Гимназија у Чачку, која постоји већ 185 лета, пре седам година покренула је школску едицију Гимназијски источници у оквиру које би се објављивале књиге у вези са њеном историјом. Прве три су штампане 2014, 2017. и 2019. године (Птицо, довешћу те до речи – из заоставштине једног професора, Кућа наше младости (чачанска Гимназија у сећањима својих професора и ђака и Час обнове (антологија одабраних књижевних текстова некадашњих професора и ученика Гимназије), док је Новац у књижевности (студија проф. Небојше Нинковића) већ у поступку штампе.
Четврта књига у низу требало би да буде Час обнове II (антологија одабраних књижевних текстова некадашњих професора и ученика Гимназије) осмишљена као двотомно издање од око 1100 страна текстове ученика, а у тиражу од 200 примерака.
Замолили бисмо Вас да нам, уколико можете, будете саиздавачи ове књиге тако што бисте на рачун штампара, господина Слободана Обрадовића (ИК ЛИО, Риге од Фере 4, 32 300 Горњи Милановац; број рачуна: 105 – 0000403303382 – 80), уплатили онолико новца колико Вам могућности допуштају, а Ваше име биће уписано у дародавце који су помогли да поменута књига угледа светлост дана. Антологија ће бити постављена и у електронском формату на сајту школе, тако да ће они који не буду успели да је имају као штампани примерак, моћи (ако буду хтели) да је читају и у овом облику.
Унапред Вам захваљујемо на времену и могућем одзиву у вези са нашим захтевом.
Изводи из Предговора
„… када имаш много да кажеш, увек реци мање него што је потребно; нека речи имају
поштовање према делању, а нека делање има поштовање пре речима.“
(Конфуције, Централна хармонија, Хуманистичко
мерило (IV), VI–V век пре Христа)
Лагани, а неумитни, ход ка
годинама обрубљеним првом присеном озбиљније старости, сасвим природно порађа
носталгију, често неоправдано болну, као један вид донкихотовске „одбране“ од
онога што Паскал јасно предочава у својим Мислима: „Пошто нас
природа увек чини несрећним у свим стањима, наше жеље нам сликају једно срећно
стање тиме што стању у коме смо додају задовољства стања у коме нисмо…“ Сећам
се своје школе кроз лица других, лица свих оних који су је пре и после мене
полако и стрпљиво, вољно или не, градили до садашњих 185 лета. […]
У књизи Час обнове – антологија одабраних књижевних текстова некадашњих и садашњих професора и некадашњих ученика чачанске Гимназије (назив је позајмљен од истоимене чудесне песме Растка Петровића, јер пред читаоцем је заиста мали час обнове једне богате списатељске историје наше школе) заступљени су или целовити или кратки прозни одломци из приповедачког и есејистичког корпуса, као и одабране песме из лирског опуса некадашњих гимназијских професора и ученика, jер би она, у супротном случају, узорно премашила своје првобитно замишљене границе. Аутори нису заступљени у „правичном“ опсегу, јер поједини од њих имају прилично обимно дело које је и по вредности и по значају далеко испред оних који су добили мање простора. То је било основно мерило по којем су „освајали“ одређени број страница Антологије. […]
Приређивач је, обликујући ову Антологију, кроз читалачке прсте пропустио нешто више од 270 разнородних наслова у облику целовитих књига или текстова који се налазе по књижевним часописима. Сасвим је извесно да је некога, ненамерно у сваком случају, превидео или га није истраживачки „открио“. Нека стога проналажење нових нових и(ли) незаступљених аутора буде повод за могућу допуну неког будућег издања. […]
У Антологији су заступљена 104 аутора са својим одабраним остварењима (најстарији представљају одломци из драме Милана М. Максимовића Кнез Милоша из 1875, а најмлађи из романа Средоземље Сава С. Стијеповића и збирке песама La Linea Ане Ранђић из 2017, односно Пут у повратак Светлане Дуњић из 2019. године). Заиста зачуђујући број оних који су, у њеној дугој историји, перу и папиру поверили своја животна опредељења и искуства. Додуше, нису сви аутори који су овде заступљени (на које ми сли онај који је обликовао коначни текст нека остане његова тајна) заслужили да се нађу на овом месту, али су зарад приређивачке честитости и малене правде ради присутни између корица ове књиге. Неки од присутних „повереника пера“ су заслужили да им малтене целе књиге буду једноставно прештампане, али би то било равно осуди саме Антологије на јалову „смрт“. Потпуно смишљено су пренебрегнута најрабљенија и најпознатија остварења појединих писаца како би се избегло небројено понављање добро знаних текстова и како би они мање познати некако изборили сво је место пред мање или више одабраним читаоцима (ово се посебно односи на приповетке или песме М. Настасијевића, Б. В. Радичевића, Б. Петровића, А. Ристовића). […]
Своје место у овој књизи „пронашли“ су само ствараоци из домена књижевног, философског и богословског делања, док за неку наредну прилику избор пада на друге делатнике (ствараоци из свих научних области, ликовни и музички прегаоци, примаријуси, архитекте, историчари, историчари уметности, писци мемоара, новинари, правници…). Нека се могућим потоњим састављачима тих збирки стекну све срећне околности на једном месту и нека увек непредвиђени Каирос буде са сваке њихове стране. […]
Књига Час обнове – антологија одабраних књижевних текстова некадашњих и садашњих професора и некадашњих ученика чачанске Гимназије посвећена је свим претходним и потоњим нараштајима ученика и учитеља Гимназије који су се међусобно обликовали, који још увек то раде и који ће то чинити и у данима који долазе, али понајпре мојим чудесним и непревазиђеним професорима књижевности Предрагу О. Ћурчићу и Бошку Ћаловићу без којих би унутарњи свет приређивачев био прилично скучено и затамњено место.
Слободан Николић, проф.
