За непуних десет дана сакупљено је око 11.500 евра, колико је потребно за специјалну столицу за степениште која ће деветнаестогодишњем Јовану Сретеновићу омогућити да изађе из четири зида. Произвођач је обећао да ће ускоро допремити и монтирати столицу у зграду у Улици Ђорђа Миловановића. На њој ће отац Радован моћи лако да санесе сина низ двадесет и два степеника, која су му се до сада чинила као „тешка мука“.
– Исплатили смо новац компанији за столицу. Долазио је њихов инжењер, урадио премеравања. Јован ће добити најсавременију столицу са сензорима, који му омогућавају потпуну безбедност – са много емоција прича Радован.
Како смо већ објавили, и Град Чачак је обећао значајну помоћ за Сретеновиће, пре свега за опремање функционалног купатила за Јована, а ових дана из градског буџета биће им уплаћено 100.000 динара.
– Одлучили смо да издвојимо средства за адаптацију купатила, које је један од приоритетних проблема у њиховом дому, јер отац купа дечака на кревету… Због бриге о сину, Радован не иде на посао, тако да ћемо видети како Град може да му помогне на месечном нивоу, односно да му обезбеди нека месечна примања, која ће им омогућити лагоднији живот. Ових дана, када нам Радован донесе документацију, уплатићемо 100.000 динара као једнократну помоћ. Такође, реаговао је и чачански Црвени крст, који ће најмање једном седмично, односно, по потреби, доносити за оца и сина топли оброк, као и пелене и средства за хигијену – рекла је Марјана Петронијевић.
Она је обећала и помоћ око документације, како би Јован почео да прима надокнаду за туђу негу.
– Упознала сам и градоначелника са тешком ситуацијом ове породице. Настојаћемо да се убрза процедура, како би у што краћем року добили све што им је неопходно. Видећемо и да ли може Јован да користи услугу персоналног асистента преко Центра „Зрачак“ – обећала је Марјана Петронијевић.
Неизрециво је захвалан отац свим људима који су се протеклих дана одазвали на апел. Пресрећан је јер се остварио један његов велики сан. И ова акција, једна од најуспешнијих у Чачку, показала је колико може да учини доброта, чије зрно постоји у сваком човеку. И колико приче, попут Јованове, то зрно брзо претворе у громаду…
В. Т.
Поред аутизма, Јован је пре четири године остао готово потпуно непокретан, након што му је због тромбозе, изазване бактеријом, ампутирана једна нога до колена и прсти на другој нози. У децембру пошле године Јовану је изненада умрла мајка Вера, његова велика подршка. Радован је преузео комплетну бригу о сину јединцу, коме је за све потребна његова помоћ. Стални надзор Јовану је неопходан и због веома присутне аутоагресије.
