ЕВРОПСКА УНИЈА ЈАЧА МЕРЕ ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ
ПОДИЗАЊЕ НАТАЛИТЕТА – НА ВРХУ ЛИСТЕ ПРИОРИТЕТА!
У августу 2022. године на снагу је ступила обавеза земаља чланица ЕУ да спроводе Директиву о усклађивању пословног и приватног живота. Ова директива је усвојена 2019. године као део шире политике у оквиру Европског стуба социјалних права и у највећој мери је примењена у свим земљама ЕУ. Земље чланице су обавезане да у својим законодавствима оснаже постојећа и уведу нова права за запослене која се тичу неге деце али и чланова породице у потреби.
Један од кључних циљева ове иницијативе је, како објашњава социолог Горан Јаворац, унапређење положаја жена на тржишту рада, тако што ће се подржати, охрабрити и мотивисати мушкарци да више учествују у бризи о детету и болесним члановима породице. Kључни елементи ове директиве су: oчинско одсуство у трајању од минимум десет дана након рођења детета уз адекватну накнаду, одсуство ради неге детета у трајању од најмање четири месеца по родитељу, од којих се два месеца не могу пренети на другог супружника (висина накнаде за одсуство је у компетенцији држава чланица, није прописана на нивоу ЕУ, али је јасно препоручено да износи накнада мотивишу оба родитеља да користе одсуство), одсуство ради неге члана породице – сваки запослени има право на пет дана одсуства годишње, флексибилни радни аранжмани – сваки запослени има право до осме године детета да захтева да ради мање сати недељно,пола радног времена или да ради од куће ако је то могуће. Директиву прати сет мера креираних да подрже државе чланице у остваривању боље равнотеже између пословног и приватног живота и повећања једнакости у одговорности за негу чланова породице. Ове мере укључују: охрабривање за коришћење европских фондова да се побољша пружање услуга које обезбеђују ту равнотежу – осигуравање заштите за родитеље од дискриминације или отказа и уклањање економских дестимулација за супружника који зарађује мање.
ОД ВАУЧЕРА ДО ПОРЕСКИХ ОЛАКШИЦА
У 2022. години у Грчкој је забележено најмање рађање у историји те земље. Као одговор на демографске прилике, Грчка је ових дана представила нове мере за повећање наталитета, почев од ваучера и бенефиција за бригу о деци, па до пореских олакшица за нове родитеље, иако стручњаци доводе у питање њихову ефикасност.
– Мере које су ових дана изнела грчка ресорна министарства укључују пореске олакшице за нове родитеље, ваучере за дневни боравак, повећање минималне зараде од 2025. године, повећање пензија и смањење социјалних доприноса, али стручњаци за демографију, па чак и владини званичници признају да је пред Грчком дуг пут, да се демографски проблем не може решити искључиво бенефицијама и новчаним подстицајима, већ би требало да обухвати и побољшање образовног и здравственог система, повећање прихода и боље услове за равнотежу између посла и приватног живота – наводи Јаворац.
Шведска је данас, како оцењује Јаворац, земља са једним од најразноврснијих и највеликодушнијих система подршке родитељима, увек са циљем да се улога жена и мушкараца и на тржишту рада и у породици изједначи или барем приближи, а са друге стране да се пружи подстицај породичном животу у односу на посао и каријеру. Од 1974. године, родитељи у Шведској у договору могу користити одсуство, а број дана одсуства се од тада повећао од 180 до 480 дана, колико је гарантовано данас. Од тих 480 дана, 90 дана је резервисано за сваког родитеља и не може се пренети на другог, док се остатак може у договору делити. Такође, одсуства се могу користити упоредо у првих 30 дана бебиног живота. Дани одсуства се не морају користити у континуитету, чак се не морају користити ни као цели дани, већ је могуће распоредити одсуство, тако да се ради део радног времена. Родитељско одсуство се може користити до 12 године дететовог живота, али само 96 дана након четврте године живота детета (УНФПА ЕЕЦА, 2021). Поред дана плаћеног одсуства, Швеђани имају право и на неплаћено одсуство без ограничења све док дете не напуни 18 месеци живота.
