U očuvanju prirode i rešavanju ekoloških problema veoma je važna uloga udruženja građana. U Čačku postoji samo nekoliko aktivnijih, koje ćemo predstaviti u narednim brojevima. Sa njima ćemo razgovarati, pored ostalog, o ekološkim prioritetima, njihovim idejama i preprekama u rešavanju nagomilanih problema, kao i o tome kako u što većem broju i na pravi način uključiti mlade.
Neformalna grupa građanki i građana “Zeleni talas”, prema rečima Sofije Stefanović, jednog od inicijatora, okupila se prošle godine sa ciljem da kreira javni prostor za horizontalno i neometano komuniciranje o ekološkim problemima i zaštiti životne sredine u Čačku i okolini. Bave se informisanjem javnosti i zalažu za zajedničko delanje i pružanje podrške aktivnijem učešću sugrađanki i sugrađana u rešavanju ekoloških problema.
Kada je reč o prioritetima, ona kaže da aktivisti ove grupe smatraju da se prvo moraju rešavati suštinske stvari. Takođe, ističe da očuvanje životne sredine i rešavanje problema zagađenja, od kojih su neki decenijski, a neki noviji, moraju da zauzimu mnogo više mesto na listi priroriteta institucija, kao i svakoga kome je stalo do zdravlja i dobrostanja ljudi.
– Jedan od najvećih problema sa kojim smo suočeni po pitanju životne sredine jeste činjenica da nemamo dovoljno detaljnu sliku o zagađenju u Čačku i okolini. Kako bismo sastavili listu prioriteta za akciju, neophodno je imati javno dostupne i proverene podatke o tome koji su najveći izvori zagađenja u svakoj sferi, bilo da je u pitanju vazduh, Morava, voda za piće ili zemljište. Možda ovo deluje očigledno, ali je ključno imati dobro definisan problem, kao i jasnu predstavu o tome ko je zadužen da preduzme odgovarajuće mere kada se ustanove uzroci zagađenja – kaže naša sagovornica.
LOŠ VAZDUH AKUTAN PROBLEM
Ona smatra da je kvalitet vazduha u gradu nesumnjivo akutan problem, pogotovu u zimskom periodu.
– I tu je Čačak, nažalost, deo većeg problema u državi i regionu. Ono što znamo je da ljudi u gradovima u regionu u proseku izgube 1,3 godine života zbog lošeg vazduha, kao i da je zagađen vazduh posebno štetan po decu i ljude sa respiratornim problemima, poput astme. U ovom slučaju ključno je utvrditi koji izvori najviše doprinose zagađenju (ložišta na mazut, ložišta iz individualnih domaćinstava, saobraćaj), kao i koji su razlozi što se problem ne rešava. Ovo je važno, jer ako su, na primer, individualna ložišta najveći problem, zbog toga što ljudi ne mogu da priušte modernizaciju grejanja, to zahteva odgovor u vidu subvencija za prelazak na gas ili druge čistije izvore grejanja, dok bi odgovori za veća ložišta u vlasništvu grada ili saobraćaj bili drugačiji. Iako postoje mere koje se mogu preduzeti na nivou pojedinaca, poput ugrađivanja bolje izolacije radi efikasnije energetske potrošnje, neophodno je da institucije budu aktivno uključene kako bi se problem rešavao sistematski. Jedna od ideja jeste formiranje “ekološkog tima” u kome će predstavnici Grada Čačka, zaposleni iz Zavoda za javno zdravlje i zainteresovane građanke i građani raditi zajedno na pronalaženju rešenja – kaže Sofija Stefanović.
Prema njenom mišljenju, problematično je što se pitanja vezana za zagađenje uvlače u domen partijske politike, umesto da se njima pristupa kao suštinskim problemima, koji utiču na dobrobit svih i čije bi rešavanje značilo svima.
NEPOHODNA MEĐUGENERACIJSKA SARADNJA
Na pitanje kako zainteresovati mlade da se uključe u rešavanje ekoloških problema, Sofija Stefanović kaže:
– Pre svega, treba reći da je problem zagađenja problem svih generacija, i da će se teško rešiti bez širokog učešća i međugeneracijske saradnje. Smatram da je ključno razvijati svest o tome da je zdrava životna sredina preduslov za zdravo i zadovoljno društvo od detinjstva, ali i da to nije lako u sredini u kojoj se nedovoljno bavi ovom problematikom.
Ona navodi da najmlađa članica “Zelenog talasa” ima 14 godina i aktivno prikuplja utiske od vršnjaka u Čačku i širom Srbije, tako da je kroz njeno učešće glas mladih posvećenih ljudi već zastupljen u ovoj veoma aktivnoj grupi.
– U narednom periodu nadamo se da ćemo privući još članova školskog i studentskog uzrasta kroz saradnju sa zainteresovanim obrazovnim institucijama i pojedincima, kroz povezivanje sa mladim ljudima virtuelno, kao i kroz organizovanje volonterskih i edukativnih aktivnosti uživo, kada to bude moguće i bezbedno. Mlade ljude nije teško zainteresovati i pokrenuti, ako znate zašto radite to što radite i imate strpljenja da osnažite druge da pronađu svoje razloge i motivaciju za angažovanje – kaže Sofija Stefanović.
“Zeleni talas” poziva sve ljude dobre volje da im se pridruže u borbi protiv zagađenja, u cilju očuvanja životne sredine.
V. T.
Sofija Stefanović je rođena i odrasla u Čačku. Osnovne studije završila je kao stipendista Amsterdamskog Univerzitetskog Koledža u Holandiji, sa fokusom na fiziku i matematiku. Masterirala je matematičku i teorijsku fiziku na Oksford Univerzitetu u Engleskoj. Trenutno se bavi doktorskim istraživanjem u domenu klimatskih nauka i veštačke inteligencije (konkretno vezano za uticaj zagađenja na Zemljinu klimu) na Oksfordu kao stipendistkinja “Marija Kiri programa” Evropske komisije. Od studentskih dana je aktivna u sferi eko i klimatskog aktivizma i povremeno piše za Klimu 101 (https://klima101.rs/).
