ПРЕДАВАЊЕ “ДИЈАЛОГ – ПУТ ДО ДРУГАЧИЈЕГ, ИГРА – ТЕМЕЉ КУЛТУРЕ”
У оквиру програма “Чачак – Национална престоница културе 2023”, Културно–образовни програм Културног центра и Центар за визуелна истраживања “Круг”, организовали су трибину на тему “Дијалог – пут до другачијег, игра – темељ културе”, а гост је био професор др Ратко Божовић, социолог културе, културолог и књижевник. Професор је нагласио да морамо водити дијалог, јер се у дијалогу препознају вредности, разлике, могућности и перспективе: “Дијалог који је паралелни монолог – нема смисла, то значи ја причам, ви причате и наше приче се разилазе, као Бог и шеширџија”.
Полазећи од становишта да је од свих видова рехабилитације и терапије, радна терапија најближа реалном животу, чачански уметник Божидар Плазинић је конципирао пројекат “Арт дијалог”, који се ове године одржава 15. пут по реду. Овај пројекат, како каже уметник, настао је из потребе да кроз уметничко стваралаштво маргинализоване групе, као што су пацијенти психијатријских установа, лица на издржавању затворских казни и особе са инвалидитетом, начине корак ка социјализацији и у себи открију дар и интересовање за уметност и стваралаштво.
“Дијалог је место сусрета, разумевања за другог и различитост. Када га прати адекватна комуникација, слобода и искрено осећање, оправдано је да се у њега укључе протагонисти друштвено осетљивих, мањинских и стигматизованих друштвених група. Основни приступ је игра, као темељна вредност културе и постојања. Најважније је да особа одабере отвореност ума, да не брани свој став по сваку цену и коначно да донесе одлуку да жели да саслуша другога. Божовићева најдоминантнија и стална истраживачка преокупација је “игра”. Са културолошког, социолошког, антрополошког и филозофског становишта, трагао је за оригиналним схватањем игре, за њеним потпунијим одређењем и теоријском синтезом. У таквом настојању написао је и неколико релевантних студија са темом “игра”. А разлоге за свој професионални успех види у томе што је настојао да доследно следи “игру” на својој стази и што није био играчка у туђим рукама”. Овим речима је увела у предавање Верица Ковачевић, уредник Културно-образовног програма Културног центра.
Професор др Ратко Божовић је у изјави за медије нагласио да је тема “Дијалог – пут до другачијег, игра – темељ културе” у средишту саме културе, у средишту овог града, који је град културе:
– Тема је игра, као темељ културе и темељ постојања. Исходиште те приче је дијалог, или култура дијалога, јер очигледно где нема дијалога, нема ни културе. Поуку можемо да извучемо и да нешто научимо под условом да ја кажем нешто веродостојно и добро, и под условом да има неко да то чује. Ако ми немамо способност, ни воље да то чујемо, узалудна је наша прича. Према томе, верујем да ће вечерас бити прича, не узалудна, него целисходна, да ћемо се упитати да ли смо ми непрекидно у монологу, или смо у дијалогу. Морамо водити дијалог, јер се у дијалогу препознају вредности, разлике, могућности и перспективе.
Према речима Божовића, култура је најшири појам, вредносни систем и став о свему што човек ствара и што би требало да ствара:
– Дакле, култура је претпоставка за сваку промену, нарочито ону највреднију, структуралну, ону промену у људима, промену у духу, потреба да се напусти оно што је спорно, што је споредно и што је небитно и да се прихвати оно што је суштинско и што је добро, што је у средишту саме промене и вредности. Некултура нас, нажалост, опкољава и остаје питање како ћемо с њом? Па с њом ћемо преко културе, преко вредности, јер не можемо чистити двориште самим тим што га ослобађамо смећа, већ морамо наћи нешто, неку биљку коју ћемо садити, коју ћемо створити као простор мирисан, духован, душеван, моралан, са вредностима, уместо онога што је било.
Професор Божовић сматра да у овом друштву не постоји дијалог, култура дијалога, усмерење ка дијалогу, јер доминира монолошка култура, тј. монолог:
– Једни говоре непрекидно, неће да чују оне друге, а они који би да воде дијалог једва да су успоставили комуникацију са другима. Дијалог који је паралелни монолог нема смисла, то значи ја причам, ви причате и наше приче се разилазе, као Бог и шеширџија.
Ратко Божовић је рођен 1934. године у Бања Луци, Гимназију је завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Београду, где је магистрирао и докторирао. Професор је држао предавања и на редовним и на последипломским студијама на факултетима у Београду и Подгорици. Био је југословенски дописник француског часописа за светску политику “Нова демократија” и уредник едиције “Култура и друштво” и библиотеке “Поента”. Аутор је великог броја књига. Поред књижевно-критичких и есејистичких списа, написао је и значајна дела из домена науке. Божовић је добитник више награда и признања.
Н. Р.
