Kultura

ФОКУС НА ПРОЈЕКТУ „ПРЕСТОНИЦА КУТУРЕ СРБИЈЕ 2023. ГОДИНЕ“

ПРОГРАМ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЧАЧАК ЗА 2022. ГОДИНУ (1)

Kao установа комплексног типа, Народни музеј у Чачку је основан 1952. године са задатком да штити покретна и непокретна културна добра и проучава прошлост Моравичког округа и као регионална установа у значајној мери учествује у културном животу Републике Србије. Музеј данас баштини збирке са око 20. 000 предмета. Од 1952. године установа има сталну поставку у Конаку господара Јована у Чачку. Последња реконструкција поставке изведена је 2006. године. Поред тога Народни музеј редовно приређује тематске изложбе (до сада их је било око 500), које је поред чачанске, имала прилике да види и публика широм Србије. За свој рад Народни музеј у Чачку је добијао бројна признања, од којих истичемо Орден Републике са бронзаним венцем, који је Музеју додељен 1978. године, Вукову награду 1982. године, и Октобарску награду Скупштине Општине Чачак 1997. године. Ову кратку личну карту установе од националног значаја добијамо од директорке установе Делфине Рајић. Народни музеј је све то и много више од тога…

– Народни музеј је поред прикупљања и чувања покретних културних добара, засновао широк програм истраживачких активности, почев од археолошких ископавања, теренских истраживања народне традиције до архивских истраживања у земљи и иностранству. Конципирана су тако да омогуће научну валоризацију појединих историјских збивања и друштвених појава и буду основа за њихову музеолошку интерпретацију. Захваљујући резултатима истраживачког рада, нараслим збиркама и кадровској оспособљености од 1969. издаје свој часопис Зборник радова Народног музеја. Кустоси и конзерватори Музеја поред тога сарађују са страним и домаћим часописима и редовно учествују на научним скуповима – наводи директорка Рајић.

Музеј данас располаже са око 360 m2 изложбеног и 650 m2 радног простора. Има 17 запослених радника, од чега су девет са високом стручном спремом (осморо су кустоси и један конзерватор). Смештајне прилике се нису мењале од оснивања Музеја, али је доста рађено на техничком опремању и набавци савремене опреме за чување музејских збирки. Запосленима је на располагању сопствена библиотека са пробраном литературом из свих музејских струка и око 500 наслова часописа.

ПЛАНОВИ

О плановима за текућу годину, поред редовних активности везаних за све стручне области рада и нова истраживања и научна усавршавања на свим нивоима делатности, директорка Музеја Делфина Рајић посебно издваја активности везане за пројекат „Престоница културе Србије 2023 -Чачак“, који ће се у великој мери реализовати у непосредном поростору и око зграде Народног музеја, укључујући и стручно ангажовање њених упослених. 

Поред тога, за 2022. годину, планирано је низ акција најразличитијег садржаја који ће обогатити културну понуду града и сведочити о цивилизацијском нивоу целог подручја чачанског краја. Средства за делатност Музеја обезбеђује Град Чачак из буџета, а за део заштите категорисаних, културних добара и програма од значаја за Републику, на основу посебних пројеката, Министарство за културу и информисање Републике Србије, напомиње Рајићка.

СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ ПРОЈЕКТА „ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ 2023 – ЧАЧАК“

МУЗЕЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ

– Музеј кошарке бићесмештен у зграду „Соколане“ у Чачку, а замишљен је као простор у коме ће се приказивати развој кошарке у Србији и Чачку. У њему ће бити приказани успеси свих значајних кошаркаша из Чачка, при чему ће централно место припадати Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу. Посебан део замишљеног музеја биће одвојен за мултимедијалне презентације, промоције, предавања, пријем истакнутих кошаркаша, анимацију публике, популарисање кошарке и излагање новопридошлих предмета. Архитектура поставке замишљеног музеја посетиоце треба да асоцира да су у кошаркашкој хали, чиме ће изложени предмети, фотографије и конструкције добити додатна значења. Музеј кошарке у Чачку треба да буде најважнији музеолошки центар посвећен кошарци у Србији, узор и модел за друге музеје у земљи и региону. Планирани музеј истовремено треба да буде регионални, национални и локални културни центар, незаобилазно и омиљено одредиште за грађане Чачка и суседних градова, као и туристе из земље, региона и света. Музеј кошарке у Чачку треба да буде препознатљив у јавности, подстиче радозналост, жељу за бављењем кошарком и спортом и да инспирише омладину – истиче директорка Рајић.

