У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ “БРАЋА ГЛИШИЋИ У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ”
Предавање пуковника проф. др Далибора Денде, у оквиру програма “Слобода или ништа”, одржано у Галерији Народног музеја, било је посвећено браћи Глишић у војној историји Србије. Спомен плоча са именима тројице браће Глишић у истоименој улици у центру Чачка више од 90 година сведочи о херојству и трагедији активних официра пуковника Александра, пуковника Душана и резервног поручника Милутина Глишића. Њихов родни Чачак никада их није заборавио, а недавно су посетиоци на предавању могли да чују нешто више о њиховој војној каријери и учешћу у Ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.
Од организације, селекције и обука официра, преко односа војске и политике у Краљевини Србији, учешће у Мајском преврату 1903, везама са “Црном руком”, Глишићи су припадали оним генерацијама српских официра које су на својим плећима изнеле ослобођење земље, а њихова погибија симболично је обележила велике битке и страдања српског народа. Предавање пуковника проф. др Далибора Денде донело је низ нових детаља из њиховог живота који нису били познати научној и широј јавности.
– Браћа Глишићи су познати, пре свега, као хероји Кумановске битке и зато смо приредили ово предавање баш на дан почетка Кумановске битке и дан погибије Александра Глишића, 23. октобра. Они су били из породице трговца који је живео у Чачку. Породица је имала десеторо деце, од којих су зрелост дочекала само њих тројица и сва тројица су изгинула у Ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Двојица су били професионални официри, Александар и Душан, истакнути команданти у српској војсци, завршили су Вишу школу Војне академије, чак је млађи Душан, пре старијег Александра. Такође, били су учесници Мајског преврата 1903. године. Прилично су били повезани са вођом организације “Уједињење или смрт” Драгутином Димитријевићем Аписом. Душан је био Аписов класни друг, а Александар се касније, због тих блиских веза, и оженио са Аписовом сестричином. Интересантно је да је у том периоду кум на венчању и кум детета, које је рођено након погибије Александра Глишића, био тадашњи престолонаследник Александар Карађорђевић, који ће касније имати веома лоше односе са припадницима организације “Уједињење или смрт”. Најлмађи Милутин је човек који је по занимању био финансијски чиновник, односно, порезник. Интересантно је да од све тројице браће, једино њега налазимо на списку припадника организације “Уједињење или смрт”, из 1911. године. Као резервни официр у 10. Таковском пуку другог позива он је погинуо у Источној Босни, у операцијама око Вишеграда, 1914. године. Чин резервног официра добио је у време Првог балканског рата и заједно са браћом пао на бранику отаxбине. Генерално, то показује пут којим је прошла једна генерација људи који су, пре свега, носили у себи национални идеал и својим примером показали како се треба и лично борити за велике националне идеале – нагласио је Далибор Денда.
Према речима пуковника оваква предавања су веома важна за очување традиције, јер говоре о једном времену, о људима и о њиховом образовању и формирању кроз институције како би могли да остваре велике идеале. На предавању је било речи и о обуци и школовању српских официра тог времена, о војној доктрини, о томе колико су браћа Глишићи били увежбани и на делу показали оно што су кроз војне школе научили. Захваљујући, пре свега, њиховом ангажману, њиховој самоиницијативи српска војска је успела да се одржи првог пресудног дана Кумановске битке. То је омогућило да следећег дана битка буде решена у српску корист и да српска војска добије прву велику победу, после одбране на Шуматовцу, 1876. године, рекао је Далибор Денда.
– Пуковник професор др Далибор Денда рођен је у Зрењанину, где је завршио основну школу и Гимназију. Студије историје на Филозофском факултету у Београду уписао је 1995, а две године касније постао је стипендиста Војске Југославије. Дипломирао је 2001. године. После завршене војне обуке, марта 2002, унапређен је у чин потпоручника и почео да ради у Војноисторијском институту. Магистарски рад одбранио је на Филозофском факултету у Београду 2008, а докторску дисертацију 2016. године. У звање доцента на Војној академији Универзитета одбране изабран је 2017, а у звање ванредног професора 2022. године. У истом периоду је биран и у звање научни сарадник и виши научни сарадник. На основним студијама Војне академије и Командно-штабном усавршавању Школе националне одбране “Војвода Радомир Путник” учествује у наставном процесу, као предавач на предмету војна историја, а по позиву у настави стратегије на Генералштабном усавршавању и Високим студијама безбедности и одбране. Од 2018. године је руководилац сложеног пројекта у Институту за стратегијска истраживања Универзитета одбране. Аутор је седам монографија и више од 70 мањих радова објављених у земљи и иностранству. Матица српска изабрала га је за сталног члана сарадника 2020. године. Главни и одговорни уредник је часописа “Војноисторијски гласник”, као и четири међународна зборника радова. За књигу “Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918 – 1941)”, добио је годишњу награду Архива Србије из Фондације “Ђурђа И. Јеленића” за 2020. годину – подсетила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја, на богату биографију пуковника проф. др Далибора Денде.
Н. Р.
