Izostanak antitela nakon vakcinacije ne znači nužno da osoba koja je primila vakcinu nije zaštićena od infekcije. Istovremeno, ni prisustvo antitela ne znači da se sa sigurnošću može reći da se vakcinisana osoba ne može zaraziti, proizilazi iz odgovora Marije Gnjatović, saradnice Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), sa kojom smo razgovarali o tome šta znače vrednosti antitela nakon dobijene vakcine, da li je moguće zaražavanje nakon dobijene druge doze, te da li postoje situacije kada je potrebno primiti treću dozu vakcine.
Neposredan povod za razgovor bila je provera nivoa antitela zaposlenih u Danasu koji su primili Sinofarm vakcinu na INEP-u. Ova provera pokazala je da je od 38 vakcinisanih Sinofarm vakcinom, njih 33 razvilo „antitelni odgovor“, dok je petoro imalo nemerljive vrednosti antitela. Marija Gnjatović međutim dodaje da je kod troje od pomenutih petoro, prošlo samo 13 dana od revakcinacije, a da se intenzivnija proizvodnja antitela u organizmu u proseku pokreće oko 14. dana nakon druge doze.
ZA SADA BEZ TREĆE DOZE
– Ima ljudi koji odgovore ranije, ali i do nekoliko nedelja kasnije u odnosu na pomenuti trenutak. Antitela su samo jedna komponenta imuniteta, njihov izostanak ne znači nužno i izostanak imunološkog odgovora. Očekuje se da vakcina indukuje i humoralni (antitela) i celularni (ćelijski) odgovor kod većine vakcinisanih osoba. Na osnovu preliminarnih istraživanja humoralnog odgovora nakon vakcinacije Sinofarm vakcinom, primećen je odložen odgovor ili čak potpuni izostanak humoralnog odgovora kod 30 odsto vakcinisanih u populaciji od preko 70 godina, posebno muškog pola, kaže Gnjatović.
Ona podseća da neke zemlje razmatraju mogućnost primene treće doze Sinofarm vakcine kod osoba koje nisu imale dobar imunološki odgovor na prve dve doze, ali i da se u Srbiji primenjuje protokol koji podrazumeva primenu dve doze Sinofarma u svim starosnim grupama.
– Zasad se ne savetuje ni primena vakcine drugog proizvođača ukoliko je neko imao neadekvatan odgovor u prvoj kovid 19 imunizaciji, ističe Gnjatović. Ona dodaje da bi rezultati buduće nacionalne studije koja prati efekat vakcina i nivo zaštite koju pružaju trebalo da pokažu da li je potrebno uvođenje dodatnih doza ili primene drugog tipa vakcina kod određenog broja ljudi.
ZAŠTITA OD POLA DO DVE GODINE
Odgovarajući na pitanje da li za osobe koje su razvile antitela možemo sa sigurnošću da kažemo da su zaštićene od infekcije, sagovornica Danasa objašnjava „iako ne možemo da tvrdimo da su osobe koje su razvile humoralni (antitelni) odgovor zaštićene od infekcije“ zna se da „merljive vrednosti antitela ukazuju da je organizam prepoznao proteine virusa unete kroz vakcinu i da je pokrenut imunološki odgovor.“
– Korelacija između nivoa zaštite i nivoa antitela koja se mere standardnim testovima za određivanje prisustva IgG klase antitela nije utvrđena. U odbrani od infekcije najvažniju ulogu imaju tzv. neutrališuća antitela, koja svojim vezivanjem za virusne čestice blokiraju ulazak virusa u ćelije domaćina. Kovid 19 infekcija indukuje stvaranje velikih količina upravo tih antitela. Dokazan je visok nivo korelacije između nivoa IgG klase antitela prema S proteinu, koji se standardnim testovima određuju, i nivoa neutrališućih antitela, navodi Gnajtović.
Na osnovu praćenja odgovora ljudi koji su u Srbiji primili vakcine, Marija Gnjatović kaže i da se do sada videlo da se antitela najbrže sintetišu nakon dobijanja Fajzer-Biontek vakcine, a najsporije nakon primene Sinofarm cepiva.
