PČELE SU GLAVNI OPRAŠIVAČI GAJENIH BILJAKA!
Zbog nesavesnog ponašanja pojedinih voćara, koji svoje zasade prskaju bez prethodne najave pčelarima, svakog proleća stradaju mnoga pčelinja društva. Pčelari Srbije svake godine gube od 30 do 40 odsto pčela, usled njihovog trovanja koje nastaje zbog nepoštovanja zakonskih propisa u oblasti hemijske zaštite bilja, nepravilne primene zaštitnih sredstava i upotrebe zabranjenih preparata u poljoprivredi, koji su otrovni za pčele. Direknta šteta na godišnjem nivou iznosi oko sto miliona evra, a indirektnu štetu je gotovo nemoguće proceniti. Kako bi se sprečile neželjene pojave masovnog pomora pčela, prof. dr Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara „Čačak“ apeluje na voćare da izbegavaju hemijske tretmane tokom cvetanja voća, a ukoliko to čine da ih obavljaju u večernjim časovima ili tokom noći, kada je to najbezbednije za pčelinje zajednice.
Kako ističe prof. dr Stamenković, pčele su glavni oprašivači gajenih biljaka, a posebno voća. Uprkos tome, veliki broj voćara u čačanskom kraju, ali i širom Srbije, tretira voće, ne samo dok je u punom cvetu, već i tokom dana i na taj način dovode do masovnog trovanja pčela. Zakon o zaštiti bilja reguliše ovu materiju i zabranjuje primenu pesticida, koji su otrovni za pčele, tokom cvetanja voća.
Od svih gajenih biljaka, šljiva, jabuka i semenska lucerka imaju najveću zavisnost od oprašivačke funkcije pčela. Pojedine izuzetno kvalitetne sorte šljiva, poznate samo kao besplodne, poput čačanske rane, čačanske najbolje, čačanskog šećera i drugih, ne bi mogle ni da zametnu plodove ukoliko na njihove cvetove pčele ne bi donele cvetni prah sa cvetova drugih sorti.
–Poznati su slučajevi da su u nekim savremenim zasadima šljiva neke sorte iskrčene, jer godinama nisu radjale, iako su negovane uz primenu najintenzivnijih mera agrotehnike. Jedini uzrok njihove nerodnosti bilo je odsustvo pčela oprašivača u vreme cvetanja i to je, nažalost, ustanovljeno tek posle njihovog krčenja. Takodje, zasadi ostalih, a naročito delimično samooplodnih sorti jabuka i drugih voćaka, daju daleko veće prinose ako se u vremenu njihovog cvetanja u njihovoj neposrednoj blizini nalaze pčele – objašnjava naš sagovornik.
Pored uticaja na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, prof. dr Stamenković ističe da pčele pozitivno utiču i na povećanje prinosa i prihoda kod voćaka time što se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilnije oblikovani plodovi, to jest plodovi veće tržišne vrednosti:
-U nauci je dokazano i u praksi potvrdjeno da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, a time i na ekonomičnost voćarske i druge proizvodnje. Pčele povećavaju prinos kod: kruške za 36, jabuke za 38, suncokreta za 40 procenata, zatim, kod uljane repice za 50, jagode za 55, višnje i trešnje za 67, šljive do 72, a najviše kod maline – do 81 odsto. U zemljama sa najitenzivnijom poljoprivredom, vlasnici velikih voćnih zasada u vreme cvetanja iznajmljuju pčele i rasporedjuju ih tako da oprašivačkim radom pčela budu pokrivene kompletne površine. Pčelarima plaćaju zakupninu i nadoknadjuju troškove transporta pčela, a pčele u voćnjacima čuvaju kao najveću dragocenost. Od ovakve saradnje korist imaju i voćari i pčelari, voćarima se višestruko uvećavaju prinosi i prihodi, a pčelari, pored prihoda koje ostvaruju po osnovu zakupnine, obezbedjuju brži prolećni razvoj pčelinjih društava, a nekada i viškove vrlo kvalitetnog voćnog meda.
U našoj zemlji ne postoji tradicija iznajmljivanja pčelinjih društava za oprašivanje voćaka, a pčelari se zadovoljavaju time da im se pčele sačuvaju od trovanja pesticidima. Najsigurnije čuvanje pčela od trovanja obezbedjuje se uzdržavanjem od tretiranja voćaka i drugih gajenih biljaka u vreme njihovog cvetanja pesticidima otrovnim za pčele, naglašava prof. dr Stamenković.
-Tretiranje voćnjaka preparatima otrovnim za pčele u vreme cvetanja nije dozvoljeno. Takodje, veoma je značajno da u vreme prskanja u voćnjacima nema korovskih biljaka u fazi cvetanja. Veoma je značajno i vreme hemijskog tretmana. Najbolji rezultati se dobijaju ako se tretman voćnjaka sprovodi u toku večeri ili noći. Tokom noći nema vetra, pa ni zanošenja i gubitaka od pet do 10 odsto, nema isparenja pesticida koje tokom dana iznosi od 30 do 40 odsto, cvetovi maslačka su zatvoreni, a ono što je najvažnije – pčele su u košnicama. Mnogi voćari, a to se potvrdilo i ovih dana, prskaju svoje zasade jabuke i kruške u punom cvetu i to u sred dana. Oni kažu da preparati koje koriste nisu otrovni za pčele, ali, u svakom slučaju, pčele tretirane i zahvaćene mlazom tečnosti pesticida, bilo da su oni otrovni ili ne, gube orijentaciju, uginjavaju i ne dolaze do svojih košnica. Dakle, gubici su ogromni i i zbog toga još jednom upozoravam voćare da hemijske tretmane voća sprovode u večernjim satima i tokom noći, a nikako usred bela dana, kada su pčele najaktivnije i kada daju najveći doprinos u oprašivanju gajenih biljaka – naglašava prof dr Stamenković i još jednom podseća da voćari i pčelari treba da saradjuju medjusobno, jer i jedni i drugi imaju veliku korist od pčela i da to nikada ne smeju da zaborave.
V. Stepanović
