Протеклог викенда, Чачак је био домаћин Сабора српске хармонике који се ове године први пут одржао у граду на Морави. Овогодишња манифестација окупила је велики број младих хармоникаша, а десет најбољих у суперфиналној вечери показало је своје умеће на хармоници. Победник првог Сабора српске хармонике је Лазар Станојевић, Награду публике освојила је Ивана Петаковић.
– Сабор српске хармонике начин је да се сачува хармоника као инструмент, који је омиљен у овима крајевима, али и наша традиција која је дубоко укорењена у вези са хармоником. Хоћемо да спојимо ово поднебље са Шумадијом, са Крагујевцем, са Краљевом, Ужицем, јер овде се хармоника воли и хоћемо да приближимо деци те праве вредности. Изабрали смо Чачак као центар те приче и из ње би требало да израсте једна озбиљна школа, да се заснива на неколико садржаја који су битни, едукативни, да се деца усмере на праве вредности, на једно лепо уметничко креирање и да се окрену правим нашим традиционалним песмама и колима – рекао је Влада Пановић, шеф Народног оркестара и уметнички директор манифестације.
Иако су у културу Моравичког округа и западне Србије дубоко укорењене труба, виолина, фрула, звуци хармонике посебно се издвајају.
– Претпостављам да је то зато што је хармоника инструмент који је сам себи довољан. Хармоника у левој руци има једну пратњу, гитару, баш гитару, кроз те басове, а у десној руци има мелодију и хармонију и онда може да мења цео оркестар. Вероватно да је то тајна која се крије у популарности тог дивног инструмента, за разлику рецимо од фруле која тражи неке додатне инструменте да би дала свој максимум. Ради се о једном чаробном звуку, о традицији истовремено, јер је хармоника дубоко укорењена на нашим просторима, за њу се зна одавно. Надам се да ће у року од две, три године ово бити један од највећих фестивала у Србији – рекао је Пановић.
Страхиња Радоњић из Београда до сада се такмичио на неколико сличних манифестација и истиче да је кључна љубав према инструменту, али и константна вежба.
Од своје осме године Милош Јовановић свира хармонику, а иако је некада било превише захтевно, није одустао.
– Почео сам пре седам година да свирам хармонику и такође љубав према овом инструменту наследио сам од свог оца, и то ми се свидело, тако да сам наставио тим путем. Такмичим се четири године, увек се лепо дружимо и то је најбитније – рекао је Милош Јовановић.
Михајило Станковић искусан је у такмичењем овог карактера, до сада су се звучи његове хармонике чули у Сокобањи, Јагодина, Панчеву.
– Много је захтевно да се нешто одсбира на хармоници, треба пуно одрицања и пуно рада. По мом мишљењу теже је научити песму него коло, јер је за песму потребно емоције, душе, а за коло је више потребна техника – рекао је Станковић.
Организатори су задовољни како је протекао фестивал, и истичу да ће се потруди и наредних година како би ова манифестација заиста сачувала од заборава музику каква се може одсвирати само на хармоници.
– Идеја и циљ су били да окупимо што више младих уметника који су се квалификовали на три предтакмичења и да измедју осталог, популаришемо народну музику на хармоници. Првог дана имали смо промоцију хармонике „Guerrini“ којој је присуствовало око 10 хармоникаша из целе Србије. Промоција је прошла одлицно, ово је прва посета Гуеринија Србији после 40 година. Следеће године они ће бити технички спонзор, тако да ћемо имати и вредне награде у виду хармонике. С обзиром на то да је први фестивал, већ је одјекнуо у целој Србији, тако да верујемо да ће Чачак бити центар овог дела Србије што се тиче хармонике – рекао је директор Туристичке организације Војин Јаковљевић.
Категорија дуети:
1. Димитрије Крстић и Вук Обрадовић
2. Страхиња Радоњић и Милош Јовановић
3. Ивана Петаковић и Лука Станковић
Млађи јуниори:
1. Милош Јовановић
2. Кристијан Гаврић
3. Михајло Станковић
Старији јуниори:
1. Лазар Станојевић
2. Лука Денчић
3. Вук Обрадовић
Сениори:
1. Стеван Нешовић – добитник вредне новчане награде
2. Ивана Петаковић
3. Урош Удовичић и Лука Томић
Виолета Јовичић
