– Верујте, сваког дана молим ветеране да не изађу на улицу да траже своја права. Мислим да смо једини град у Србији који нема неке повластице за њих. Не траже они много. Ако би, бар, могли да добију попусте за плаћање комуналних услуга, право да бесплатно користе паркинге, јавни превоз, да имају бољу здравствену заштиту, да могу бесплатно да се лече на ВМА и другим здравственим установама – каже Радосав Рајко Калезић, председник Ратних ветерана Чачка.
Организација коју предводи не наплаћује чланарину. Главни разлог је – не могу много да им пруже. Имају и чланове са инвалидитетом и оне који су материјално угрожени.
– Имамо добру сарадњу са градским властима, али само добијамо обећања да ће ратни ветерани имати било какве повластице. Не знам шта их спречава да ураде као у осталим градовима? Ветерани у Београду имају попуст на плаћање инфо стана… – наводи Калезић.
Како каже Бране Дробњак, који је командовао ратним Штабом у Моравичком округу 1999. године, ветерани једино желе да се, на неки начин, разликују од оних који су избегавали мобилизацију и одлазак на ратиште. Према подацима које је изнео, тада је на Косову погунуло 18 војника и четворица полицајаца из нашег округа.
Bre kolege bas ste cudni.
Ne znam sta zelite. Pa valjda je najnormalnije sto smo se odazvali pozivu otadzbine da je branimo.
A ovi sto nisu nigde isli, tj. oni koji su mudro izbegli da budu mobilisani, pa moro je neko i da organizuje zivot u pozadini.
Nije ni njima bili lako.
A sad Vama padaju na pamet neke olaksice. Bas ste sitnicavi.
Pa vi i sad da vas pozovu na mobilizaciju , vi bi ste opet isli, a ovi drugi bi opet ostali pozadinci.
Imate vi svi nesto sto ovi drugi nemaju i ne mogu imati nikada. Imate pravo na ponos, a to je ipak velika stvar.