Selo

ГОРАН БОЈОВИЋ ИЗ БРЕЗОВИЦА ПРОГЛАШЕН ЗА „НАЈДОМАЋИНА 2023“ У КАТЕГОРИЈИ СТОЧАРСТВА

ГОРАН БОЈОВИЋ ИЗ БРЕЗОВИЦА ПРОГЛАШЕН ЗА „НАЈДОМАЋИНА 2023“ У КАТЕГОРИЈИ СТОЧАРСТВА

УЗГОЈ „МОРАВКЕ“ ПРИВУКАО ПАЖЊУ ЖИРИЈА

Горан Бојовић из чачанског села Брезовице проглашен је за најбољег пољопривредника у категорији сточарства на такмичењу „Најдомаћин 2023”. Признање му је уручено 11. децембра у Привредној комори Србије, а као најбољем домаћину припала му је и награда у износу од 500.000 динара. Бојовић ће ову годину памтити као једну од успешнијих, јер је она крунисана вредним признањима која су значајна не само за њега лично, већ истовремено и за само село, јер живот у њему добија једну сасвим другачију перспективу, пре свега, из угла одрживости.

На овогодишњем такмичењу „Најдомаћин 2023“, главну награду од два милиона динара, коју је обезбедила „Банка Интеза“, однео је Милош Цветков из Димитровграда. Најбољи пољопривредник Србије бирао се из пет различитих категорија (сточарство, ратарство, воћарство, повртарство и органска производња). Победници у категорији сточарства су Ерика Хорват Сам из Суботице и Горан Бојовић из Брезовица којима је припало по 500.000 динара. Поред наведених, уручене су и награде за најбоље домаћине у областима: ратарства, повртарства, воћарства и органске производње, а свака од њих је носила по пола милиона динара. У конкуренцији од 400 и више пољопривредних газдинстава са подручја читаве Србије, у само финале такмичења се пласирало чак 50 домаћина. У тако жестокој конкуренцији, додељно је укупно 11 награда, а наградни фонд је износио чак 7.000.000 динара. Покровитељи такмичења су били Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредна комора Србије.

А да је конкуренција била заиста јака, потврдио је у својој изјави за „Чачански глас“ Горан Бојовић. Како је истакао, да се пријави на конкурс предложио му је пријатељ, мада је тек касније схватио колико је све то озбиљна прича. Није веровао да ће се уписати међу добитнике признања у конкуренцији тако великог броја пољопривредника, али му је посебно годило што је ушао у ужи избор газдинстава која су ушла у финални део такмичења, тако да је ова награда за њега, без обзира на сав дугогодишњи труд и добре резултате у производњи и то у три различита сектора, представљала својеврсно изненађење, али истовремено и велику част.

– Међу кандидатима су били велики фармери, одгајивачи бикова, крава , узорни домаћини, па ми је управо због тога ово признање драже и драгоценије. Почаствован сам што је пажњу жирија привукла стара аутохтона раса свиња „моравка“ која се узгаја на нашем имању и што смо успели да будемо бољи од осталих сточарских газдинстава у Србији. Успели смо да својој производњи обезбедимо и додатну вредност кроз процес прераде, што је, највероватније, било од пресудног утицаја за избор најбољих домаћина. Милош Обреновић је био најбогатији Србин баш захваљујући извозу квалитетних свиња на аустроугарско тежиште. Изузетно сам задовољан што се производња стрих аутохтоних раса свиња, чији узгој има бројне погодности, полако шири у Србији. Често сам говорио у шали да ја као зачетник поновног увођења „моравке“ у производњу у чачанском крају, али и шире, нећу достићи Милошево богатство, али да ћу, свакако, по томе постати славан. И ово признање за мене представља потврду да сам својим радом и залагањем и то у три сектора пољопривреде, а пре свега, враћањем узгоја старих аутохтоних раса свиња и њиховом прерадом остварио запажене резултате – рекао је  Бојовић.

Породица Бојовић има посед од 16 хектара. Бави се производњом малине, купине, шљиве, јабуке и крушке, као и повртарских и ратарских култура. Паралелно са тим, узгаја и „моравку“ – аутохтону расу свиња од 2018. године, што за њих представља базичну производњу. Иначе, Горан је један од првих одгајивача ове старе аутохтоне расе свиња у Србији. Тренутно на фарми има више од 150 уматичених грла „моравке“ различите старости. Поседује и предузетничку радњу и хладњачу за припрему производа за тржиште „Бојовић – Студенац“ , која је основана 2016. године. Сарађује са више од 300 пољопривредних газдинстава на подручју Чачка и Драгачева и бави се откупом пољопривредних производа и шумских плодова које чува и прерађује у сопственој хладњачи капацитета 200 тона лагероване робе. На дневном нивоу може да замрзне 20 тона воћа.

Горан Бојовић је један од оснивача и директор Пољопривредно-сточарске задруге „Моравка“, основане 2019. године са специјализованим програмима гајења старих аутохтоних раса свиња, прераде, сушења и вакумирања месних производа, промоције, едукације, размене и продаје уматичених грла, као и пласмана финалних производа од „моравке“, пре свега, у „Моравском маркету“ у Чачку, као и другим трговинама на територији целе Србије. За своје сухомеснате производе, ова задруга је добила награду Задружног савеза Србије „Етно бренд Србије 2023“ за производе од меса старе аутохтоне расе свиња „моравка“, што даје потпуно нову перспективу одрживости овакве производње и економском оснаживању житеља сеоских средина.

Бојовић истиче да „моравка“ има бројне предности због којих би сточари Србије требало у већем броју да се опредељују за узгој ове старе, аутохтоне расе свиња, а то су: брже достизање полне зрелости, доношење већег броја младунаца на свет, бољи рандман меса, а и код масних киселина постоји велика разлика у поређењу са другим расама. Иако је одлично развио посао у претходном периоду, према речима Бојовића, ова година је била изузетно тешка за све одгајиваче свиња, пре свега, због цене кукуруза која је у претежном делу године била 40 динара, као и концентоване сточне хране која је достигла чак и 100 динара по килограму.

– Сада су ти трошкови готово за дупло мањи, а скочила је и цена живе ваге свиња. Поред високих инпута у производњи у претежном делу године, велики удар за ову врсту производње представљала је и афричка куга свиња. Иако је држава обештетила произвођаче којима је зараза уништила читаве запате, ситуација није била нимало безазлена, јер је у овој области изузетно тешко ново покретање производње, пре свега, због губитка читавих генетских линија и приплодног материјала. За мене је то био изузетно стресан период, јер сам страховао да се зараза не прошири и на подручје мога села, јер сам и тада на фарми имао више од 150 грла „моравке“ – објаснио је Бојовић.

Како смо сазнали у разговору са Гораном, новац од награде ће уложити у набавку опреме за цеђење сокова, како би се у понуди „Студенца“, поред замрзнутог програма и меса, нашли и домаћи сокови. Поред ове важне инвестиције, Бојавићи планирају да у наредној години ураде и дегустациону салу, како би имали адекватан простор за пријем гостију, који често долазе у његово домаћинство, како би на лицу места видели како се одвијајају процеси производње и прераде примарних пољопривредних производа.

Иначе, у Брезовице је ових дана стигла још једна значајна награда.  На финалном такмичењу за најбоља иноватива села у Србији за 2023. годину, одржаном 8. децембра на Технолошко- металуршком факултету Универзитета у Београду, прво место је заузео пројекат „Летње село Брезовице“, у чијој изради су учествовали представници више организација. Један од чланова такмичарског тима био је и Горан Бојовић.  

В. С.

Фото: Архива саговорника

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.