ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА КЊИГА ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА “ПИСЦИ ХРИШЋАНСКЕ ЕВРОПЕ”
У организацији Књижевног програма Културног центра, прошлог чевтврка (25. јануар), у великој сали је представљена књига “Писци хришћанске Европе”, аутора др Владимира Димитријевића, профсеора српског језика и књижевности, књижевника, књижевног критичара и аналитичара. У књизи је реч о значајним европским писцима западне и источне хришћанске културе. Аутор је истовремено желео да одговори и на питања: “Како хришћанство и књижевност сведоче о логосности света? Има ли смисла борити се речју против зла? На којим путевима срећемо себе?” И док наше доба ратује против књига, како запажа Димитријевић, утолико је већа обавеза да смело и одлучно станемо у њихову одбрану. Књиге су посредници између генерација, стамени чувари знања, обичаја, вредности и искуства која и сами полако заборављамо, а која ћемо моћи да пренесемо будућим нараштајима само ако будемо писали.
СТУДИОЗАН ПРИСТУП ВЕЛИКАНИМА ЛИТЕРАТУРЕ
– Пред читаоцима ће оживети хришћански импулс у делима велике европске литературе, који смо вековима свесно скривали или несвесно прећуткивали. “Писци хришћанске Европе” књига је какву досад нисмо имали прилике да нађемо у богатој издавачкој ризници. Она зрачи једном племенитом и одважном идејом да нас у времену свопште дехуманизације, у коме полако губимо осећај за дела лепе, класичне уметности и књижевности, подсети на чињеницу да су нека од највећих имена европске књижевности, писци и ствараоци попут Достојевског, Солжењицина, Сент Егзиперија, Честертона, Толкина, оца Сеарафима, пишући своја ванвременска дела, полазили управо од хришћанских начела. И док се све што је хришћанско доводи у везу са анахроним, аутор ове значајне књиге пажљиво разоткрива скривену подлогу омиљених књижевних остварења многих генерација. Владимир Димитријевић, као озбиљан тумач и познавалац европских писаца и њихових дела, која тумачи са хришћанског становишта на коме она заправо и почивају, а која до овог тренутка нисмо читали у поменутом кључу, студиозно приступа великанима литературе – најавила је госта Владимира Димитријевића, аутора књиге “Писци хришћанске Европе”, Верица Ковачевић, в. д. уредника Књижевног програма Културног центра.
“Писци хришћанске Европе” је књига која се бави делима значајних писаца запада и истока који су имали хришћанску мотивацију и хришћански начин размишљања. У књизи су дати портрети: Фјодора Михајловича Достојевског, Александра Солжењицина, који су били православни Руси, Виргила Георгијуа, који је био православни Румун, Антоана де Сент Егзиперија, Француза и тројице Енглеза, Гилберта Честертона, Клајва Стејплза Луиса и Xона Толкина, аутора “Господара прстенова”, као и америчког монаха Серафима Роуза, који је у потпуности формиран на хришћанској европској култури.
– Књига покушава да нам прикаже који су основни правци и мишљења, писања и сведочења ових хришћанских умова, да нам да увид у оно што је њихово стваралаштво дало историји Европе, јер Европа је заиста била хришћанска. До 11. века човек је могао да путује, од Северне Африке, до Ирске и да свуда са препоручним писмом своје парохије буде примљен као хришћанин. Од 11. века дошло је до раздвајања на римокатолицизам, касније се појавио и протестантизам и православље, али опет постоје неке заједничке основе хришћанских идеја које су и на западу и на истоку присутне. Циљ ове књиге је био да нашем читаоцу приближи њихове биографије и њихово стваралаштво, да би на тај начин могао да стекне увид у велико богатство њиховог стваралаштва – рекао је Владимир Димитријевић.
СМИСАО ПОСТОЈАЊА
Према речима аутора, заједничко за ове писце је сведочење да је Христос који дошао у историју, Бог који је постао човек, централна тема за свакога ко се суочава са питањима вечности и питањима смисла живота:
– Христос се у “Новом завету” назива логосом. А реч логос на грчком језику има више од 40 значења и најбољи превод на српски језик био би смисао. Дакле, у томе и јесте ствар, смисао постојања и оно за чим су ови писци трагали.
