И ПРОИЗВОДЊА РАСАДА ДРАСТИЧНО ПОСКУПЕЛА
ВИСОКА УЛАГАЊА, ЗАРАДА ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА
Нова пољопривредна сезона ће бити прилично тешка и препуна изазова, пре свега, због велике светске економске кризе која се све више одражава и на нашу земљу. У условима поскупљења свих инпута у пољопривреди, о могућим ризицима у послу размишљају готово сви озбиљнији произвоћачи примарних пољопривредних производа. Бриге о исходу сезоне нису поштеђени ни произвођачи расада парадајза, паприке и осталих повртарских култура због драстичног поскупљења пољопривредног репроматеријала, а то нам је потврдио Милан Станојевић, пољопривредник из Катрге, који је у том послу већ 25 година.
Милан Станојевић из Kатрге се убраја међу успешније произвођаче расада парадајза, паприке, краставца и купуса на нашим просторима, који су давно прерасли оквире чачанског краја. У производњи користи искључиво декларисано семе и контејнерске системе који су много практичнији, али изискују више средстава. Пластеници за производњу младих повртарских биљака заузимају 18 ари и у њима су обезбеђени одлични услови. Захваљујући посвећеном раду и сталном унапређивању услова производње, овај вредни пољопривредник је постао препознатљив по изузетном квалитету расада не само у чачанском и краљевачком крају, већ и много шире.
Kако истиче овај узорни домаћин, производња расада се у њиховом домаћинству негује као породични посао. Поред њега, у пластеницима раде његов отац, супруга и син. Сви се максимално ангажују у овој врло захтевној производњи, тако да повртари, почев од Сарајева, па све до Новог Пазара, Зубиног Потока, Косовог Поља, и овог пролећа могу да рачунају на добар квалитет садног материјала, у који су се много пута у претходним годинама уверили.
ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА
Домаћинство Станојевића се повртарском производњом бави већ 60 година. Kако истиче Милан, због љубави према селу и пољопривреди, наставио је породичну традицију и већ се 25 година успешно бави тим послом.
Део производње породице Станојевић се одвија и на отвореном простору, па ће добар део младих биљака ускоро бити засађен на већ припремљеном земљишту. Када се сабере све, производња у заштићеном, али и на отвореном простору, посла има на претек, али се он успешно обавља захваљујући породичној слози и изузеном радном елану.
– Највећи терет носимо супруга и ја, али у периодима када имамо највише посла помаже нам много и наш син, наравно, у границама својих могућности, јер је запослен. Има ситуација када смо принуђени да ангажујемо и додатне раднике, али се углавном ослањамо на сопствене снаге колико год је то могуће – објашњава Милан.
У пластеницима су обезбеђени сви неопходни услови за нормалан развој биљака, почев од адекватног грејања, које је у овој сезони енормно поскупело због светске енергетске кризе, па све до наводњавања, прихране и заштите.
– За овај посао је, пре свега, јако битна топлота, затим, контрола влаге у ваздуху, проветравање пластеника… Сведоци сте да има честих мразева, што захтева стална дежурства и ноћно ложење, како бисмо сачували расад. Овај посао тражи много одрицања, ко је у њему већ је навикао на то, па ће га и даље радити , али они који планирају да тек заснује овакву производњу – нека добро размисле, јер овде нема импровизације! Биљке су осетљиве и старати се о њима је подједнако захтевно као и одгајање деце – наводи Станојевић.
НАЈСКУПЉА СЕЗОНА!
А да ли ће ове године изузетно велики труд и рад породице Станојевић бити награђен у одговарајућој мери, све зависи од тржишта. Велико поскупљење пољопривредног репроматеријала, укључујући и енергенте, прети да угрози производњу и више нема било каквих гаранција да ће цена готовог производа покрити све оно што је уложено.
– Ово је најскупља и због тога изузетно тешка година. Kако ћемо издржати терет повећаних улагања, помињу се неке мизерне цене за наше производе, по којима бисмо буквално радили за џабе. Све је отишло горе – семена, супстрати, хемија, фолије и све друго што прати ову производњу – каже наш саговорник.
Милан уједно напомиње да користи холандска, турска и домаћа семена у својој производњи. Проблема има повремено у ницању биљака када користи семена домаћих произвођача, а то је ове године случај код „жупске ране“:
– Страна семена јесу скупља, мада су и ова наша знатно поскупела. Једна кесица домаћег семена од 10 грама је углавном око 500 динара, све зависи од произвођача. Ако говоримо о прихрани, она мора бити обезнеђена пре почетка сезоне, јер не смемо да ризикујемо да ли ће је бити на тржишту (у одређеној формулацији) онда када нам буду потребна, тако да смо платили високу цену. Расад смо некад продавали на пијацама у Тутину и Новом Пазару, а сада само у Kраљеву, јер не можемо да подмиримо тако велико тржиште у условима овако великог поскупљења производње. Ипак, имамо купце из Сарајева, Горажда, Зубиног Потока, Kосова Поља… На тржишту морате да будете стално присутни са квалитетом, а то значи да расад није прерастао, а да није ни мали, да је у доброј кондицији и да је однегован у врхунским условима, јер без доброг садног материјала нема ни високих приноса у повртарској производњи. У овом послу грешке не сме да буде, јер нема праштања. Довољна је само једна грешка да оде све што је уложено у неповрат! – каже Станојевић.
Станојевићи из Катрге се сигурно могу сврстати међу водеће произвођаче расада на овом подручју , а то потврђују врхунски квалитет биљака и велико поверење купаца које су годинама градили. Отуда и не брину много за пласман производа. Једино је, како истичу, још увек под знаком питања да ли ће цене расаде покрити трошкове производње и омогућити неку одговарајућу зараду, јер нико не жели да се бави послом који није исплатив. А како истиче Милан, ако вам неко верује 20 или 30 година, не би требало да буде под знаком питања продаја производа.
– Калкулација каже да расада која је произведена из семенки које су коштале по 12 динара треба да иде по цени од 70 динара, а по 80 динара она друга, где је свака семенка коштала преко 15 динара. Са поскупљењем супстрата, хемије, струје, нафте, пијачарине, закупа места и сами видите да ту нема места за неке ниже цене. Пошто сам ја једини пољопривредник у овом селу који има Е категорију, а не вози, ако се испостави да смо све ово за бадава радили, напустићу ову производњу и сести у камион као и сви други – наглашава овај вредни повртар и додаје да је велика олакшавајућу околност у њиховом породичном бизнису то што добар део производње организују за познате купце, који су се ранијих година уверили у добар квалитет расада.
Иначе, сезона продаје расада таје до краја јуна.
В. С.
