„Ми нисмо ни колико губавци, ми смо једна презрена и гладна хорда“: Потресна писма Хилде Дајч описују живот у логору на Сајмишту
Ко је била Хилда Дајч и какву слику данашњи основци о Другом светском рату имају уколико прочитају „Писма“ ове Јеврејке? Њена потресна писма намењена су другарицама којима се поверавала о ситуацији у логору, о безнађу које је временом овладало њеном душом и спознајом суровости коју је живела са логорашима, о безизлазној ситуацији у којој се нашла поверавала се Мирјани Петровић и Нади Новак, које су јој биле другарице из младалачких дана. Горак укус искуства логора пренет је Хилдином исповешћу другарици у једном од писама: „Ми нисмо ни колико губавци, ми смо једна презрена и гладна хорда.“
Фото: М.М.
Ова Јеврејка је рођена 1922. године у Бечу, а после неколико година се са својом породицом преселила у Београд. Завршила је трећу годину Женске гимназије 1940. године и уписала је Архитектонски факултет на Београдском универзитету. Волела је књижевност и била члан књижевне школске групе „Алекса Шантић“, где је представила свој први текст.
Хилда Дајч је у логор отишла по диктату сопствене људскости, својевољно, као медицинска сестра, да хуманим гестом помаже свом народу. Писма која је писала драгим људима остала су као сведочанство на један од најмрачнијих периода историје.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, поводом 22. априла – Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, посвећеног сећању на Србе, Роме и Јевреје страдале у масовним злочинима у НДХ и у окупираној Југославији, исказује најдубљи пијетет страдалим невиним жртвама, које никада не смеју да буду заборављене.
Страдања невиних и ужаси Другог светског рата треба да буду опомена да само доследна и бескомпромисна борба против расне, верске, националне и сваке друге нетолеранције, против говора мржње и сваког облика насиља, те истрајна посвећеност неговању толеранције и уважавања различитости, могу да буду гаранција да се таква злодела никада више неће поновити.
Министар Томислав Жигманов истакао је тим поводом да је дужност и обавеза свих нас, као одговорних чланова друштва, да држимо живим сећање на жртве холокауста и геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, да сећања и свест о погубности мржње и нетолеранције преносимо на наредне нараштаје и тиме осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости.
Србија је доследно посвећена овим циљевима и вредностима. На месту најзлогласнијег нацистичког логора на територији окупиране Србије успостављен је Меморијални центар Старо сајмиште.
Средствима из буџета Србије континуирано се подржава реализација пројеката и програма којима се чувају сећања на жртве холокауста, геноцида и злочина против човечности током Другог светског рата.
У циљу борбе против говора мржње, Влада је почетком 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање холокауста Међународне алијансе за сећање на холокауст (ИХРА).
У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста који немају живих наследника, Савезу јеврејских општина се опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу, почев од јануара 2017. године до 2042. године.
Приредила: М. Матовић
