АЊА НЕДИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“
РЕДОВНО УЧЕЊЕ И ДОБРА ОРГAНИЗАЦИЈА
– У нижим разредима мама је бринула о мојој организацији рада: учењу, музичкој школи, тренинзима. Она ми је била највећа подршка. Од петог разреда о томе сама бринем. Имам свеску у коју бележим обавезе и означавам их бројевима по приоритетима. То је добар начин да се све постигне – тврди Ања Недић, ђак генерације ОШ „Вук Караџић“, беспрекорно прецизно одговарајући на свако наше питање.
Поносна је што је изабрана за ђака генерације. Није превише изненађена, јер је углавном знала како стоји са бодовима на основу награда на такмичењима. Захвална је на подршци ђачком парламенту, наставницима и директору школе:
-Ове резултате није било тешко постићи. Редован рад је био неопходан, али то није било превише тешко и напорно. Најважнија је добра организација, па се све стигне.
Ања живи у четворочланој породици, са оцем, мајком и сестром. Већ од трећег разреда се такмичи у разним областима:
– То је најпре била математика, а касније у шестом, седмом и осмом разреду физика, хемија и српски језик. Освајала сам прва, друга и трећа места на општинским и окружним такмичењима из ова четири предмета.
Свира клавир у МШ „Војислав Вучковић“, кошарку је тренирала од малена, прво у клубу „Младост“, па је касније прешла у женски клуб „ЧА-баскет“. Воли да путује, слуша музику и дружи се.
Њена интересовања се, каже, не разликују од интересовања њених вршњака. Воли људе. Доброта је посебно дирне. Не подноси неправду, поштује старије, наставнике, професоре, тренере. Воли да се дружи и излази са другарима. Драго јој је, истиче, када некоме може да помогне, а захвална када њој неко изађе у сусрет. Има довољно добрих другова и другарица.
Распричала се Ања и о школским данима:
–Никад нећу заборавити први разред и упознавање с учитељем. Ја сам припала „строгом“ учитељу Остоји Јокановићу, који је био познат по дисциплини коју захтева од ученика. Била сам помало уплашена. Међутим, то је један добар и топао човек, пун љубави према својим ученицима, најбољи учитељ којег сам могла имати. Од нас је направио добре људе. У одељењу смо се сви лепо дружили и слагали. У пети разред сам лагано ушетала, без већих тешкоћа, јер је са нама била разредна Живадинка Милићевић, наставница биологије, једна фина дама која је учинила да наш прелаз у више разреде не буде тежак. У седмом разреду као разредног старешину добили смо наставника физичког Срђана Парезановића. Он нам је био више од разредног старешине, пријатељ на кога смо могли да се ослонимо у свакој ситуацији. Школовање и детињство у ОШ „Вук“ ми је било заиста лепо, пуно дружења и радости.
Одувек је, прича, волела математику, а у вишим разредима физику и хемију. Наставница српског језика Јасна Баралић јој је, додаје, била посебно драга:
-Са и без такмичења она ме је подржавала од петог разреда, радовала се мојим успесима. У петом разреду први контролни из српског језика урадила сам без грешке. Наставница Јасна га је потписала: „Браво! Воли те твоја наставница“. Те речи сам озбиљно схватила. Нисам смела да допустим да не научим лекцију из српског језика, да је не бих разочарала.
Да постигне овакав успех у школи, објашњава Ања, осим ње, заслужни су и наставници, подршка родитеља, а и добри другови из одељења. Бити образован је, каже, важно, важно је и лепо васпитање, али је, закључује, од свега тога још важније израсти у доброг, поштеног и племенитог човека.
Уписала је Техничку школу, смер ИТ, зато што јој се, истиче, одувек свиђао рад на рачунару, а посебно је занима програмирање.
Овога лета планирала је пуно тога, а надамо се да је добар део већ и реализовала:
-Отићи ћу на море са школом и са родитељима, код тетке у Ужице, код баке на планину Тару. Ићи ћу и са другарима у град, на базен и у разне аква-паркове. Бићу и на кошаркашком кампу на Златибору. Волела бих када би остало времена и за БИХ, градове Добој и Зеницу. Тамо живе моји рођаци.
Чачак је, по
мишљењу наше младе саговорнице, све лепши, а има тога и што би променила:
-Мој град је леп, из године у годину све
уређенији. Нарочито ми се свиђа како је уређена обала Мораве, пријатно место за
шетњу и уживање. Ту је и Велики парк са зеленилом и хладовином као ретко где. Сам
центар града, испред Културног центра и около бих лепше уредила, модерније,
занимљивије. Фасаде су понегде старе и захтевају ново рухо. Проводим време у граду, на обали Мораве, а
највише око спортских терена и на Бедему, дружећи се. Околину Чачка познајем
делимично, не баш пуно. Волела бих да боље упознам све лепоте и знаменитости
околине Чачка. Културно-забавни живот у Чачку је добар. С времена на време одем
на неки концерт, одгледам филм у биоскопу.
Приредила: Гордана Домановић