Словенија је годинама уназад једна од држава са највећим процентом очева који користе очинско и породиљско одсуство (ОЕЦД, 2022). Словеначки систем одсуства се сматра једним од највеликодушнијих и најефективнијих, имајући у виду веома високе проценте и мајки и очева који користе одсуства. Очинско одсуство траје 30 дана, од којих се 15 дана може користити док дете не заврши први разред основне школе (Тхе Интернатионал Нетwорк он Леаве Полициес анд Ресеарцх, 2022). Што се тиче родитељског одсуства, оба родитеља имају право на по 130 дана одсуства које користе у међусобном договору. Отац може пренети свих 130 дана на мајку, док мајка може пренети 100 дана на оца, 30 дана су искључиво резервисани за њу. Одсуство се може комбиновати и са половином радног времена. Осим за време одсуства, родитељи деце млађе од три године имају и додатно право на рад са половином радног времена. Износи накнада су такође великодушни (Еуропеан Цоммиссион, 2023): мајчинско одсуство од 105 дана, очинско од 30 дана и родитељско од 130 дана (за оба сспружника) плаћају се 100 посто.
ВЕЋЕ УЧЕШЋЕ ОЧЕВА У ОДГАЈАЊУ ДЕЦЕ – НОВИ ТРЕНД У СВЕТУ
Политике које уређују родитељско одсуство су жива категорија и у великом броју земаља, у свим деловима света, сада доживљавају промене. У овом прегледу наведених мера у појединим европским земљама представљене су основне карактеристике тих политика, са посебним освртом на улогу очева у тим променама. Свака држава има своје специфичности, како у културном и друштвеном контексту, тако и у пословном и економском окружењу, државном уређењу, идеолошким поставкама и националним приоритетима , а оне се све огледају и у политици подршке породицама.
– У том контексту, осим законодавне улоге, кључна је и улога државе као пружаоца услуга социјалне заштите, али важни су и бројни други актери у овом процесу. Ту су и родитељи – и мајке и очеви, као корисници/це ових политика који морају бити едуковани, мотивисани и подржани да користе бенефиције у потпуности, као и послодавци који стварају услове и подстицаје за коришћење одсуства и уједно и трпе највећу штету од уживања ових права зато што у неким случајевима надокнађују зараду или део зараде запосленима на одсуству, а истовремено морају и да надокнаде радну снагу за тај период. Синдикати су у бројним земљама веома важни актери, јер се кроз колективне уговоре обезбеђују ова права или се додатно унапређују. Федералне јединице, покрајине, локалне самоуправе у бројним државама имају сопствене политике и инструменте подршке породицама и послодавцима, у некима чак, попут највећих – САД и Kина, носиоци су тих политика у одсуству националних мера. Анализом хетерогених и различитих система поспешивања рађања може се уочити да данас у свету постоји јасан тренд продужења и бољег плаћања родитељског одсуства, да се подржава све веће учешће очева у одгајању деце и веће учешће жена на тржишту рада и да терет мера морају сносити и држава и послодавци – истиче наш саговорник.
Евидентно је да је Европи становништво све старије, а то је случај и са Републиком Србијом. Можда су у Европи најбоље резултате дале мере које су уведене у Шведској, у доброј мери и Француској и те земље према најновијим анализама бележе пораст броја становника. Примери њихове позитивне праксе могу бити узор и Србији.
– Поред новца за прворођено и свако наредно дете, наша држава је увела и субвенцију за куповину првог стана и та мера важи само за родитеље који добију прво дета. Мера још увек није потпуно заживела и требало би да се размишља у правцу да се то право примени и на оне који већ имају једно дете, а планирају да прошире породицу. Такође, мајке у Србији се и даље суочавају са проблемом када се врате на посао после породиљског, са мањком места у вртићима за децу ниског календарског узраста, као и недостатком довољног броја педијатара и гинеколога у здравственом систему у појединим местима. И цене некретнина су изузетно високе, рецимо у Београду, тако да млади са субвенцијом од 20.000 евра не могу да реше стамбено питање, јер им остаје велики износ за кредитно задужење, а поставља се питање да ли су уопште и кредитно способни. Постоје државе које су увеле подстицаје да се помаже грађанима који подижу стамбене кредите приликом проширења породице. Најчешће се практикује обезбеђивање повољних услова кредитирања, па можда и код нас треба размишљати о овој или некој сличној мери. Наша држава још увек није отворила питање свих питања, а то је да ли желимо да повећамо број становника финансијском подршком само домаћег становништва или желимо да уведемо још неке мере које су могуће и које су увеле неке богатије државе. Ми имамо дечји додатак који је низак и који је исти за сву децу без обзира на њихов узраст, док су те богатије земље увеле већи дечји додатак који расте са узрастом деце. Рецимо, Швеђани су увели још једну меру, они повећање становништва не базирају само на домаћем становништву, већ и на досељеном, па се мере пронаталитетне политике примењују и на њих- закључује Јаворац.
В. С.
