да буде изабрана за ђака генерације, сматра, биле су пресудне бројне активности у којима је учествовала, али и награде које је освојила.
У Заблаћу је ишла у ОШ „Владислав Петковић Дис“ и у то време почела да пише поезију, а како каже, поред свих ваннаставних активности и такмичења највише је поносна на успех који је остварила на литерарним конкурсима и песничким вечерима:
-Моји први радови су били посвећени једној симпатији. Прву награду за поезију сам освојила у петом разреду на конкурсу „Дисовог пролећа“. Након тога, сваке године сам учествовала на овој манифестацији и до сада освајала запажене успехе. Како сам сазревала, тако су и моје песме добијале на тежини. Награде за поезију сам освајала и на другим конкурсцима: прво место на Уметничкој олимпијади 2019. у Црној Гори, прво место на „Београдском огледалу“ исте године, прво место на конкурсу „Љубав (ни) је само реч“… У првом разреду сам заузела треће место из књижевности на регионалном такмичењу Центра за таленте и пласирала се на републичко.
Ирена нам прича да воли путовања и природу и да се због тога одлучила за смер туристичко-хотелијерски техничар, али и да је у почетку имала потешкоћа да буде прихваћена у одељењу:
–Многе сам назив смера асоцира на нешто што је лагано, али заправо и није баш тако. Почеци у средњој школи су ми били тешки, пре свега зато што друштво изгледа не воли оне који се истичу, а ја сам у средњу школу дошла са највећим бројем поена на пријемном, па су ме запазили и професори. Школу сам схватила веома озбиљно. Моји родитељи се баве пољопривредом и знојем зарађују за наше образовање. Млађи брат и ја им увек помогнемо на њиви и трудимо се да кроз учење оправдамо њихово поверење. Била сам чврсто решена да будем најбоља и успела сам у томе. Пандемија нас је у школи доста удаљила једне од других, онлајн настава, дељење у групе, идење – неидење у школу… Због пандемије смо у другом разреду пропустили студијско путовање на Крф. У трећем разреду сам била изабрана међу три представника из Србије на Border Pass фестивалу и имала прилику да одем у Швајцарску, али због пандемије је све одржано онлајн. У четвртој години сам заједно са три девојке из Гимназије учествовала на такмичењу „Светионик знања“ и освојиле смо друго место на Авали.
Најуспешнија матуранткиња Прехрамбено – угоститељске школе не пропушта ни да помене професоре који су највише утицали на њен развој кроз средњу школу:
-Разредни старешина Сретен Затежић је био заиста диван. Увек ме је разумео и био ту када ми је била потребна помоћ. Посебан утисак је оставио професор географије Владимир Мајсторовић. Показао нам је како се географија учи из неког другог угла и учинио да путовања заволимо још више. Велику захвалност дугујем и менторки из Регионалног центра за таленте Данијели Ковачевић Микић, која ме је спремала за такмичење из књижевности и лекторисала песме. Она је помогла да моје стваралаштво достигне одређени ниво и да љубав према лепој речи никада не прође.
Слободно време је, каже, користила да истражи Србију, а путовала је и у Италију више пута, упознала тајне Охридског језера, шетала Дубровником, пробала куртош колач у Мађарској, заборавила кесу са сувенирима на гондоли у Сарајеву…
–Водим се реченицом да је свет књига, а да они који не путују читају само једну страницу – каже Ирена.
Будућим генерацијама би, истиче, поручила да поштују професоре и да школу схвате као озбиљну институцију:
-Мислим да кодекс понашања и облачења треба да се поштује, јер учионица није дискотека. Лоши манири и жаргонски изрази треба да остану испред школских врата. Млади данас треба да поведу рачуна како се понашају, јер су деца огледало родитеља. Све добро или лоше из породице носимо у друштво. Деца треба да размишљају какву слику стварају о себи непримереним понашањем. У времену у коме живимо много се више простора даје некултури. Ја лично ценим све људе који се труде и раде, људе који су поштени и искрени, амбициозни и мотивисани. Младе људе треба да води воља за успехом и усавршавањем. Време и труд који се утроше на образовање се на крају исплате.
Ирена планира да упише менаџмент у Београду. Воли комуникацију са људима и послове који ће јој омогућити путовања, а за Чачак каже да је иделано место за младе, уз замерку да би могао бити чистији:
-Волим позориште и редовно идем на све представе у Дому културе. Чачак је идеално место за младе. Има довољно забавних и културно-образовних садржаја, доста манифестација и фестивала који се одржавају током лета. Недавно је одржан и рок фестивал „Прича“, на коме сам била, а који је окупио познате рок бендове. Једина замерка Чачку коју имам је недовољно улагање у одржавање чистоће града и јавних површина. Мислим да би надлежни требало озбиљно да размисле о екологији и да заједно дођемо до решења како би се смањила загађеност ваздуха.
Честитамо, Ирена!
Страну приредила: Гордана Домановић
Стихови тајну знају
На станици заборављених љубави
У мору проливених суза
На граници са разумом
У туђини, на непознатом месту
Гледам звезде
У кући неиспуњених жеља
На мосту непређених корака
У парку опалог лишћа у пролеће
Читам поезију
Мисли су замршене
У глави се један филм врти
Душа као да стари
А лице све млађе
Свира за крај
А финиш линија пређена није
Пријатељски поздрав
Или нешто више
Јулска ноћи, понови се
Разуму, дозови се
Земљо, да пропаднем отвори се
