СЈАЈАН ПРВИ СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ ХОРА ЧАЧАНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Хор чачанске Гимназије, под диригентском палицом професорке музичке културе Мирјане Јаневске, на свом првом солистичком концерту приредио је још један фантастичан, незабораван доживљај за публику. На концерту, под називом “Наш златни дан”, у препуној сали Културног центра, енергију младости, радости и умећа, Чачани су награђивали громогласним дугим аплаузима. Публика је имали прилику да чује неке од најлепших нумера, које су у извођењу Хора Гимназије већ побројале бројне аплаузе широм Србије. Осим хориста Гимназије, који полако постају посебан бренд нашег града, наступио је и Хор Економске школе професора и ученика. Концерт су увеличали и успешни млади музичари “World Music Center”, под руководством Александра Смрекића. Посебан гост био је и Петар Павловић, некадашњи члан Хора Гимназије, а сада професор у Музичкој школи.
“ИСЕЧЦИ ИЗ ЖИВОТА – КРАТКО, ЈАСНО И ЕФИКАСНО”
Чачани су имали задовољство да у среду, 28. фебруара, у Великој сали Културног центра, уживају у првом солистичком концерту Хора чачанске Гимназије, под називом “Наш златни дан”, а под диригентском палицом харизматичне професорке Мирјане Јаневске. Концерт је одржан у оквиру манифестације “Чачанска родна – Чачак престоница културе Србије 2023”, а у организацији Културно-образовног програма Културног центра. Програм су водиле професорка српског језика и књижевности Александра Мишић и ученица четвртог разреда Милица Лепосавић.
Професорка музичке културе и диригент Хора Гимназије Мирјана Јаневска је испунила дато обећање нашим читаоцима да ће хористи певати, а публика уживати на концерту,односно, у њиховом репертоару, од традиционалних, етно песама, преко забавног блока, до патриотских. Како је раније и најавила, били су то кратки исечци из њиховог живота – кратко, јасно и ефикасно.
Успех који је хор остварио у промоцији културе и уметности, односно, рад који задивљује, инспирише, мотивише и чини поносним наш град, препознат је и награђен. Једногласном одлуком Комисије, Награда “Светислав Милић – младима од срца“ припала је Хору чачанске Гимназије, под диригентском палицом Јаневске.
– Вест о награди, у области култура и уметност, која је Хору Гимназије додељена на предлог Удружења “Чувари дела Вука Караџића”, дочекана је са великом радошћу и изненађењем. Престижну награду смо званично добили 31. октобра, а повеља и статуа су свечано уручени на церемонији доделе Награда “Светислав Милић”, 15. новембра, на великој сцени Народног позоришта у Нишу – подсетила је професорка непосредно пред концерт, наглашавајући да су за то заслужне све генерације хориста, којима се поноси, као и да свака има посебно место у њеном срцу.
РАД КОЈИ ЗАДИВЉУЈЕ И ИНСПИРИШЕ
Број чланова хора, који неуморно ради, задивљује и инспирише младе генерације, мења се из године у годину, углавном их има око 50. Хор чачанске Гимназије прославила је песма “Мома, мома будна снива”, након што је на друштвеним мрежама освануо снимак са дружења из учионице. Уследила је песма “Златни дан”, коју је урадио бивши ученик ове средњошколске установе Петар Павловић. Младог професора солфеђа, диригента и аранжера мотивисала је велика љубав према музици, хармонији и истраживању музичког света.
– За концерт сам написао аранжмане за песме “Златни дан” и “Прелетеше птице ластавице”, и за песму “Мома” сам аранжман прилагодио наступу. Тежина аранжирања зависи од захтева и избора песме, као и од нивоа сложености аранжмана. За једноставан аранжман је потребно два, три дана посвећености, док је за неке компликованије потребно два или три месеца. На пример, “Златни дан” је био велики подухват за мене, првобитни аранжман сам написао за хор, саксофон, клавир и гитару, а сада ћемо песму извести у прилагођеном саставу – изјавио је за медије професор Петар Павловић.
ИСПОД ПРОЗОРА ЧУВЕНЕ ДЕВЕТНАЕСТИЦЕ
Хор под окриљем Гимназије постоји дуги низ година, али под диригентском палицом Мирјане Јаневске од 2006. године, подсетила је професорка српског језика и књижевности Александра Мишић:
– У почетку ово беше скромна певачка група, која је наступала у оквиру школских свечаности, да би временом постала толико бројна да им понекад једна учионица није била довољна. Хор сада наступа, како на школским, тако и на свечаностима широм, али и ван града. Од досадашњих наступа поменули бисмо гостовање у Првој београдској гимназији, на Фестивалу “ПРиЧА”, на Фестивалу духовне и световне музике у Пожаревцу…
Ученица Милица Лепосавић, која је такође водила програм, напоменула је да се не ретко деси да случајни пролазник чује звуке песме пролазећи испод прозора чувене деветнаестице, у којој се одржавају пробе:
– Још мало па ће, кажу, заноћити у школи. Пробе се одржавају у вечерњим сатима током радне недеље, као и викендом. Само што нису и Нову годину дочекали на некој од проба. Можда ће неко помислити да су им силне терце, гласови, којекакве короне и ноте помутиле разум. Али, они све раде из огромне љубави према музици…
Хориста није неко ко је нужно похађао Музичку школу, само је потребан таленат, али и упорност и воља. Када је реч о репертоару, поред традиционалних песама, како из Србије, тако и из региона, изводе и обраде популарних композиција. Хор их учи да упознају себе, али и да слушају једни друге. Временом су постали једна велика породица. Многи бивши чланови су сада успешни доктори, професори, чак и родитељи, али су сви они и даље хористи. Јер, како каже чувена изрека: “Једном хориста, увек хориста!”
Н. Р.
Фото: Н. Р. и Милена Руменић
