– Остварујући своју узбудљиву сликарску авантуру обухваћену свеобухватном суштином човека – „Мисли“ и кроз стални дијалог са природом, талентована и маштовита чачанска уметница Ивана Кнежевић, уједно шаље поруку о пролазности времена. Осим што ова поставка пружа могућност до сада најцеловитијег сагледавања опуса Иване Кнежевић, изложба упућује и на развојни ток њене сликарске мисли – рекла је приликом отварања изложбе на Илиндан, директорка Музеја историчарка уметности Делфина Рајић.
Самостална изложба“Мисли“, постављена је од 2. до 17. августа у Галерији Народног музеја. Ивана Кнежевић (Чачак, 1983) дипломирала је графички дизајн у Средњиј уметничкој школи у Нишу, а на Факултету хуманистичких наука у истом граду дипломирала је и дизајн ентеријера. Бави се ликовном педагогијом и самосталним уметничким радом. Организовала је бројне пројекте и радионице, активна је у више ликовних колонија, радила је на изведеним муралима и зграфитима, самостално и колективно је излгала у земљи и иностранству. Бави се класичним и примењеним сликарством, ослања се на експеримент и комбиновање техника, интензивне колористичке приказе, текстуру, материјале и рефлексију. Члан је УЛУПУДС-а и оснивач Удружења „Креативна јазбина“. Живи ис твара у родном граду.
Још од студентских дана млада уметница показала је јединствену креативност, трагајући за сопственим уметничким изразом. Сфере њеног сликарског интересовања врло су широке – од класичног сликарства до модерног израза, примењене уметности и дизајна. Њена специфична ликовна остварења плод су особеног унутрашњег императива који превазилази уобичајене, конвенционалне оквире, примећује као историчар уметности Делфина Рајић и издваја још нека запажања:
– Најбитнија одредница њених уметничких креација је сопствени систем симбола свеопштег постојања. У жељи да себе у потпуности изрази, заокупљена је низом унутрашњих питања и одговора, интимним знаковима и порукама. Она тражи дубље разумевање света кроз избор тема, знајући да уметност може да се оствари само уколико стварајући илузију и сама остане илузија. Кроз смела и раскошна колористичка решења, на Иваниним платнима сусрећу се реално и иреално, рационално и ирационално, док из њих зрачи снажна и ведра, сензитивна и оптимистична ауторкина личност. Необичне вибрације јаких боја зраче унутрашњом снагом, стварајући непоновљив уметнички доживљај.Оштар потез четкицом, уз живу и наглашену линију филигранских детаља, дају њеним сликама посебну експресивност.
При том, примећује Рајићка, њена уметничка остварења не рађају се тек пред белином папира, као простором који пружа безброј идеја и могућности, већ у процесу непрекидне интроспекције.
– Са снажном имагинацијом и јасно искристалисаном идејом о избору мотива, њено уметничко стварање у сталном је дослуху са природом. Тиме свој оптимизам, енергију и љубав према природи претаче у снажне звучне слике. Емотивно отворена према пејзажу као једној од основних преокупација, са доминантним мотивом стабла, колорише га својим тајнама и маштом, кичицом додирујући најтананија осећања. Трагом мотива предела који од ренесансе постаје главна тема у сликарству, Ивана тежи да захвати пејзаж у његовим естетским и ликовним вредностима, уздижући га у област симболичног. При томе, израженом динамиком својих слика успоставља поетизован однос унутрашње и спољашње перцепције стварности, међусобно их прожимајући у надреалном свету флуоресцентних нијанси – наводи Делфина Рајић, уједно и ауторка текста каталога који прати ову занимљиву изложбу.
З. Л. С.
МОЈЕ ТАЧКИЦЕ, МОЈЕ БОЈЕ, МОЈА ДУША, МОЈЕ МИСЛИ…
– Изложба је мој свеобухватни опус, међутим има и неких старих слика које су даље разрађиване, и то је моја симболика, мој колорит, моја душа, моје мисли, као и ток мисли, али и апел да мислимо и више и шире и дубље. Већи део радова настао је у последњих више од годину дана, а мотиви на мојим сликама су различити, крећу се од пејзажа до портрета, и апстрактних форми градова. Мој рукопис је већ препознатљив,на а овде су и две мале минјатуре скулптуре, као и велики број скица како настају моје слике, које омогућавају да неко ко жели може да прође кроз ток мог стваралаштва.
Моје скице су настајале ув реме короне, када смо били затворени, а када сам стигла до атељеа, онда су из њих и слике настале… – рекла је том приликом уметница Ивана Кнежевић, напомињући да њене слике настају и кад је врло нерасположена, али је те њене тачкице и боје орасположе, рефлектујући оптимизам који одувек гаји и који је, сугуран пут ка здравом животу.