– Praćenjem kinetike antitelnog odgovora uočili smo da se antitela kod primene Fajzer vakcine najbrže sintetišu, nekoliko nedelja nakon primene prve doze, i da njihove vrednosti kod većine ljudi ostaju stabilne u ovom kratkom period praćenja (do 60 dana nakon druge doze). Istovremeno, „sputnjik V“ indukuje stvaranje antitela nekoliko dana kasnije u odnosu na Fajzer vakcinu, a stvorene koncentracije antitela ostaju stabilne kroz vreme, objašnjava Gnjatović. Ona dodaje i da je potpuno drugačiji odgovor kod Sinofarm vakcine.
– Sinofarm dosta kasnije u odnosu na prve dve indukuje humoralni imunski odgovor, oko dve do tri nedelje nakon primene druge doze. Prema drugoj fazi kliničkih ispitivanja koju je proizvođač Sinofarm objavio u naučnom časopisu, do 40. dana nakon primene druge doze, sve vakcinisane osobe produkovale su specifična antitela. Svakako je primećen porast koncentracija u nekoliko narednih nedelja, maksimum produkcije se očekuje oko 60. dana nakon primene druge doze, a ova ispitivanja su trenutno u toku, kaže Gnjatović. Ona podseća i da se malo zna o tome koliko dugo imunitet traje, ali da se pretpostavlja da će osoba vakcinisana Fajzerovom vakcinom biti zaštićena minimum šest meseci, a da „sputnjik V“ i Sinofarmova mogu indukovati zaštitu koja će trajati i do dve godine.
IMUNITET „TRAŽI“ VREME
Upitana o navodima pojedinih lekara da se u bolnicama nalaze pacijenti koji su primili jednu, pa čak i dve doze Sinofarm vakcine, Gnjatović objašnjava da se „vakcinacija dešava paralelno sa velikom raširenošću virusa u populaciji, tako da nije neobično što se infekcije dešavaju kako između prve i druge doze, tako i neposredno nakon primene druge“.
– Uvek treba imati u vidu podatke o tome kada kreće produkcija antitela i pokretanje odgovora nakon primene Sinofarm vakcine. Do dve nedelje nakon primene druge doze, većina ljudi nema antitela u cirkulaciji (a pretpostavlja se da je slična situacija i sa celularnim odgovorom). Ukoliko se prvi simptomi jave 15- 20 dana nakon primene druge doze, kontakt sa virusom se dogodio desetak dana ranije, pošto je period inkubaciju između sedam i 14 dana. U tom trenutku vakcinisana osoba nije imala nijednu komponentu imuniteta koja je nastala kao odgovor na vakcinaciju. Specifičnih antitela nije bilo u cirkulaciji, a njihova uloga je upravo da u trenutku kada virus napadne organizam, vezivanjem za virusne čestice spreče ulazak virusa u naše ćelije, objašnjava Gnjatović. Ona ističe da je „veoma važno da se posebno razmotre slučajevi ozbiljnijih kliničkih slika u grupi vakcinisanih osoba kod kojih je prošlo više od 30 dana nakon primene druge doze, odnosno nakon postizanja punog efekta vakcinacije“.
ELISA test na prisustvo IgG antitela
Test koji je korišćen za određivanje prisustva IgG antitela jeste INEP ELISA test koji je baziran na primeni S (Spike) i N (Nucleocapsid) proteina. Marija Gnjatović objašnjava da je „Sinofarm vakcina bazirana na osnovu čitavog virusa, inaktivirane forme, te kao odgovor na ovu vakcinu mogu nastati antitela prema različitim vrstama belančevina, ne samo prema S protenu“. „Na osnovu naših istraživanja uočili smo da većina osoba vakcinisanih Sinofarm vakcinom dominantno razvija odgovor prema S proteinu i kod njih se uspešno može detektovati IgG specifičan odgovor, primenom testa baziranog i samo na S proteinu. Međutim, oko deset odsto vakcinisanih razvija odgovor dominantno na N protein, te zaključujemo da je kombinacija ova dva najbolja za pouzdanu detekciju IgG antitela nastalih kao odgovor na Sinofarm vakcinu“, kaže naša sagovornica.
Izvor: Danas
