Отпадна одећа и обућа представљају један од кључних еколошких проблема савременог потрошачког света. Највећи део тог отпада заврши на депонијама, не само код нас, а као такав представља огроман баласт за земљиште, воду, ваздух. Много тога може се поново употребити, чак и као веома добар излациони материјал, па и енергент! Бојана Јакшић, председница Кола српских сестара „Надежда Петровић“ покренула је веома занимљиву и по много чему корисну идеју да се на територији Чачка започне селектовање и могућа рециклажа ове врсте отпада. Недавно је у Стартап центру НТП-а одржана радионица на тему успостављања система одрживог управљања отпадном одећом и обућом на територији Чачка. Почетком ове седмице коначан текст Студије изводљивости је предат Граду Чачку, који је и наручилац овог важног иницијалног документа.
У хуманитарне организације попут Кола српских сестара доносе се и ствари које више нису за употребу. Одмах или убрзо све то заврши на депонији, као комунални отпад. Зато се и родила идеја да се нешто промени. Лидија Јакшић, специјалиста молекуларне биологије и члан УО Кола српских сестара, истиче да је ово важно питање, због више аспеката.
– Идеја је настала као потреба да се отпадна одећа и обућа примарно селектују, чиме се доприноси стварању одрживе будућности, уз оправданост три аспекта: економског, социјалног и еколошког. Наиме, тај такозвани отпад се више не одлаже на депонију, већ у спалионицу. Тиме се продужава век депоније, а смањује се само загађење. Осим тога, и трошкови одлагања отпада бивају мањи. Овим бисмо уштедели новац који можемо да искористимо и за социјални вид оправданости – каже Лидија Јакшић, уз коју су иницијатори идеје Лела Павловић, директорка Међуопштинског архива и Божидар Плазинић, академски сликар.
Каква је тренутна ситуација, које су користи, а које могућности и предлози, говорио нам је Велимир Митровић, стручни консултант обрађивача Студије, београдске компаније „Eko Vok 2017“.
Реч је о пионирском подухвату, јер како констатује Митровић, велики проблем је што су се отпадни текстил и обућа деценијама игнорисали. И Европска унија је тек пре неколико година донела Директиву о овом отпаду. Очекује се да и Србија следи овај документ и кроз Стратегију управљања отпадом.
– Постоји неколико категорија овог отпада. У Чачку не постоји базна индустрија текстила и материјала за обућу, која је и највећи проблем. Али, имамо много конфекција. Тренутно, део онога што остане се спаљује. Нешто се искористи и за индустријске крпе. Али, добар проценат заврши на депонији – наводи Митровић.
Решење мора да буде целовито, истиче он. Предлог је: након почетног одвајања на месту настанка, следи још једно у Центру за селекцију, где се врши разврставање на више делова. Одвајало би се оно што може да се спали, од оног што би се даље рециклирало. Одговарајући текстил и материјали могу се користити за креативне радионице или за индустријске крпе, а пре свега, за производњу рециклажне нити.
– Замисао је да се и у Чачку формира једна рециклажна радионица у оквиру Кола српских сестара, у којој би се запослило неколико радника из теже запошљивих група и дизајнер који би одредио шта може да се ради од тих материјала. Таква радионица већ постоји у Ужицу, тако да само треба да пренесемо то искуство социјалног предузетништва. Али, главна је производња рециклажне нити, за коју је потребна посебна технологија, која је еколошки безбедна. Ово рециклажно влакно може се користити даље за многе намене, на пример, као одличан изолациони материјал у грађевинарству. Према проценама, у ове сврхе може да се искористи 60 до 70 процената отпадног текстила! То што би остало после производње рециклажног влакна, а то је мали део, опет би ишао у спалионицу – објашњава Митровић, који је у Студији навео и смернице како реализовати причу, целовиту или по сегментима, што је реалније.
Студија оправданости је претходница пројекту. Уколико би се спровео, био би то значајан подухват, наглашава Митровић, који је резултате свог истраживања представио и на поменутој радионици у Стартап центру.
– Наравно, мора доћи до преокрета у размишљању, јер то није отпад, већ су то сировине! Ово је једини одржив приступ – поручује Митровић.
Осим представника градских управа Чачка, јавних комуналних предузећа, Научно технолошког парка, радионици су присуствовали и запослени у чачанским школама и предшколским установама, као и привредници.
В. Т.
ГРАЂАНИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ
Чачак има капацитет за остварење ове идеје. У великом проценту су и грађани заинтересовани. То показују и резултати анкете, рађене у оквиру Студије изводљивости, у којој је учествовало око 2.400 Чачана. Скоро 80 одсто их сматра да је изношена одећа и обућа значајан проблем. Више од 80 одсто их мисли да је хуманитарни аспект третирања проблема врло важан, а 74 процената да је селекција пресудан корак. Занимљиво је да је од овог процента половина одговорила да већ селектује одећу и обућу и да их носи у Коло српских сестара… Тек осам, девет процената одговорило је да није заинтересовано за селекцију!
