СЛОБОДАН БОБО СТЕФАНОВИЋ, ПРОФЕСОР, ПИСАЦ, КОЛЕКЦИОНАР
Има 88, ускоро и 89 година и вози шкоду из 1968. године, којој је други власник. Тешко је поверовати, али наш препознатљиви суграђанин, што као професор енглеског језика, што као музичар, Слободан Бобо Стефановић, у нашу редакцију је “другим послом” стигао управо овим олд тајмером.
На овим врућинама, кад нас једва и ноге носе по врелом асфалту, он културно својом лимузином међу ове “але” што од снаге и брзине “кидају” друмовима. Свака част!! Елем, пише господин Бобо додатак за књигу “Акорди са Мораве”, па му је и у том послу, као и многима до сада незаобилазан извор “Чачански глас”, али то одавно није еклсклузивна вест у нашој средини. Далеко су интригантинији његово самопоуздање, шарм и ентузијазам да се стигне још негде, уради још нешто…
Ипак је ретка или јединствена појава бити равноправан учесник у саобраћају са, како каже, “свега 88 и ускоро 89 година”, и на низ питања која му постављамо, међу којима су: како одржава ауто, где налази резервне делове, како му дају лекарско уверење у тим годинама, какви су му рефлекси, какав му је вид, коју максималну брзину развија, наш суграђанин Бобо, с осмехом одговара:
– Код мене је ауто једно 30, 40 година. Имам доброг мајстора који одржава шкоду, имам неких старих делова, ако затреба преко интернета пронађем тај део, а од септембра месеца, кад је ауто прошао без икаквих примедби на техничком прегледу, нисам ишао код мајстора. Регистрација оваквог аутомобиле кошта од 12 до 15 хиљада. Не возим ван Чачка, нешто мало до гробља, болнице, у Љубић итд, лепо ради. Где год крочим, увек хоће неко да га слика, леп је ауто. Једном сам возио ауто-путем преко 130 километара и моја супруга каже – колико ти имаш година! Ја јој кажем, а она пита – па, можеш ли да трчиш као некада, а ја кажем – па, не могу. Од тада не возим више од 80 километара. Једини проблем су издувни гасови, јер је то стари ауто. Био сам на прегледу и добио сам дозволу на две године, а обично дају на једну. Ево шта се догађа, у Медицини рада имају контролу рефлекса на бази звука, а ја не чујем баш добро, овде где сам био имају визуални приказ и човек ми је рекао – за ваше године, рефлекси су изванредни, ја добро видим, читам без наочара, носио сам онда апарат за слух, и предложили ми три године, али докторка није дозволила – прича искрено наш саговорник и додаје:
– Ако не будем могао да возим сам ћу да одредим, али добро је једна лекарка рекла – можда је касно то кад ће човек да одреди, али у принципу, ако осетим да сам несигуран, станем. Вози Бобо и бицикл по Чачку, а још увек не зна да ли ће аутомобил приложити Шкодином музеју.
Да би нам испричао причу о свом колекционарству, сећа се свог школовања. Међу првих двадесет од 420 студената дипломирао је енглески језик на тадашњем Филозофском факултету, иако га није изучавао у средњој школи. Са курсом од пет месеци уписао је енглески језик, куповао је литературу и данас поседује више од 120 речника, енглеског, француског, италијанског, латинског, једино немачки, каже, има један, и то тенденциозно. Има и преко 50 различитих издања граматика енглеског језика. У недоумици је коме да поклони ове књиге, а ми смо му препоручили ново Одељење стране књиге у Градској библиотеци. Колекционарио је Бобо и као дугогодишњи музичар (свира кларинет, хармонику и гитару), тако да има 406 наслова разних музичких издања. Само под једним насловом, “Метроном за вас”, има 101 свешчицу, а у свакој од њих је десет до 15 мелодија. Да, ноте су се некада могле куповати и на киосцима и доприносити широком музичком образовању. Каже да поседује укупно више од хиљаду музичких издања. Из Америке је добијао ноте најпопуларније музике, има такве три књиге и тврди да их нико у Чачку нема. Све би волео да поклони установи која ће то адекватно популарисати, а то би могла бити и Музичка школа, која, према његовим сазнањима, нажалост, нема своју библиотеку.
Док се не одлучи коме, шта и како, на крају девете деценије живота, елегантно одлази из “Чачанског гласа” својим олд тајмером да заврши своју нову књигу. Неке могућности које му је живот пружио су непоновљиве. Желимо му срећне друмове! И помало завидимо, разумећете зашто…
Зорица Лешовић Станојевић
