Aktuelno Društvo Kultura

Филмски & видео програм Галерије: Марта Попивода и Ива Лековић

Претпразнични понедељак у Рисиму, 30. децембра у 20 часова – завршни програм Ф&В програма Галерије за ову годину.

Ову сезону, Филмски & видео програм Галерије завршава са две сјајне гошће. По први пут у Чачку, представиће вам се Марта Попивода као ауторка и Ива Лековић као критичарка и теоретичарка.

-Гледаћемо Мартин филм “ЈУГОСЛАВИЈА, КАКО ЈЕ ИДЕОЛОГИЈА ПОКРЕТАЛА НАШЕ КОЛЕКТИВНО ТЕЛО“ и, као и обично, разговарати са нашим гошћама након пројекције. Позивамо вас на још једно аутентично филмско искуство и дружење. Програм подржава Министарство за културу Републике Србије, а улаз је слободан – истичу организатори програма.

ЈУГОСЛАВИЈА, КАКО ЈЕ ИДЕОЛОГИЈА ПОКРЕТАЛА НАШЕ КОЛЕКТИВНО ТЕЛО

Србија / Француска / Немачка

62 мин / 2013.

У питању је истраживачки филм, али и веома лично гледиште на повест социјалистичке Југославије, њен драматични крај и недавни преображај у неколико демократских националних држава. Искуство распада Југославије, као и данашња „дивља“ капиталистичка обнова класног друштва у Србији, навели су ме да поново прођем кроз медијске слике и испитам како се једно друштво мењало изводећи сáмо себе у јавном простору.

(Марта Попивода)

Филм се бави извођењем идеологије у јавном простору, путем масовних перформанса. Ауторка је анализирала филмске и видео записе из послератног раздобља Југославије (1945‒2000), фокусирајући се на масовне државне изведбе (омладинске радне акције, првомајске параде, прославе Дана младости итд.), као и на јавне протесте (’68, студентске и грађанске демонстрације 90-их година; револуцију 5. октобра 2000. итд.). Пролазећи кроз медијске слике, филм (ре)конструише постепено исцрпљивање комунистичке идеологије кроз промене односа између људи, идеологије и државе. Филм се завршава пред вратима савремене демократије и неолибералног капитализма у Србији, тражећи да промислимо зашто су грађани тако лако напустили замисли социјалистичког колективизма, братства и јединства, радничких права и бесплатног образовања зарад најпре национализма и рата, а затим обећања слободе и демократије, за које се испоставило да значе индивидуализам и „дивљи“ капитализам.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.