Aktuelno Grad

INSPEKTORI TRAŽE VEĆU ZAŠTITU

Mreža inspektora Srbije (MINS) traži da se u predstojećim izmenama Krivičnog zakonika, inspektorima, kao službenim licima, dodeli odgovarajuća krivično pravna zaštita, ista onakva kakvu imaju službe bezbednosti i organi za zaštitu javnog reda i mira.

Suzana Gligorić, predsednik Skupštine Mreže inspektora Srbije, rekla je da su inspektori u svom radu često suočeni sa varbalnim ali i fizičkim napadima nadziranih subjekata, a da su se svi takvi napadi završavali uslovnim osudama ili odbacivanjem prijava.

 

—  Svakodnevno 4.000 inspektora, lokalnih, republičkih, pokrajinskih, kojih ima četiri puta manje nego što su standradi EU, prema nadziranim subjektima postupaju u ime države, pokrajine i lokalne samouprave, i u skladu sa svojim ovlašćenjima zbog neadekvatne pravne zaštite veoma često se dešava da su izloženi fizičkim i verbalnim napadima, vređanju, ozbiljnim pretnjama, kako njima tako i članovima njihovih porodica, neposrednoj upotrebi fizičke sile, onemogućavanja vršenja nadzora, a nisu retki ni slučajevi nanošenja lakih i teških telesnih povreda, navodi Suzana Gligorić.

Ona je potom podsetila na slučaj inspektora rada u Nišu koji je prošle godine teško prebijen da više neće moći da se vrati na posao.

Imali smo i slučaj saobraćajnog inspektora u Valjevu koji je takođe teško prebijen od nadziranog subjekta, jedna poljoprivredna inspektorka je zaključana u hladnjači gde je kontrolisala kvalitet proizvoda, građevinski inspektor je u Beogradu doživeo teške neprijatnosti, a inspektorku u Surdulici zamalo nisu prevenrnuli sa sve službenim kolima. — rekla je Gligorić.

— Želimo da ukažemo na neophodnost da se još jednoj kategoriji službenih lica pruži pojačana krivično pravna zaštitia u odnosu na ostale službenike, a to su inspektori, i da damo argumentaciju za taj stav. Inspektori su i do sada imali status službenih lica ali se pokazalo da takva zaštita apsolutno nije bila adekvatna. Statistika govori da se u poslednjih pet godina prijava napada na inspektore uglavnom završavaju zastarevanjem, odbačajima ili u najboljem slučaju uslovnim kaznama. Da bi u punom kapacitetu bili zaštnitnici zakona i javnih interesa, i zaštitila ostala javna dobra, potrebna joj je kvalifikovana zaštita od bahatih i nesavesnih subjekata, odnosno zaštita koju imaju organi javne bezbednosti i službenici koji štite javni red i mir. Ako vlast ne postupi po preporukama inspektora biće poslata negativna poruka — upozorio je predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.