ЂУРЂИНА ВАСИЛИЈЕВИЋ, ПОБЕДНИЦА ФЕСТИВАЛА НАРОДНЕ И РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ
Свако ко је макар једном слушао младу Ђурђину Василијевић како изводи неку родољубиву нумеру, могао је у њеном гласу да препозна нестварни таленат, лепоту и емоцију. Неретко је представљала ОШ „Ратко Митровићˮ, Музичку школу „Др Војислав Вучковићˮ, али и свој град на различитим манифестацијама и сваки пут убирала је уздахе одушевљења свих присутних, а сада је по први пут награђена на Фестивалу народне и родољубиве песме у оквиру манифестације „Царски и Танаскови даниˮ, где је однела победу у конкуренцији од тринаест школа. Разговарали смо са овом изузетно вредном, надареном и амбициозном девојчицом о томе шта музика представља за њу, на које досадашње успехе је најпоноснија, али и о жељама за године које долазе, а у којима ћемо, без сумње, са поносом говорити о неким новим Ђурђининим достигнућима.
На Фестивалу народне и родољубиве песме у оквиру манифестације „Царски и Танаскови даниˮ на брду Љубићу освојила си прво место. Можеш ли нам рећи нешто више о припремама за такмичење ‒ са ким си вежбала, коју песму си изводила и какав је био осећај однети победу баш на велики српски празник Видовдан?
‒ Озбиљно сам се припремала за такмичење са својим наставником Дарком Јокићем и заједно смо вежбали извођење песме „Каранфил се на пут спремаˮ. Изузетна ми је част што сам успела да однесем победу, на тако светом месту и на тако битан празник попут Видовдана.
Твој таленат за музику је препознат и раније, тако да си неретко представљала ОШ „Ратко Митровићˮ и Музичку школу „Др Војислав Вучковићˮ на различитим културним догађајима. Да ли је тешко ускладити све обавезе, с обзиром на то да си одлична ученица и које би наступе издвојила као најдраже и најпосебније?
‒ Када нешто истински волиш и желиш, није тешко ускладити све обавезе у обе школе које похађам. Мој најдражи наступ био је мој први велики концерт у Културном центру 2022. године, под називом „Вече косовске песмеˮ са вероучитељем Ђорђем Радојковићем. Посебно ми је драг и овогодишњи Фестивал, јер сам на њему остварила своју прву победу у овој врсти музике.
Неко си ко, поред великог труда и вежбања, поседује и природни таленат који никада слушаоце не оставља равнодушним. Како се Ти осећаш када певаш, коју песму највише волиш да изводиш и да ли би волела да бављење музиком постане Твоја професија у будућности или постоје и друге жеље?
‒ Речи не могу да опишу мој осећај док певам и стојим на сцени. То разумеју само они који заиста воле и живе уметност. Песма која ни мене саму не оставља равнодушном док је изводим и коју највише волим да певам је „Црвен цветеˮ, која нас подсећа на то да се не сме заборавити патња нашег народа на Косову. Музика је моја тренутна љубав и главни извор инспирације. Не знам шта будућност носи за мој позив, али знам да ће музика увек бити драгоцен део мог живота. Поред тога, постоје и друге ствари које ме интересују, али је сигурно да ћу на неки начин увек остати повезана са музиком.
Ко Те највише подржава и усмерава када је музика у питању и постоји ли неки комплимент који Те је посебно дирнуо и који ћеш дуго памтити?
‒ Моја највећа подршка је моја породица ‒ родитељи и сестра, пријатељи и, свакако, наставници. Посебно бих издвојила професорку соло певања Драгану Вуковић и професорку клавира Мају Протић. Велику захвалност дугујем свом ментору за овогодишњи Фестивал, професору Дарку Јокићу. Без њега не бих ово успела. Изузетно ми је задовољство када ме слушаоци упоређују са великанима наше музичке сцене, као што су Даница Крстић, Јелена Томашевић и Даница Црногорчевић. Чути своје име у истој реченици са оваквим „величинамаˮ заиста је дивно и потврђује да су труд и рад донели резултате. Таква признања су увек подстрек и потврда да сам на правом путу.
Шта уметност, а нарочито музика, преставља за Тебе и зашто мислиш да је важно постојање уметности и уметника у свакодневном животу, одоносно како би изгледао свет без уметности?
‒ Музика за мене није само низ тонова који се ређају без икаквог правила. Са моје тачке гледишта, тонови су као људи, свако од нас има своје место и свира своју деоницу у линијском систему који представља живот, а сви заједно чинимо хармоничну мелодију. Без музике, свет би био празан и непотпун. Музика увек нађе израз за осећања која речима није могуће описати.
Марија Миљуш Фотографије: Хаџи Душан Милошевић