ГРАДСКА КУЋА У ПРОСТОРУ ХАЏИЋА КУЋЕ 

– Хаџића кућа у Улици господар Јованова бр. 6, је вредан споменик српске грађанске културе из 1854. године који је под заштитом државе као споменик културе. Нова поставка Градске кућеобухватала би ентеријер грађанске куће XIX века и вредне предмете који представљају живот грађанског Чачка из овог периода. У аутентичном простору Хаџића куће биће представљен ентеријер XIX века и наш град ће добити једну интересантну музејску поставку и простор у коме ће се одржавати различити програми и културни садржаји.

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА – ЛОКАЛИТЕТ „ДВОРИШТЕ МУЗЕЈА У ЧАЧКУ“

 У склопу наведених активности биће обављена и заштитна археолошка ископавања на локалитету Двориште музеја у Чачку.

-Ископавања би се одвијала у оквиру површина предвиђених за подизање нових објеката, чија је укупна површина око 2.350 m2. За археолошке радове је  предвиђено отварање сонди у укупној површини од 800 м2, које би се проширивале како би се у целини испитале евентуалне веће археолошке целине. На тај начин се може очекивати проширивање ископа, што је тешко детаљно предвидети.

ЛОКАЛИТЕТ У УЛИЦИ ЦАРА ДУШАНА 10 (СОКОЛАНА)

Заштитна археолошка истраживања у Улици цара Душана број 10 би се одвијала на простору садашњег терена за мали фудбал који је предвиђен за изградњу хале за борилачке спортове, чија је укупна површина око 500 m2, истиче Делфина Рајић. Археолошким радовима у првој фази планирано је отварање три паралелна рова у укупној површи од 100 m2. У случају проналаска архитектонских остатака који би морали да се истраже у целини, уследила би друга фаза, отварање преостале површине.

ИСТРАЖИВАЊА И ЗАШТИТA ПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Ова истраживања подразумевају прикупљање предмета на терену. Радиће се на проналажењу, евидентирању, проучавању и истраживању музејске грађе на терену (палеонтолошке, археолошке, историјске, уметничке и етнолошке). Планира се и истраживање породичних заоставштина и рад на евидентирању музејског материјала код приватних власника. Посебна пажња биће посвећена научним, културним и јавним радницима, али и припремама за обележавање предстојећих јубилеја.

ТЕМАТСКЕ ИЗЛОЖБЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА И ГОСТОВАЊА  

– Због епидемиолошке ситуације, планирање изложби, рад са публиком и пријем посетилаца су ограничени, повремено потпуно обустављени. У складу са здравственом ситуацијом у земљи планираће се реализација и ритам отварања изложби. Планиране су: Изложба „Фосили Драгачева“, где ће се кроз документарну грађу и најстарије фосиле приказати настанак драгачевског терена; 38. Дечји мајски салон; Изложба „Сукње“ представиће експонате који се налазе и чувају у чачанском Музеју; Изложба „Чистоћа је пола здравља“ говориће о хигијени у прошлости нашег краја.

Планирано је и гостовање тематских изложби Народног музеја у Чачку. У припреми су изложба „Ишчезли свет минулих епоха“; Изложба „Збирка Белић“, коју је у току 2020. године Музеј добио на поклон, а броји више стотина пописаних археолошких и историјских предмета. Поводом обележавања важних јубилеја везаних за Други светски рат, планира се припрема Изложба везана за „Халијард мисију“, као и јубилеја везаних за 1944. годину, која би по плану требало да се реализују до 2024. године. Припрема се и изложба  „Презентација и очување античког наслеђа Чачка“. 

Неке од гостујућих изложби у 2022. години биће: изложба скулптура, аутора Небојше Савовића Неса; „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“,аутора Ане Ранковић и Александра Марушића (Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац); „У камену светлости траг“ауторке Кристине Шарић из Београда (РГФ); изложба „Алергене биљке“ (Природњачки музеј Београд), аутори Марко Љ. Несторовић, Мирослав Јовановић, Горана Шовљански, Љиљана Бајић Бибић и Јадранка Јокић; Изложба „Од нитни до шлема – конзервација и рестаурација позлаћеног римског шлема“, аутора мр Тијане Станковић Пешетерац – Музеј Војводине…

З. Л. С.

(Наставиће се)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.