„ГРАНИЦЕ“ – ОТИМАЊЕ СМИСЛА ОД ЗАБОРАВА

ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПЕСАМА БРАТИСЛАВА БЕЖАНИЋА

Протекло је много времена од када је Братислав Бежанић написао неке песме које су се нашле у његовом првенцу. Од тада су постављене бројне границе, просторне, видљиве и унутарње, скривене. „Границе“ је и наслов његове збирке поезије која је прошлог петка, 5. августа, представљена у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“. Програм „У брисаном простору“, назван по лајт-мотиву у његовим песмама, део је циклуса „Подршка је важна“, којим ова установа настоји да представи јавности мање познате завичајне писце. О Бежанићевој поезији говорили су, поред аутора, професор Миодраг Даниловић, песникиња Ивана Пајић и библиотекар и водитељ програма Душица Брковић. Веома посећено песничко вече музички је обојила Мина Милошевић.

Прва књига настајала је у великом раздобљу, још од студентских дана у Сарајеву па све до данас и у њу је, како је рекао Братислав, уткано много непроспаваних ноћи. И сам избор песама за збирку био је изазов за њега, јер је требало наћи нит и „спојити“ песме, веома различите по емоцијама и форми.

– Песме су настајале спонтано, одраз су тренутака… Нисам планирао да буду део неке веће целине. У овој књизи сакупљено је искуство из младалачког и зрелог животног доба, што ми даје за право да је назовем збирком – рекао је аутор у уводном делу и признао да је веома мало старих песама остало у изворном облику, јер им је морао дати „ново рухо“.

Песме су разврстане у четири циклуса, а говорећи о темама и мотивима својих песама Бежанић је рекао да су теме бирале њега, да су део надахнућа, које увек долази из два смера: из спољашњег, реалног света, и из унутрашњег – света имагинације. Песник је, заправо, између та два света, као у брисаном простору, што је Бежанић искористио као лајт-мотив за неке песме. Сам чин писања поезије, како је рекао, јесте отимање смисла од заборава, отимање тренутака инспирације из брисаног простора.

За Миодрага Даниловића, професора уметности у Уметничкој школи у Чачку, посебно је занимљив однос значења песниковог презимена и наслова збирке. Он је говорио и о статусу поезије у савременој српској књижевности, о новом, а све значајнијем животу поезије на интернету, а пре свега о темама и мотивима Бежанићеве збирке.

– Књига „Границе“ превасходно се бави простором, а то је, у ствари, немапиран простор у који уцртавамо своје утиске, жеље, болове… У њему песник оставља своје отиске и прави мрежу значења – рекао је Даниловић, налазећи у Братислављевим песмама утицаје, пре свега српске модерне и Момчила Настастијевића.

Песникиња Ивана Пајић, која је радила лектуру и коректуру збирке „Границе“, говорила је о изгледу књиге и цртежу на корицама, који потписује сликар Небојша Бежанић. Исти цртеж на обе стране књиге (попут одраза у огледалу), како је рекла Ивана Пајић, садржински се везује за сам наслов „Границе“, а можда и за садржину неких песама.

Збирка „Границе“ је издање „Графопринта“ из Горњег Милановца. На крају вечери Бежанић је открио да је недавно из штампе изашла и његова друга књига, збирка прича „Мапе заумља“. Приче пише последњих 15 година.

В. Т.

И ПРЕВОДИЛАЦ

Братислав Бежанић, професор руског језика и књижевности, поред писања песама и прича, бави се преводилаштвом. У часописима „Липар“, „Кораци“ и „Арт 032“ објављени су његови преводи руских писаца, а на шпански језик, који такође говори, преводио је поезију Васка Попе и објавио их у електронском часопису „Еsto ne es una revista“ („Ово није часопис“).

ПОМАК

Када од куће тражиш пут,

немогућ пут до куће немогуће,

да побегнеш немаш куд,

у грчу од бола, бунила, страха,

ни ту где си ни тамо где би.

Извијаш колена,

исправљаш леђа,

подижеш главу,

отвараш очи:

тај грч је покрет без помака,

спремност да се отргнеш