Велики број пријатеља, сарадника и поштовалаца Боре Ђорђевића и његове музике, данас се окупило на комеморацији у Великој сали Културног центра у Чачку како би му одали последњу почаст. Пре комеморације дуги редови створили су се када су се људи уписивали у Књигу жалости која је постављена у горњем холу Културног центра још јуче.
Градоначелник Чачка, Милун Тодоровић истакао је да су сви Чачани поносни јер су имали једног човека као што је Бора за свог земљака, који их је много задужио.
– Поносни смо што смо имали оваквог човека родољуба и патриоту.Говорио си да си прво Чачанин, Србин, па онда рокер. Често си био бунтовник са и без разлога, али право у лице. Сврстао си се уз Надежда, Диса и друге великане које је Чачак изнедрио. Покушавао сам да те убедим да не идемо на гробље, говорио сам ти да ће то доћи, али пре две године нисам успео, сам си одабрао место. Рекао си ми тада“када одем можда ће неко да ме пљуне, али мислим да ће неко и да се поклони.Твоја породица може увек да рачуна на твој град. У име Чачана хвала ти на свему, у своје лично име хвала што си ме сматрао пријатељем. Збогом легендо – овим речима градоначелник Чачка Милун Тодоровић опростио се од легендарног Боре.
Жика Јелић, Борин пријатељ испричао је њихову анегдоту о песми „А банки је седам“ и на тај начин се опростио од свог дугогодишњег пријатеља.
– Сви који смо знали Бору, знамо добро да никада није био намрштен, увек је био расположен, био је одличан другар, музичар, песник – рекао је Жика Јелић гитариста ЈУ Групе.
Пре две године Бора је постао почасни грађанин свог родног града, а о његовим осећањима тада говорио је Горан Бојовић, његов пријатељ.
– Тешко је данас бити овде и верујем да сви то осећате, још теже би било да нисмо ту. Најтеже је говорити о Бори. Пре нешто више од годину и по дана, 18. децембра 2022. године био је на овој бини, а ја сам био привилегован и имао ту част што је хтео да будем поред њега. То је био један од најсрећнијих дана у његовом животи, на прослави Дана града уручено му је признање почасног грађанина Чачка, уверен сам да му је то био један од најсрећнијих дана у животу. Добио је вишеминутни аплауз, а када Чачанин то добије од Чачана, то је велика част. Данас смо на истом месту, тужни, ожалошћени и неко би можда рекао да смо тужни јер није међу нама, али ја сам сигуран да је он међу нама и са нама. Ту је онолико колико га волимо, онолико колико га поштујемо сви ми, Тамара, Борис, Дубравка, његов бенд који је заиста био оличење свега онога што је био и сам Бора – рекао је Горан Бојовић, Борин пријатељ из детињства.
Никола Зорић, стални члан групе Рибља чорба у групи је провео више од две деценије заједно са Бором. Овом приликом рекао је да је групи и породици остао аманет да у знак сећања на Бору, албум „Љубав и смрт“ угледа светлост дана.
– Имао сам ту част да у оквиру групе будем 22 године, да га упознам и да га схватим. Боре више нема, свет га више нема, обезглављени смо. Пре две године, Бора је написао последњу песму за наш нови албум. Било је јако тешко испрати његове дубоке мисли, тешке емоције, али његова снага и воља су нам дале инспирацију да то објавимо на најбољи начин. Албум „Љубав и смрт“, досада необјављен, остаће нам као завештање Боре Ђорђевића да га поделимо са вама. Породица Боре Ђорђевића и група Рибља чорба имаће ту част и одговорност да Борине успехе и достигнућа негују са посебном пажњом и на прави начин – рекао је Никола Зорић, стални члан групе Рибља чорба.
Од оснивања групе, давне 1978. године, Мирослав Вицко Милатовић био је заједно са Бором, он се емотивним речима опростио од свог великог пријатеља, сарадника са којим је стварао ванвременске хитове.
– Драги наш Боки, ако мислиш да си отишао, вараш се, ако мислиш да си нас оставио, такође се вараш. Заувијек ћеш остати договором у нашим срцима и никад нећеш отићи. Имали смо ту част и срећу што си баш нас изабрао да се дружимо и стварамо музику на твоје врхунске текстове. Волели бисмо да нам поздравиш Рајка и Мишу и да им кажеш да нам много недостају као што ћеш нам недостајати и ти – рекао је Мирослав Вицко Милатовић, један од оснивача групе.
Мирослав Илић, један од најпопуларнијих извођача народне музике и Борин земљак, истакао је да је свуда са поносом говорио о њиховом пријатељству.
– Поделити смо златно доба музике у свим жанровима на овим просторима заједно са тобом била је привилегија. Узбудљиво је било делити ти време заједно са тобом, ти на твом фронту, ја на мом. Ти си на твом фронту био најбољи и највећи од свих њих. С поносом сам истицао да смо другари још од гимназијских дана. Замоли анђеле горе да погледају свој дом – рекао је Илић.
