U očuvanju prirode i rešavanju ekoloških problema veoma je važna uloga udruženja građana. U Čačku postoji samo nekoliko aktivnijih, koje ćemo predstaviti u narednim brojevima. Sa njima ćemo razgovarati, pored ostalog, o ekološkim prioritetima, njihovim idejama i preprekama u rešavanju nagomilanih problema, kao i o tome kako u što većem broju i na pravi način uključiti mlade.
Društvo ljubitelja ptica i prirode “Sove na oprezu”, koje je osnovano u Čačku pre šest godina, sprovodi brojne ekološke akcije. Jedna od važnih uloga je edukacija dece i mladih, ne samo kroz priču i teoriju, jer nastoje da i u praksi uključe prvenstveno mlađe generacije. Članovi i volonteri “Sova na oprezu” su gotovo svakodnevno na terenu, tako da njihova zapažanja o svim promenama u životnoj sredini, pozitivnim, ali, nažalost, mnogo češće negativnim, vrlo brzo stignu do javnosti.
DUGA LISTA PRIORITETA
U Društvu “Sove na oprezu” smatraju da je lista prioriteta prilično duga. Poredeći trenutno ekološko stanje u Čačku sa onim od pre pet godina, Dragiša Petrović, predsednik Društva, smatra da se u zaštiti životne sredine uradilo malo, a mora se, kaže on, ići brže i bolje. Jedan od najuočljivijih primera je zagađenje Zapadne Morave, čije stanje “Sove” aktivno prate od 2017, a Petrović i mnogo duže, budući da živi uz samu reku.
– Stanje na Moravi je još uvek status kvo. Od 2017. godine ukazujemo na prekomerno zagađenje. Nije zanemarljivo ni zagađenje iz gornjeg toka, ali ono stiže, pre svega, iz Lupnjače – kaže Petrović.
Ništa manje značajno je i čišćenje jezera Međuvršje od mulja, ali Petrović sumnja da taj projekat može biti uskoro realizovan, jer je reč o obimnom i veoma skupom poduhvatu.
– Kada bude izgrađen auto-put, Ovčarsko-kablarska klisura imaće još veći značaj, jer je taj prostor prepoznat kao oaza mira. U jezeru je lagerovano ko zna koliko tona toksičnog otpada, tako da sam skeptičan da će izmuljavanje moći da se realizuje, a da ne izazovemo još veću katastrofu. Pitanje je šta bi se desilo sa živim svetom u jezeru, a samim tim i nizvodno.
Nedovoljno pouzdanih informacija, posebno o izvorima svih zagađenja, takođe je veliki problem, smatra Petrović.
– Neophodno je da spisak potencijalnih zagađivača bude javno dostupan na sajtu grada ili Zavoda za javno zdravlje. Dužnost lokalne samouprave je da građane blagovremeno obaveštava o stanju životne sredine, to je zakonska obaveza. Pravo svih nas je da znamo ko nas truje, da li je kažnjen, za koje delo i šta se preduzima da se to promeni – kaže on i navodi primer zagađenja ne samo reke, već i vazduha, o čemu su se vodile mnoge polemike, a javnost je bila uskraćena za brze i jasne odgovore nadležnih.
Veliki nedostatak, prema mišljenju Petrovića, je što na terenu nema dovoljno inspektora, koji su zaduženi za ekološka pitanja.
– I Komunalna milicija je prilično neiskorišćena u ekologiji. Često nemaju ovlašćenje, a trebalo bi da makar izađu na teren, naprave zapisnik i to proslede nadležnim kolegama. Primer su brojne divlje deponije, koje bi najvećim delom, da ima volje, mogle brzo da nestanu – primećuje Petrović, koji smatra da razvoj primarne selekcije i popularizacija reciklaže mogu u velikoj meri da doprinesu čistijoj prirodi.
POZITIVNI KORACI
On pohvaljuje najavljenu gradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Čačku, kao i sadnju drveća u gradu, iako kaže da je potrebna šira akcija, ali i očuvanje onoga što imamo. Pozitivna su i “reciklažna ostrva”, koja je JKP “Komunalac” postavio u mnogim čačanskim selima, ali je to nedovoljno.
– Naša sela su velika, razuđena, mnogima je daleko da dođu i deponuju smeće na označena mesta. Zbog toga shvatam meštane sela, ali ipak, smatram da ni oni dovoljno ozbiljno ne shvataju koliko doprinose zagađenju prekomernom upotrebom pesticida, bacanjem poljoprivrednih folija… Sve to, uz adekvatno reagovanje nadležnih, može da se reguliše. Ali, potrebna je i edukacija lokalnog stanovništva – konstatuje Petrović.
U zaštiti životne sredine još je mnogo problema, međusobno povezanih. Samim tim, oni se moraju sistemski rešavati, smatraju u Društvu “Sove na oprezu”. Neophodno je angažovanje svih, institucija na lokalu i u družavi, škola, porodice, kao i civilnog sektora. Dragiša Petrović pozitivno ocenjuje dosadašnju saradnju Društva sa predstavnicima lokalne samouprave, ali smatra da moraju imati više sluha za organizacije koje se bave ekologijom, jer jedino saradnja svih može doprineti zdravijoj životnoj sredini.
V. T.
UČITI DECU PRVO U PORODICI, A ONDA U ŠKOLI
Mladi jesu budućnost, ali samo ako promene način ponašanja, koji mora biti potpuno različit od neodgovornosti koju svaki dan gledamo. Raduju pojedinačni primeri, kaže Dragiša Petrović iz Društva “Sove na oprezu”, ali za uspeh su potrebni brojniji “redovi”.
– Mi smo ponosni na svakog mladog čoveka, koji je, posle nekog našeg predavanja, akcije, počeo da razmišlja o zdravoj životnoj sredini, da se ponaša u skladu sa tim i utiče na porodicu, vršnjake… Mislim da deca prvo u porodici, a onda i u školi malo nauče o značaju prirode. Potrebno je da se mnogo više o tome govori. Pomaka i u tome ima, ali se sve sporo menja – kaže Petrović.
