„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Највећа је потпуно црна птица гнездарица у нашим крајевима. Хиљаде година суживота са људима, утицале су на посебан однос човека према гаврану. Највероватније због боје свог перја, често је у предањима, посебно словенских народа, сматран злослутницом. Са друге стране, ова птица из породице врана веома је интелигентна. Није случајно песник Едгар Алан По изабрао гаврана који понавља ону болну истину: „Никад више“! О овој прилогодљивој птици, која живи говото свуда, прича Горан Николић, главни чувар у Овчарско-кабларској клисури, где се често виђа поврх литица.
Гавран (лат. Corvus corax, енг. Comon Raven) је распрострањен широм северне хемисфере и живи у потуно различитим климатским областима. Иако је у северној Америци, деловима Европе и Кине скоро нестао због прогона људи који су га сматрали штеточином, успео је да се „врати“ и у ове пределе.
– Свуда је станарица гнездарица. Најчешће се виђа на отвореним и брдовитим теренима, на литицама, као што су на нашем Каблару. Насељава и шуме, а све чешћи је у градовима. Гнезди се на полицама литица, високом дрвећу, као и на стубовима далековода, силосима и димњацима. Женка снесе четири до шест јаја, на којима лежи три недеље, док мужјак редовно доноси храну. Верује се да парови остају верни до краја живота – каже Николић.
Гавран је велика птица. Може да достигне скоро 70 сантиметара дужине и до 1,5 килограма тежине. Перје му је потпуно црно са металним одсјајем, поготову на крилима, чији распон може да буде и до 130 сантиметара. Како наводи Николић, гавран је типичан сваштојед. На менију му је заступљена храна животињског и биљног порекла.
– Слободно се може рећи да једу све на шта наиђу, па чак и металне и пластичне предмете. Пријају му плодови, семе и сви други јестиви делови биљака, али је и прворазредна грабљивица. Његов плен су инсекти, пужеви, мали кичмењаци, напада и мање птице, ситније сисаре, а често пљачка туђа гнезда. Тако је Брано Рудић забележио напад и уништавање гнезда сивог сокола на литицама Каблара. Такође, гавран је стрвинар, па самим тим и један од значајних чистача природе – наводи наш саговорник.
И он потврђује да је ово изузетно интелигентна птица. То се види и када проналази храну коју је раније сакрио, а крије је само ако је сигуран да га нико не гледа. Познат је, каже Николић, по способности да решава проблеме и комуникацијским вештинама.
– Вешто имитира гласове других птица и људски говор. Мада су нама неке врсте папагаја најпознатије по „ораторским“ вештинама, сматра се да је индијски гавран у говорништву без премца! Код нас постоји веровање да гавран живи дуго, па народ каже: „Живећеш ко гавран 300 година“. Истина је да му је животни век тек око осам година, а најстарија регистрована јединка поживела је 23 године – наводи Николић неке занимљивости и закључује да је за човека гавран изузетно користан, јер се храни лешинама, тиме чисти природу и депоније. Будући да једе глодаре и инсекте, значајно регулише и њихову бројност.
У Србији гавран има статус заштићене врсте, а највише страда због тровања.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
У МИТОЛОГИЈАМА И ПРЕДАЊИМА
Гавран је тема бројних митова, народних предања и књижевних дела. Помиње се у Курану, Талмуду, више пута и у Библији. У словенским веровањима спада у птице злослутнице. Често је симбол смрти и несреће у српској епској поезији („Полећела два врана гаврана“). Ипак, у неким местима у Србији сматрају да гавран брани од града, те постоји у народу веровање да их не треба убијати. Има га и у келтској, германској и многим другим митологијама, што, каже Горан Николић, сведочи о дубокој повезаности и пажњи коју човек одвајкада посвећује овој птици.
