И У НАРЕДНИХ 30 ГОДИНА НАСТАВЉА СЕ ТРЕНД ДЕПОПУЛАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА
Србија ће у 2052. години имати 5,2 милиона становника, што представља смањење за око милион и по у поређењу са 2022. годином, објављено је у Анализи демографских трендова у Србији коју је израдио Републички завод за статистику. Резултати пројекција указују да ће се у наредних тридесет година наставити тренд депопулације и старења становништва Републике Србије.
Анализа периода од 1953. до 2052. године, заснована на резултатима пописа и пројекција становништва, указује на преломну тачку у 1991. години. Све до тада, број становника Србије растао је и то претежно захваљујући позитивном природном прираштају. Међутим, услед неповољних економских и друштвених промена које су се догодиле крајем 20. века (ратни сукоби на простору бивше СФРЈ, економске санкције, прилив избеглица и интерно расељених лица), број становника почиње да опада током деведесетих, а након тога се опадајући тренд наставља све до 2022. године, што је потврдио и последњи попис становништва.
Према сценарију урађених пројекција, Србија ће у 2032. години имати број становника сличан оном из 1953. године, око 6,2 милиона, а до краја посматраног стогодишњег периода, 2052. године, 5,2 милиона. Ни најповољнија, висока варијанта пројекција без миграција не показује значајније побољшање, јер и она предвиђа да ће 2053. године у Србији бити око 5,5 милиона становника, док је у случају најнеповољније број становника на крају пројекционог периода испод пет милиона (4,7 милиона).
Смањење величине популације одвијаће се под доминантним утицајем негативног природног прираштаја (у просеку 86 одсто), при чему је до краја пројекционог периода предвиђен умерен пораст стопе укупног фертилитета до вредности 1,7 детета по жени и продужење животног века за скоро шест година, показује анализа РЗС-а.
Анализе указују на тренд одлагања рађања, и то највише ка старосној групи 30-34 године, у читавом пројекционом периоду. Све индиције указују да је неповратни моменат када су се младе жене старости од 20 до 24 године најчешће одлучивале на рађање.
У периоду 2022-2052, како је наведено, број рођених и умрлих биће мањи у поређењу са претходних 30 година. Стопа рађања ће бити стабилна – око 8,7 одсто, док ће стопа смртности варирати око 15,7 одсто.
ЗЕМЉА СТАРОГ СТАНОВНИШТВА И ОПТЕРЕЋЕНОГ КОНТИГЕНТА РАДНЕ СНАГЕ
Процес старења становништва ће бити настављен, при чему ће просечна старост порасти за 2,6 година – са 43,8 на 46,4 године. До 2052. године број деце узраста до 14 година биће двоструко мањи од броја особа старих 65 и више година. Смањење броја становника старости од 15 до 64 године довешће до тога да ће однос издржаваних према радно способним лицима бити 3:4, што ће представљати повећање оптерећења контингента радне снаге за више од 25 одсто у односу на 2022. Годину. Заступљеност популације старих 65 и више година у укупном становништву порашће са 21,9 одсто (2022) на 28,5 одсто (2052), а најстаријих – из старосне групе 80 и више година са 4,5 одсто на 7,3. На основу тих тенденција, Србија ће све више постајати земља старог становништва.
Резултати анализе показују да више од три четвртине општина и градова припадају емиграционом типу, који се одликује демографским изумирањем услед негативне вредности стопе раста броја становника, природног прираштаја и нето миграција. Такав демографски тренд задржаће се и у наредних 30 година.
У наредне три деценије уследиће продубљивање демографске хетерогености становништва. Готово 50 одсто популације биће концентрисано у пет градова који представљају значајније урбане центре (Београд, Нови Сад, Нови Пазар, Kрагујевац и Ниш), док ће друга половина становништва бити неравномерно распоређена у преосталих 140 територијалних јединица. С друге стране, интензивираће се процес популационог уситњавања, који карактерише значајан пораст броја општина са мање од 5.000 становника, којих готово да није било у претходном периоду, као и општина величине популације од 5.000 до 10.000.
Највећи губитак становништва до 2052. године десиће се у борској и зајечарској области, приближно за 50%, док је најмањи губитак пројектован за београдску и јужнобачку област, мање од 10%. Према анализираним демографским показатељима старости, због високог учешћа старије популације у укупном становништву, у базној години, уз Црну Траву, демографски најугроженије општине су: Неготин, Голубац, Бољевац, Босилеград, Осечина и Нова Варош. Релативно повољнија старосна структура бележи се у Сјеници, Тутину, Новом Пазару, Опову и Жабљу. По пројекцији РЗС-а, 2052. године Чачак ће имати 80.016 становника, Kраљево 72.324, Ужице 44.085, Kрагујевац 142.675, Ваљево 61.357, Шабац 76.469, Kрушевац 75.792.
ПРОЦЕНА ЗА МОРАВИЧКУ ОБЛАСТ
Према проценама које је објавио Републички завод за статистику у Анализи демографских трендова у Србији, Чачак ће 2052.године имати 80.000, док се у Ивањици и Горњем Милановцу очекује највећи пад становника.
У наредних тридесет година, становништво градова и општина у саставу Моравичке области карактерише депопулација и процес старења. Најинтензивнији пад броја становника биће забележен у општинама Горњи Милановац и Ивањица (смањење укупне популације за преко 40%) услед високих негативних вредности природног прираштаја и изражене емиграције. Сличан тренд ће се одвијати и у општини Лучани.
Процена РЗС-а је да ће у Чачку 2052. године живети 80.016 становника, у Горњем Милановцу 22.022, Ивањици 16.160 и Лучанима 10.007 становника.
Према објављеној процени, за три деценије обим становништва на територији града Чачка смањиће се за четвртину, а пројектовано смањење се приписује негативном природном прираштају, док ће стопа нето миграције бити близу нуле, али са негативним предзнаком (-0,6‰).
У 2052. години, просечна старост становништва у Моравичкој области кретаће се од 47,3 године у Чачку до 54,8 година у Горњем Милановцу. Kоефицијент укупне зависности биће у распону од 79% у Чачку до 121% у Горњем Милановцу.
Према подацима из објављене Анализе демографских трендоба, Горњи Милановац ће имати најнеповољнију старосну структуру у Моравичкој области. У 2052. години, младо становништво чиниће само 9,7% укупне популације, док ће 44,5% становника бити старосне доби 65 и више година.
Како стоји у публикацији, приликом израде пројекција становништва Србије у периоду 2022‒2052. године примењен је кохортно-компонентни метод, познат и као аналитички метод. То подразумева да су пројекције демографских трендова засноване на претпоставкама о кретању фертилитета, морталитета и миграција у посматраном периоду.
В. С.
