„КОКТЕЛ БАЈКА“ ЂАКА ОШ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“
После две сезоне паузе, вратило се позориште у Основну школу „Милица Павловић“. Трупа од 28 глумаца, у одличној режији, маштовитим костимима, уз леп избор музике, извела је представу „Коктел бајка“, премијерно у уторак, 1. јуна, у свечаној сали. Сви „глумци“ су трећа година, али не глуме, већ, наравно, основне школе. Целу представу су, заједно са учитељицом Миленом Аћимовић, спремили за месец дана, колико је прошло од првог читања текста до премијере.
У представи, изузетно занимљивог и шаљивог текста, нашла се улога за свих 28 ученика 3/4 одељења. И као што сам назив каже, у овој представи, баш као у коктелу, помешали су се ликови из многих бајки и прича. Главни је Вук који трага за својом Црвенкапом и њеном баком, али су му на путу и патуљци са својом Снежаном, три (гладна) прасета, Пинокио, Серафина, Пипи Дуге Чарапе, Пепељуга, Принцеза на зрну грашка… И наравно, Ловац. Уживали су глумци, кажу од првог дана када су почели да припремају представу. Ово су одговори само неких од њих, иако су сви желели да за „Чачански глас“ (без имало треме) кажу нешто о својој улози, порукама, жељама:
Димитрије Терзић (Вук): Ја сам страшан, али ми се сви смеју! Јако сам срећан што сам глумио Вука и ова улога ми много значи. Није било тешко, иако имам доста текста. Ово ми је прва улога, али ко зна, можда ћу заиста постати глумац!
Федор Живковић (Прасе Гиле): Снашао сам се веома добро и било ми је веома забавно. Учили смо текст у школи, али смо пробе имали и са родитељима.
Ђука Дамљановић (Серафина): Знам све бајке и приче из представе. Улога ове несташне девојчице је баш занимљива, она неће да спава, па због тога морају да јој се причају бескрајне приче.
Матија Маринковић (Софроније): Глумим брата који има задатак да успава две сестре и зато им измишља приче. Волео бих када бисмо могли још неку представу да урадимо. Све је било лепо – дружење, пробе… И научили смо нешто важно – да смо заједно, онда кад смо сложни, јачи, да тако можемо помоћи и другима. Хвала учитељици што нам је омогућила овакво искуство.
Ђорђе Ћусловић (Први патуљак): Нисам имао много текста, тако да није било тешко. Да сам могао да бирам, волео бих да глумим Вука или Софронија.
Ана Бојовић (Пепељуга): Моја Пепељуга је паметна, јер је Вуку рекла да је ружна и да не би била укусна. Ја сам из представе научила да, ако се трудиш, увек ћеш успети. Лепо је бити са другарима и на овај начин. Чини ми се да смо све бољи и волела бих да се са овом представом и такмичимо.
Вук Мандић (Јарац): Било је супер! Поносан сам што смо представу овако добро урадили. Хвала учитељици што нам је свима дала шансу да глумимо. И наравно, другарима!
Ленка Чоланић (Бака): Мада сам „најстарија“ нису ме баш сви слушали. Моја улога је мало другачија, али ми је било лако… Волела бих да се још неко опроба у овој улози, можда би био исто тако добар као ја. И било би добро да имам дублера, за сваки случај.
Давид Зарић: Гледао сам у правом позоришту „Три прасета“. Бити гледалац и бити глумац је велика разлика. Због треме, сигурно је лакше бити гледалац. Мада и велики глумци имају трему.
Учитељица Милена је веома поносна на сваког глумца. Она се прихватила режије, родитељи су помагали у изради костима и сценографије, музику је бирао вероучитељ Милош Живановић, који је био „десна рука“ и за све раније представе, истиче учитељица Милена Аћимовић.
– Редовна настава се одвијала и у вандредним околностима, али нисмо имали времена за овакве активности. Зато смо све ово прихватили са великом радошћу. И сигурно ће деца представу дуго памтити, због дружења и током проба. Откривали смо још неке дечије таленте. Овакве активности су за ученике многоструко корисне – ослобађају се треме, уче леп говор, певање… Пробе су биле готово свакодневне, али никоме нису биле проблем. Уједно, показали смо колико је важан тимски рад, ђака, родитеља, колега у школи – закључује учитељица Милена.
Прва публика били су им родитељи, и од њих је стигла одлична „критика“:
– У препуној сали своје глумачке бравуре извели су малишани са таквом лакоћом и талентом да је публика имала утисак да је у правом театру. Аплаузи и осмеси несебично су се делили од првог до последњег чина. Родитељи су били срећни и поносни, свесни, пре свега, колико деци значи дружење са другарима и учење кроз овакав вид наступа. Бескрајно су захвални целом тиму који је урадио представу. Подршка и заједништво у овој школи велики је подстрек за све будуће изазове који чекају ђаке – написали су нам захвални родитељи.
Пре пандемије у ОШ „Милица Павловић“ припремано је четири, пет представа годишње. Организован је и Фестивал школских представа… Па, две године паузе. Ђаци, учитељи и родитељи се надају да је и ова представа повратак у нормалу.
В. Т.
Фото: М. Аћимовић и В. Т.
ПОЗИВ ЗА ПРВО ГОСТОВАЊЕ
Текст „Коктел бајке“ написао је дечији писац Тоде Николетић, али како објашњава учитељица Милена, било је измена, тачније допуна, како би сваки „глумац“ добио својих пет минута.
Протекле седмице представу су у школи гледали и вршњаци из обе смене. Планирано је да је ускоро одиграју и за ђаке ОШ „Ратко Митровић“, а добили су и позив за гостовање у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“… Сезона је тек почела.