Југослав Влаховић, вишедеценијски породични пријатељ, професор Факултета примењених уметности урадио је дизајн за све омоте албума Рибље чорбе, његово познанство са Ђорђевићем почело је пре много година у Атељеу 212.
– Он је био одличан музичар и страшно духовит. Сарађивали смо од 1978, једна једна неуобичајена сарадња да тако дуго траје и у светским оквирима. То је била Борина особина да пријатеље и сараднике јако ретко мења, о члановима групе и да не говорим. Приметили сте те ликове на омотима, волео је људе из народа, необичне људе. Тражили смо ту неку занимљивост, успут неку провокацију. Он је и сам био човек из народа, један скроман човек. Он треба да има на Дедињу неке дворце, али није много оставио у том материјалном смислу, он је духован човек. Мени је много помогао у мојој афирмацији. Све би било прах и пепео да није на необичан начин забележено – рекао је Југослав Влаховић.
Горан Милојевић, председник Удружења грађана „Кербер“ говорио је о љубави према кучићима која је повезивала Бору и њега.
– Последњих пет година све што сам требао написати, писао је Бора за мене. Дошао је у мој живот у раној младости кроз дубоке стихове о љубави и животу. Тада нисам ни слутио да ће нас једног дана спојити љубав према псима. Именован је за почасног председника удружења у знак захвалности. Помагао је, решавао је текуће проблеме, промовисао нас је. Био је ходајући рекла и глас за оне који не могу причати нашим језиком. Говорио си пси ваљају и понеки људи. Хвала ти за све што си урадио за наше удружење, за цуке, за мене, за нашу Бања Луку и Републику Српску – казао је Горан Милојевић.
Причу о кумству под Острогом којим је овековечио пријатељство са Бором, испричао је Миодраг Перуновића, боксерски шампион.
– Упознали смо се пре 40 година, после пар година договорили смо се да се окумимо и тако смо пошли под Острог, да то обавимо, тада је тамо био духовник Глигорје. Када смо стигли он погледа у Бору и поче да рецитује „Анђеле“ и тада је рекао Бори „Тебе је Бог послао, такви требају овом народу“. Да је кумство најјаче духовно средство Бора ми је сведочио свих ових година. Био је присутан на многим од мојих професионалних мечева, дајући ми подршку која ми је пуна значила. Бора је то био, кум, пријатељ, људина. Ово је велики губитак за породицу, чланове бенда, пријатеље и читаву музичку сцену. Како је Његош рекао „Благо томе ко довијек живи имао се рашта и родити“ – рекао је Миодраг Перуновића, боксерски шампион.
Зоран Дашић Даша, Борин кум рекао је на комеморацији да је са Бориним одласком, завршен један велики део његовог живота.
– Кад си са неким скоро 50 година друг, пријатељ, кум, један велики део мог живота је завршен. Немогуће је замислити неки део мог живота без њега, али ни смрт неке ствари не може да прекине. Пре 40 година ми је рекао када не можемо заједно да радимо, уради нешто сам, ја ћу бити уз тебе и даћу све да то успе. И тако су настале Легенде. Он је човек који је променио мој живот и веровао у мене више него ја сам. Само ко га је добро познавао зна за једну танану душу одану пријатељима. Бора није умро, он је само закорачио у историју и вечност о којој ми обични можемо само да сањамо – рекао је Борин кум Зоран Дашић Даша из група Легенде.
Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, изјавио је најдубље саучешће породици и истакао да је Ђорђевић живео оно што је певао.
– Припала ми је велика част и дужност да се у име председника опростим од легенде, музичара, нашег Боре. Бора је истински живео оно што је певао. Свима нама изгледало је бескрајно лако то што је он радио снагом вулкана. Као да је речима сликао живот баш онакав какав јесте, тако је са генијима. То изгледа лако све док су са нама, сада знамо колико је снаге било потребно. Он ће заувек бити са нама уз свако свитање изнад Цркве Светог Марка, када идемо у Панчево, када жене прате војнике, када неко од нас ратује сам, када смишљамо имена за дечурлију. Бора је разумео све наше наде и стрепње. Учинио је да ми живимо искреније и боље. Био је Витез Сретењског ордена, Чачанин, Београђанин, Звездаш, Србин, рокер. Човек од кога се сада опраштамо, тражимо од њега опрост, ако смо га увредили. Научио нас је да препознамо лепоту у сваком дан у животу у нади да ће се из његових стихова и његове музике издићи нека нова покољења која ће волети Србију онако како је он то чинио – рекао је министар Селаковић.
Комеморацији Боре Ђорђевића присуствовали су још и Драги Јелић, Гале Кербер, Владо Георгиев, Дејан Петровић.
Виолета Јовичић