Књига је настајала доста дуго, Димитријевић је те текстове објављивао више пута у различитим верзијама.
– Текстови су, можда, двадесетак година прерађивани, дописивани, сређивани, док нису добили данашњи облик. Мислим да је она плод истинског рада, а истовремено и мог најдубљег поштовања и љубави према тим писцима, јер свакако, као што је рекао један Рус, сваки човек пише књигу коју би волео да чита, а нема је у књижарама. Тако сам се ја потрудио да направим књигу, која у најдубљем смислу те речи, одговара мојим читалачким и хришћанским интересовањима. Надам се да ће она код људи наићи на онај пријем истинске љубави и поштовања према њима, с којим сам им ја приступао – нагласио је Димитријевић.
“СТРЕЛЕ ЧЕЗНУЋА КОЈЕ СУ ИСПАЉЕНЕ КА ВЕЧНОСТИ”
Такође, аутор је истакао да је човек, суштински, кратковеко биће, али истовремено и биће које је усмерено ка вечности:
– Сама реч човек потиче од “человек” – биће које је челом, лицем окренуто ка вечности. Пролазност и смртност нашега тела, које ће једног дана, ипак, васкрснути у Христу, али и бесмртност наше душе указују на двојственост људске природе. Ми смо с једне стране, мали, ништавни пред силама космоса и зато је Блез Паскал рекао: “Човек је трска која мисли”. Значи, он је трска по својим биолошким снагама, али с обзиром да мисли, он превазилази космичке стихије и зато стоји изнад њих. Значи, иако је слаб и крхак, својим телом, својом физичком појавом, он је истовремено бескрајно снажан својим стремљењем ка бесмртности. Ми живимо у доба које све то негира, које покушава да човека сведе на дводимензионалну потрошачку креатуру, која не види даље од носа и стомака. Али, управо у том времену, хришћански писци нас подсећају да смо ми много више од онога што се на нама види, да смо ми, како је говорио један светитељ, “стреле чезнућа које су испаљене ка вечности”, да имамо почетак, али да немамо крај и да се управо у томе крије тајна нашег постојања.
Књижевност је веома важна потка у процесу васпитавања дечје и људске душе, што можемо рећи и за књигу “Писци хришћанске Европе”.
– Обрађујући кључне теме какве су љубав, живот, страст, грех, покајање и смрт, она представља својеврстан мост између овоземаљског, телесног и материјалног, ка узвишеном, духовном и вечном. Она је чудесан искуствени доживљај књижевних јунака понудила читаоцу, као пријемчив пример страдања или спасења у који он сам, захваљујући уметничким квалитетима литературе, урања снажно и дубоко – нагласила је Верица Ковачевић.
Н. Р.
ЗАХВАЛНОСТ ОМИЉЕНОМ КЊИЖАРУ РАДУ
Владимир Димитријевић је предавање посветио човеку који је седео у првим редовима велике сале Културног центра – Радосаву Василићу, омиљеном књижару Раду, кога су посетиоци поздравили громогласним аплаузом:
– Он је човек који прожима читав мој живот. Ми који живимо са појединим људима уопште их и не примећујемо, док одједном у неким годинама схватимо да су они ту све време. Овај младолики господин продао ми је прве књиге, док је био шеф чувене књижаре “Бранислав Нушић”, овде у Дому културе. Те прве књиге су биле, наравно, сликовнице, а ја сам непрестано долазио у ту књижару и куповао књиге. Прво су ми куповали родитељи, а онда сам почео и ја сам. Ево, и дан-данас, у овој књижари “Речи”, коју он и даље, као велики посвећеник води, ја налазим многе драгоцене књиге које обогаћују мој живот. Хвала драгом господину Раду, зато што постоји, зато што служи књигама, јер књиге нису нешто што се може прећутати и заборавити, или пренебрећи, без обзира на све што нам говоре, да ће књиге нестати и да их више никада неће бити. Наравно, нећу заборавити да је у књижари и мој драги пријатељ и школски друг Саво Стијеповић, легенда чачанске књижевности и чачанског књижарства.
И овај “мали гест” Владимира Димитријевића говори о хришћанским начелима, али и о томе зашто је један од омиљених професора чачанске Гимназије.
