EKOLOŠKO OGLEDALO
Gornjomilanovačko udruženje „GM Optimist“ je početkom 2008. godine osnovala grupa mladih ljudi, koja je na taj način želela da reaguje na postojeće stanje u društvu, u kome se problemi uglavnom samo konstatuju, ali se nedovoljno radi na njihovom rešavanju. Povećanje nivoa ekološke svesti kod stanovništva i zalaganje za poboljšanje kvaliteta života u egzistencijalnom i kulturnom smislu, osnovni su ciljevi rada ove organizacije.
Kako navodi predsednik udruženja „GM Optimist“ Bojan Milovanović, od momenta osnivanja ove organizacije njeni članovi su imali jasnu predstavu da svojim radom žele da doprinesu da Gornji Milanovac postane lider u Srbiji, kada je reč o stanju životne sredine. Sve od osnivanja, pa do današnjih dana, oni su nastojali da svojim brojnim aktivnostima – konkretnim akcijama, promotivnim kampanjama, edukativnim aktivnostima i radom na donošenju, izmeni ili dopuni zakonskih akata, utiču na povećanje nivoa ekološke svesti i doprinesu poboljšanju kvaliteta životne sredine. Rezultati koje je udruženje „GM Optimist“ svojim radom i velikim zalaganjem ostvarivalo nisu ostali nezapaženi u lokalnoj zajednici, ali ni kod ostalih njima srodnih organizacija, pa je tako postalo i član mreže ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“ (unapređenje sistema upravljanja otpadom u Srbiji), „Natura 2000“ (zaštita prirodnih dobara) i „BEWMAN“ (rešavanje problema upravljanja elektronskim otpadom). Za mnoge uspešne inicijative i realizovane projekte stizale su nagrade sa različitih nivoa. „GM Optimist“ je osvojio drugo mesto za najpozitivniji projekat 2010. godine od Fonda „Mesta u srcu“ i Jefferson instituta (projekat „Da bude čisto“), kao i lokalnu nagradu „Beli labud“, u kategoriji ozelenjavanja javnih površina i to tri godine zaredom!
Članovi ovog udruženja su u realizaciji svojih projekata i drugih aktivnosti ostvarili dobru saradnju sa osnovnim i srednjim školama, JKP „Gornji Milanovac“, JP za izgradnju Opštine Gornji Milanovac, Kulturnim centrom, lokalnom ekološkom kancelarijom i predstavnicima medija. Veoma su ponosni na činjenicu da su postali organizacija koju građani prepoznaju po konkretnim rezultatima, što za njih predstavlja posebnu satisfakciju.
Od 2008. godine, udruženje „GM Optimist“ je realizovalo brojne projekte u različitim oblastima (upravljanje otpadom i reciklaža, ozelenjavanje površina i slično). Predsednik ovog udruženja se slaže sa često ponavljanom konstatacijom da se Gornji Milanovac može svrstati među čistije gradove u Srbiji, ali istovremeno kaže da i na području njihove opštine postoje gorući ekološki problemi, koji se ne mogu tako brzo i lako razrešiti, jer zahtevaju angažovanje svih relevantnih institucija, udruženja, pojedinaca, odnosno celokupne lokalne zajednice.
– Kada je reč o zagađenju životne sredini, u suštini najviše imamo problema sa Despotovicom. Ona praktično izvire i uliva se u Gornjem Milanovcu (od Rudnika do Brđana), a na kraju svog toka je već u četvrtoj kategoriji. Znači da smo samo mi lokalci odgovorni za njeno stanje. Cela industrijska zona je na Despotovici, kišna kanalizacija, deponija je u blizini, kolektor za prečišćavanje fekalne kanalizacije, nešto poljoprivrednih parcela i različitih ispusta, legalnih i ilegalnih. Druge reke, kao što je, na primer, Dičina, uglavnom su ugrožene u letnjim mesecima kada se iz njih ispumpava voda za zalivanje, a tu su i pesticidi i đubriva, a dosta toga je promenila i izgradnja autoputa, pa su mnogo delovi „stavljeni“ u korito, promenjen im je tok i slično – kaže Milovanović.
Kada je reč o aerozagađenju, iz opštinskog buxeta se svake godine izdvajaju određena sredstva za monitoring najosnovnijih parametara vazduha, ali kako navodi Milovanović, to nije najredovnije, a i sama lokacija na kojoj se odvija prađenje nije baš najbolja. Najveće zagađenje vazduha u Gornjem Milanovcu je prisutno tokom grejne sezone, jer ima dosta individualnih ložišta i dve toplane na mazut. Ipak, značajan pomak na bolje u toj oblasti ostvaren je nakon gasifikacije, jer su firme, a pored njih gotovo i sve škole, promenile način grejanja, što je uslovilo poboljšanje stanja. Na seoskom području i dalje veliki problem predstavlja paljenje otpada sa poljoprivrednih parcela, što, zbog mogućnosti širenja požara, predstavlja veliku pretnju za prirodu (floru i faunu) i ljude, što zahteva, pooštravanje kaznene politike za takvu vrstu nebrige. Tu su i divlje deponije, uprkos činjenici da lokalna samouprava ulaže velike napore i značajna sredstva da ih ukloni, što znači da bi trebalo još veću pažnju posvetiti edukovanju građana u ovoj oblasti, smatra naš sagovornik.
Kako navodi Milovanović, kada je reč o otpadu, situacija je mnogo bolja nego u mnogim lokalnim samouptavama u Srbiji, jer Gornji Milanovac ima sanitarnu deponiju „Vujan“, zatim sve kuće imaju svoje kante, vozni park JKP-a je dobar, organizovana je primarna selekcija za PET ambalažu i papir, koja je, zahvaljujući Norvežanima, pokrenuta još 2006. godene. Grad je u suštini prilično čist. Radilo se dosta i na čišćenju divljih deponija, što je svakako za pohvalu, a proširiren je i opseg seoskog područja sa kojeg se prikuplja otpad.
