„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Глувара или дивља патка најчешћа је врста из породице пловки у Србији. У нашем крају могу се видети на многим местима, посебно на Морави, близу градске плаже, где се често између мостова „шепуре“ парови или мајке са својим младунцима. Има их у великом броју и у Овчарско-кабларској клисури, а као гнездарица је присутна и на Сувој Морави. Према речима Драгише Гаша Петровића, великог заљубљеника у птице, име јој је настало, вероватно, због веровања да је мужјак „глув“. И то је заблуда, јер је он само много тиши од своје женке, односно он се тихо оглашава, као да „шишти“, док женка веома гласно „кваче“.
Глувару (лат. Anas platyrhynchos, енг. Common Mallard) већина нас зна још од раног детињства. То је она патка из бројалице „плива патка преко Саве, носи писмо на врх главе…“. Бројне припитомљене расе патака воде порекло од глуваре. Гнездарица је у целој Србији, па и у чачанском крају. Петровић наводи да је сасвим уобичајено да се гнезди и у насељима, у близини и најмањих природних или вештачких водених површина.
Како каже наш саговорник, поред тога што је најбројнија, по лепоти не заостаје за неким другим пловкама. Као и код већине осталих врста које обитавају код нас, по томе се нарочито истиче мужјак. А он се лако препознаје по зеленој глави, док је перје женке браон-смеђих нијанси. Ова пловка препознаје се и по карактеристичном плавом „огледалу“ на крилима.
– Према проценама Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у нашој земљи се гнезди између 31.000 и 38.500 парова. Ипак, у ДЗППС процењују да је популација на почетку 21. века у благом опадању. То показује и редован попис птица водених станишта које Друштво спроводи у зимском периоду годинама уназад, па и на нашем подручју. Један од разлога је, поред губитка станишта, и велики притисак ловаца, јер ова пловка се најчешће и прекомерно лови. Иначе, ако се не лови и не узнемирава, постаје веома толерантна на присуство људи. То се код нас може најбоље видети у самом граду између мостова као и у клисури где је лов забрањен и где им се може прићи, па и саме прилазе веома близу – каже Драгиша и додаје да је током зимских месеци приметан већи број, јер долазе и задржавају се код нас и оне са севера.
Станиште су јој мочваре, баре, реке, канали под трском. Гнезда прави на земљи, али пажљиво сакривеним у густој вегетацији. Петровић наводи да има случајева да се гнезди и у крошњама старих стабала. Глувара није избирљива када је храна у питању, кљуном хватају све што им се чини јестивим, и, ако им је укусно, то и поједу – водено растиње, инсекте и ларве, бобице, рибе, жабе…
Глувара се сматра веома интелигентном и способном птицом. Подједнако добро сналази се у ваздуху док лети, на води док плива и гњури, на копну док хода.
В. Т.
Фото: Драгиша Гашо Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“, ФБ ДЗППС, википедија
ГНЕЗДА И У ЖАРДИЊЕРАМА НА ВИШЕСПРАТНИЦАМА
Све чешће се бележе случајеви да своја гнезда граде у жардињерама са цвећем, и то на балконима зграда! Чим се излегу и мало очврсну, млади на први мамин ква-ква крећу ка води. А мајку прате и у скоку са вишеспратница!
