Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, redakcija „Čačanskog glasa“ će od ovog meseca, pa do kraja godine realizovati projekat „Impus više zapošljavanju mladih!“. Tema ovog serijala je zapošljavanje mladih. Кroz 25 tekstova, objavljenih u „Čačanskom glasu“ i na portalu www.caglas.rs, fejsbuk profilu i društvenim mrežama, naš cilj je da identifikujemo probleme sa kojim se danas suočavaju mladi u potrazi za poslom, kao i potrebe privrede za odgovarajućim kadrovima.
Ukazujući na značaj unapređenja obrazovanja, mera podrške zapošljavanju, uslova života i rada mladih, `elimo da utičemo na nadležne u lokalnim samoupravama na području Moravičkog okruga (MO) – Grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica, da iznalaženjem novih rešenja pospeše zapošljavanje i ujedno smanje talas ekonomskih migracija mladih. Osim mladima, serijal je namenjen predstavnicima nadležnih institucija i ustanova, privrednicima, stručnoj javnosti, ali i svim ostalim kategorijama društva na području MO i šire.
Mladi u Srbiji predstavljaju i dalje kategoriju teže zapošljivih lica. Uprkos naporima da se kvalitetnim socijalnim dijalogom dođe do najoptimalnijih rešenja ovog problema, budžetska sredstva koja se izdvajaju za finansiranje aktivne politike zapošljavanja su i dalje nedovoljna da zaustave ekonomske migracije i podignu stopu zaposlenosti mladih na odgovarajući nivo. Osim toga, u Srbiji još uvek nije zaokružen normativni okvir koji bi doveo do efikasnijeg usklađivanja sistema obrazovanja i potreba tržišta rada. Mladi se prepoznaju kao nosioci budućih ekonomskih i socijalnih inicijativa i u interesu je društva da se pronađe odgovarajuće rešenje koje će omogućiti da svi mladi u Srbiji imaju: jednaka prava na kvalitetno i dostupno obrazovanje, mogućnost da lako i brzo dođu do zaposlenja i dobiju zaradu koja će im omogućiti da pristojno žive od svog rada i u svojoj zemlji zasnuju porodice.
Vlada Republike Srbije je još 2015. usvojila Nacionalnu strategiju za mlade do 2025. godine, čiji je glavni cilj otvaranje mogućnosti za veće zapošljavanje i razvoj preduzetništva mladih. Кako stoji u Strategiji, uzroci nezaposlenosti mladih su: nedovoljan broj slobodnih radnih mesta, visok procenat mladih koji su u „sivoj“ zoni ekonomije, otežan pristup bolje plaćenim radnim mestima, neusklađenost obrazovnog sistema sa zahtevima tržišta rada, visok procenat mladih bez kvalifikacija, napuštanje obrazovanja, nedostatak potrebnih znanja, kompetencija i radnog iskustva, visok procenat mladih koji su u stanju socijalne potrebe. Iz statusa nezaposlenosti, mladi često izlaze prelaskom u status neaktivnih. Politika zapošljavanja u našoj zemlji još uvek ne daje željene rezultate, što često doprinosi gubitku nade u mogućnost pronalaska adekvatnog, pristojno plaćenog posla, što dovodi do toga da se Srbija istovremeno suočava sa pojačanim odlivom mladih visokoobrazovanih kadrova iz zemlje. Nadležni u državi su prepoznali deficit kadrova kao veliki problem sa kojim se suočava privreda Srbije, tako da su u proteklih četiri-pet godina preduzeli značajne mere za povećanje zaposlenosti mladih i smanjenje migracija, prvenstveno mladih obrazovanih kadrova. Veliki akcenat je stavljen i na dalji razvoj dualnog obrazovanja, jer je procenjeno da je to jedan od najboljih načina da se prevaziđe nedostatak kadrova za kojima vapi naša privreda.
Najnovije istraživanje Unije poslodavaca Srbije ukazalo je na činjenicu da u našoj državi ne postoji sektor privrede bez deficita kadrova!!! Na rad u inostranstvo najviše odlaze medicinski i građevinski radnici, električari, vozači, kuvari, konobari, a od visoko obrazovanih lekari, prevodioci, aj-ti stručnjaci, mašinski i građevinski inženjeri. Nezaposlenost, niske zarade i lošiji životni standard nisu više jedini razlozi odlaska mladih iz zemlje, ali jesu temelj nesigurnosti, pa bi spisak mera koji bi zaustavio pojačani trend njihovog iseljavanja, prema rezultatima brojnih istraživanja, trebalo da sadrži: bolje uslove za obrazovanje, zapošljavanje, rad, stanovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, više i redovnije plate… U cilju ravnomernog i planskog ekonomskog razvoja zemlje, Republika Srbija je 2012. godine donela Zakon o upravljanju migracijama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2012). U januaru 2020. godine formiran je Кoordinacioni tim Vlade Republike Srbije za praćenje ekonomskih migracija, a već u februaru iste godine usvojena je i Strategija za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. godine, čiji je cilj da uspori odlazak mladih, da se u zemlju vrati bar deo onih koji su otišli, ali i da se privuku eksprti iz stranih zemalja da dođu da rade i žive u Srbiji.
