Дијабетес „тихи убица“ попримио је пандемијски облик у савременом свету, посебно дијабет типа два. За то постоји много разлога. Један од пресудних је начин живота, а кад је реч о превенцији, па и лечењу, медицина је јасна: водити здрав живот! Значајан фактор је и генетска предиспозиција. И на њу се, кажу стручњаци, може утицати, мада је „опсег“ деловања нешто мањи. Повишен шећер је често и једна од последица вируса ковид 19… Који су разлози за то, како реаговати, које терапије дају најбоље резлутате, као и о другим ендокриним болестима, разговарали смо са др Драганом Удовичић из Здравственог центра Ужице, која однедавно ради специјалистичке прегледе у чачанској ординацији „Yuta Centar“.
МОЖЕ БИТИ ПОСЛЕДИЦА КОВИДА 19
У целом свету гојазност је све већи проблем, чему су допринели савремени начин живота и исхрана, истиче на почетку разговора др Удовичић.
– До пре неколико деценија људи су имали мањи избор хране и више су се кретали, па самим тим и физички „трошили“. Сада су нам навике другачије, смањена је физичка активност… Тешко да то можемо променити, не можемо се вратити уназад, али потребно је усмеравати животне навике ка здрављу – каже ендокринолог.
Исто је и када је реч о генетици. Морамо мењати начин исхране, бити физички активнији, када приметимо неке знаке преддијабетеса, попут сталног осећаја глади, повећања телесне тежине, велике потребе за слатком храном, мучнину, поспаност након оброка, мањак енергије, појачан осећај жеђи, сувоћу у устима…
– Да то не би прерасло у дијабетес или да бисмо што више одложили настанак болести, користе се широко доступни, једноставни за употребу и јефтини лекови – објашњава др Драгана Удовичић и напомиње да болест може почети од адолесцентског до зрелог животног доба.
Када је реч о дијабету као последици ковида 19, болест може да се развије код оних који имају предиспозиције или поремећај гликорегулације, коју погоршава свака инфекција.
– Врло честа терапија која се даје у ковиду су кортикостероиди, а они додатно изазивају погоршање гликорегулације, која тада, из претходно „скривеног“, прелази у прави дијабетес. Често је потребно увести инсулин, али када се инфекција залечи, та потреба за инсулином „пада“. Пацијент тешко може контролисати своју болест само хигијенско-дијететским режимом и променом животних навика. У сваком случају, мора се урадити контролни преглед и ревизија започете терапије – каже др Драгана Удовичић.
Од пре неколико месеци на позитивној листи републичког Фонда су нови лекови за лечење дијабетеса, који су веома ефикасни. Терапија, која може бити у пероралном облику или као инјекције (нису инсулинске), даје одличне резултате, истиче др Драгана Удовичић и додаје да је веома значајно на време дијагностиковати ову болест, јер се лечењем могу одложити или ублажити касније компликације, па самим тим може се имати квалитетнији живот.
УЛТРАЗВУК И ИГЛЕНА БИОПСИЈА ПРЕЦИЗНА ДИЈАГНОСТИКА ЗА ШТИТАСТУ ЖЛЕЗДУ
Поред ултразвучног прегледа штитасте жлезде, уколико се процени да је потребно, др Удовичић у „Yuta Centru” ради и иглену биопсију. Нодуси (чворови) у штитастој жлезди су веома широко распрострањени у општој популацији. Чешћи су код жена, него код мушкараца. Реч је о променама у нормалном ткиву жтитасте жлезде, које су најчешће бенигне, односно немају велики потенцијал да пређу у малигне. Али, увек се мора бити веома опрезан, упозорава докторка, због чега су и потребни ултразвучни прегледи.
– Када посумњамо на лоше особине, тражи се додатна дијагностика из крви (тумормаркери). Ако је сумња баш велика, ради се иглена биопсија. Узима се мали узорак ткива, који се шаље на хистопатолошку анализу да бисмо утврдили врсту ћелија у том чвору. Биопсија није инвазивна метода, готово је потпуно безболна јер се користе мале, танке игле, ради се у амбулантним и потпуно стерилним условима, а све под контролом ултразвука, тако да је минимална вероватноћа инфекције, повреде крвног суда… Прецизност и сензитивност ове дијагностике су веома високе, а у сарадњи са добрим патологом имамо високу специфичност. Ако имамо патолошку потврду, отворен је пут ка ендокрином хирургу. У случају да је PH налаз добар, остаје да промену пратимо – објашњава докторка.
Старосна граница и код обољења штитасте жлезде све је нижа. Зато су повремени скрининз и те како препоручљиви, каже ендокринолог Удовичић и напомиње да се она бави искључиво пацијентима старијим од 18 година.
За све наведено, истиче докторка, физичка активност, у складу са препорукама стручњака, веома је значајна. Најмање три пута недељно шетња до пет километара – то је, скоро за сваку болест, један од важних „лекова“.
В. Т.
Термин за специјалистички преглед код др Драгане Удовичић може се заказати на број телефона (032) 344 575.
