U proteklih sedam, osam godina Narodni muzej organizuje radionice za decu, na kojima oni uče razne tehnike ukrašavnja uskršnjih jaja, ali pre svega one tradicionalne – šaranje jaja voskom. Radionice su prvih godina organizovane u prostoru Muzeja, ali prema rečima Snežane Ašanin, etnologa, u poslednje vreme se radionice organizuju u manastiru Nikolje, jer sve tamo ima mnogo veću simboliku.
– Imajući u vidu da se u manastiru Nikolje monahinje godinama bave šaranjem uskršnjih jaja voskom, želeli smo da decu dovedemo baš u ovaj manastir i zbog same svetinje, ali i da na pravi način i od pravih majstora nauče tehniku ukrašavanja jaja voskom. A ovde su nam ukazali veliko gostoprimstvo – kaže Ašanin. Kako Narodni muzej ima izuzetnu saradnju sa Gimnazijom, u pratnji profesorke likovne kulture ove škole Snežane Biorac, radionici je prisustvovalo desetak Gimnazijalaca.
Profesorka Snežana Biorac, rekla je da su đaci u školi učili standardne tehnike koje su inače zastupljene u obrazovnim ustanovama, ali da im je ovo bio prvi put da se susretnu sa šaranjem jaja vojskom, čemu ih je učila monahinja Marija.
– To je dobro da se sačuva tradicija, pored toga što mi svake godine imamo „poplavu“ u marketima raznih ukrasa, bitno je da sačuvamo naše tradicionalno slikarstvo na jajima – rekla je profesorka, ne krijući zadovoljstvo kako su njeni đaci brzo savladali novu tehniku.
Gimnazijalci su nam rekli da su želeli da nauče nešto novo, a ponajviše od svega da se „približe“ tradiciji i to znanje prenesu drugima. Među njima nisu bile samo devojčice, već i dečaci, učenici prvog i drugog razreda Gimnazije i svi oni kod kuće su se već bavili ukrašavanjem uskršnjih jaja. Bojili su ih uglavnom kupovnim bojama, lepili sličice, ali ono što su naučili u manastiru Nikolje, kako su nam ispričali, na neki način im kroz tradicionalne metode ukrašavanja, približava i sam značaj praznika koji je pred nama. Što i nije čudo. Učeći ih kako se jaja šaraju voskom, monahinja Marija pevala im je uskršnju pesmu i farbala jaja percem starim pedeset godina. A kako izgleda čitav proces, objasnila je i nama.
– Prvo se skuva jaja, zatim se uzme čisti vosak, koji se malo zagreje, stavi se na prst da ne spadne. Zagreje se perce sa kojim se voskom šara po jajima. Mogu se crtati cvetići, ispisati manastir Nikolje, godina, neko čuva to jaje po celu godinu, kao čuvarkuću. Mogu se crtati i pilići ili kvočka, sve ima svoju simboliku – ispričala nam je mati Marija, koja je već 36 godina u manastiru Nikolje, a kako kaže, tehniku koju je naučila od starijih, svih tih godina prenosila je novim generacijama.