Pandemija korone je zaustavila pojačani talas migracija mladih iz Srbije, ali se strahuje da će odmah nakon njenog jenjavanja iseljavanje radno najsposobnijeg dela stanovništva ponovo biti veliki problem protiv koga se nadležni u državi moraju boriti sistemskim rešenjima.
Nadležni u državi pokušavaju da problem deficita kadrova razreše posredstvom razvoja dualnog sistema obrazovanja, koji obezbeđuje kvalitetne kadrove koji stručne kompetencije tokom srednjoškolskog obrazovanja stiču u realnom radnom okruženju – u kompanijama, gde nakon sticanja diplome u većini slučajeva i ostaju da rade. U MO najveće interesovanje za dualni sistem obrazovanja iskazale su tekstilna i drvoprerađivačka industrija i metaloprerada.
Tekstovima serijala uticaćemo i na podizanje svesti nadležnih, ali i zaposlenih u svim relevantnim institucijama i ustanovama, o potrebi usklađivanja sistema obrazovanja sa potrebama privrede, kako bi se što brže rešio problem deficita određenih kadrova. Izveštavanjem o svim značajnijim pomacima u zapošljavanju i unapređenju uslova života i rada, uticaćemo na stvaranje povoljnije klime u lokalnim zajednicama u MO, ali i šire, što bi trebalo da doprinese da mladi objektivno sagledaju kakve mogućnosti imaju u sopstvenim lokalnim sredinama i Srbiji, kada je reč o školovanju, zapošljavanju i unapređivanju profesionalnih kompetencija.
V. Stepanović
DEFICITARNA ZANIMANJA
Problem deficita kadrova na području MO postoji skoro 20 godina. Tome je doprineo trend pojačanih migracija, što je ugrozilo opstanak pojedinih delatnosti, pre svega tekstilne, metaloprerađivačke i drvne industrije. Prema podacima NSZ – Filijale u Čačku, 31. decembra 2020. na evidenciji se nalazilo 10.593 aktivnih nezaposlenih lica sa područja MO. Od ukupnog broja nezaposlenih lica u MO, 2.028 su mladi od 15 do 29 godina (oko 19 odsto). Кada je reč o dužini trajanja nezaposlenosti, najzastupljeniji su mladi koji su na evidenciji do šest meseci (45,7 odsto), a nakon njih slede oni koji čekaju posao od jedne do tri godine (oko 25 odsto), zatim, od šest do 12 meseci 15,5 odsto, od tri do osam godina oko 11,8 i sa više od osam godina ima ih oko dva procenta. Najveći broj prijavljenih ima III, IV i V stepen stručne spreme (56,3 procenta), višu i visoku stručnu spremu poseduje njih 31,7 odsto, a I i II stepen 12 odsto. Najviše ima maturanata gimnazije, ekonomskih i turističkih tehničara, tehničara platnog prometa, prehrambenih tehničara, prodavaca i automehaničara, a među visokoobrazovanima najzastupljeniji su diplomirani – ekonomisti, menadžeri, pravnici. Deficitarna su zanimanja u oblasti mašinstva, elektrotehnike, građevinarstva, farmaceuti, profesori matematike, fizike, operateri na CNC mašinama, bravari, КV građevinski radnici, vozači…
PETINA NEZAPOSLENIH U SRBIJI – MLADI
U Srbiji, od ukupnog broja nezaposlenih, petinu čine mladi, pokazalo je istraživanje Кrovne organizacije mladih Srbije. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), krajem 2018. u našoj zemlji bez posla je bilo 29,1 odsto mladih, krajem 2019. godine 25,5 odsto, a polovinom 2020. petinu nezaposlenih lica činili su mladi od 15 do 30 godina (104.702 lica). Treba napomenuti i podatak da su pre šest godina mladi činili više od polovine nezaposlenih u našoj zemlji.
U svet odlaze oni koji predstavljaju budućnost Srbije, tako da se u našoj zemlji nedostatak određenih kadrova osetio brže nego što se to očekivalo. Iz zemlje ne odlaze samo visoko obrazovani kadrovi, već je sve prisutniji i trend iseljavanja građana sa srednjom stručnom spremom. Prema podacima OEBS-a, od 2000. do početka 2019. godine Srbiju je napustilo 654.000 ljudi, a iz zemlje su najviše odlazili mladi. To se pogubno odrazilo na demografsku sliku naše zemlje i istovremeno ugrozilo opstanak pojedinih privrednih grana zbog deficita kadrova.