– Ogroman deo generisanog otpada i dalje završava na deponiji, koja se time neumitno popunjava i postavlja se pitanje koja je sledeća opcija za deponovanje – gde je ta lokacija, odakle novac za izgradnju i slično. To je strateško pitanje, jer deponovanje otpada kao model će biti zabranjeno u EU za nekoliko godina. Dakle, mi nismo ni ovaj nivo dosegli, bacamo sve i svašta i ne biramo gde, a u uređenim državama nešto se na tom planu menja radikalno. Model „Zero njaste“ je potpuno stran ljudima koji u našoj zemlji vode oblast životne sredine, a on bi trebaloo da bude naša vizija – ističe Milovanović i dodaje da bi u narednom periodu u njihovoj lokalnoj zajednici trebalo više da se radi na primarnoj selekciji otpada i da ona treba da bude proširena i na druge vrste (staklo, limenke, tetrapak, druge tipove plastike…).
Milovanović takođe navodi da se lokalni ekološki buxet za sada najvećim delom troši na odvoženje otpada sa seoskog područja, tako da ostaje malo prostora za neku razvojnu komponentu. Problem predstavljaju, kako navodi, i posebni tipovi otpada, kao što su motorna ulja, elektronski otpad, ambalaža od pesticida i slično, mada to u Srbiji skoro nigde i nije rešeno.
– Ono o čemu bi, možda, trebalo najviše da razmišljamo jeste kompostiranje, odnosno biorazgradivi otpad, jer je više od 50 odsto kućnog otpada biorazgradiv otpad, što zahteva razrađivanje sistema njegovog prikupljanja. A održiv sistem prikupljanja otpada podrazumeva i promenu sistema naplate, sada se primenjuje naplata po metru kvadratnom stambene površine, a to nema nikakve veze sa količinom (volumenom), niti sa tim ko vrši primarnu selkciju otpada i ko prazni kantu, a ko ima još tri xaka pored svoje kante, nema ni nagrade ni kazne – objašnjava predsednik udruženja „GM Optimist“,
KONCEPT „NULTOG OTPADA“ KAO ŽIVOTNI STIL
Termin „Zero Waste“, odnosno „Nulti otpad“, skovan je sedamdesetih godina i predstavlja filozofiju koja je usmerena na podsticanje redizajna životnog ciklusa resursa, tako da se svi proizvodi ponovo koriste. Koncept je zamišljen tako da vodi obnovi ekosistema kroz promene sistema proizvodnje i distribucije. Podrazumeva više od eliminisanja otpada putem reciklaže i ponovne upotrebe i predstavlja kontinuirani rad na uklanjanju otpada.
Primena „nultog otpada“ kao životnog stila eliminiše značajne količine otpada u svetu i ima izuzetno pozitivne efekte. Recimo, umesto jednokratnih brijača možete da koristite one sa zamenjivim uloškom; prilikom kupovine namirnica ponesite ceger i svoje posude, brojne hemijske proizvoda namenjene čišćenju kuće zamenite sirćetom i sodom bikarbonom.
Koncept održivog razvoja podrazumeva da, osim ekonomskih parametara, i socijalni, kulturni i ekološki aspekti moraju biti uključeni u proces donošenja odluka, posebno kada je reč o dugoročnim efektima po životnu
sredinu i zdravlje stanovništva. Održivost se, između ostalog, postiže projektovanjem industrijskih sistema koji obezbeđuju dugoročno korišćenje prirodnih resursa i podržavaju metaboličke cikluse u biološkim sistemima.
Industrijska ekologija proučava međusobne odnose prirodnih i industrijskih sistema, podržava koncept čistije proizvodnje i održivog razvoja i predstavlja okvir za bolje razumevanje uticaja industrijskih sistema na životnu sredinu.
DOGODINE U SRBIJI ODLUKA O ZABRANI UPOTREBE NAJLON KESA
Sve lokalne samouprave u Srbiji dobiće ovlašćenje da donesu odluku kada će da zabrane upotrebu plastičnih kesa u prodavnicama. To će im omogućiti izmene Zakona o upravljanju otpadom, čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Resorno ministarstvo će, ipak, zadržati mehanizam da utiče na lokalne vlasti ukoliko korišćenje te vrste kesa ne svedu na zadovoljavajući nivo, objavile su ovih dana „Novosti“. Ovu promenu u zakonskoj regulativi u oblasti upravljanja otpadom najavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Novi zakon predviđa da jedinice lokalne samouprave propisuju uslove i način korišćenja plastičnih kesa na mestu prodaje robe i usluga, kao i uslove za odlaganje otpada koji nastaje njihovom upotrebom. Ministar je istakao da je od uvođenja naplate najlonskih kesa bez administrativnih zabrana (polovinom prošle godine), pa do danas, njihova potrošnja uspešno smanjena za 60 do 80 odsto u trgovinskim lancima širom Srbije.
Beograd je prvi doneo odluku kojom se od početka naredne godine zabranjuje korišćenje ove vrste vrećica u maloprodaji. To podrazumeva povlačenje plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu koje su građani kupovali na kasama, dok je dozvoljeno da se u ponudi nađu deblje plastične kese za višekratnu upotrebu i biorazgradive, a za voće i povrće ultratanke najlon i papirne vrećice. Trgovinski lanci u prestonici su spremni za ovu promenu i u mnogim njihovim prodajnim objektima već su u ponudi ekološki prihvatljive alternative.
V. Stepanović
Foto: Fejsbuk strana udruženja „GM Optimist“
