ЈОШ ЈЕДАН СЈАЈАН КОНЦЕРТ ХОРА ЧАЧАНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Хор чачанске Гимназије, под диригентском палицом професорке Мирјане Јаневске, недавно је приредио још један фантастичан, незабораван доживљај за публику. На концерту, под називом “Мома, мома будна снива”, у препуном малом дворишту Гимназије, енергију младости, радости и умећа, публика је награђивала громогласним дугим аплаузима. Мисија професорке Јаневске је успела, јер како каже, на правом је месту, са правим људима, младим, насмејаним, срећним, који на свим наступима себе дају, не максимално, не 100, већ много више од тога, 200 одсто. А то могу потврдити сви који су то вече били на концерту…
Концерт је започет песмама “Ово је Србија”, за коју је музику и текст написао Никола Грбић и “Цвета трешња”, за коју је аранжман урадио бивши ученик Гимназије Владимир Пауновић. Наравно, песма “Мома, мома будна снива”, која је прославила Хор чачанске Гимназије, била је део етно блока концерта, а потом су уследиле руска и популарна музика, такође, маестрално изведене. Изузетан траг у њиховом извођењу оставила је и песма Луја Армстронга “What a wonderful world”, али изнова и изнова буди осећања. Песма “Златни дан”, коју је урадио бивши ученик ове средњошколске установе Петар Павловић, већ је добила сјајну подршку Бисере Велетанлић, Васила Хаџиманова, а јавно су похвалиле и сестре Ковач.
Према речима професорке Мирјане Јаневске, повод за концерт под називом “Мома, мома будна снива”, била је веома успешна “хорска” година, која је оставила посебан печат. Поред тога, желели су да драге матуранте, већ бруцоше, испрате уз песму.
– Концерт смо поделили на блокове, изгледао је као исечци из нашег живота, кратко, јасно, једноставно… Иако Хор има 53 члана, њих десет због обавеза није могло да се одазове позиву. Наравно, било је и соло тачака које су извели наши сјајни хористи. Захвалила бих и генерацији 1984. која је обезбедила средства за куповину клавира, како би олакшали рад хора. Имали смо и до сада клавир, али је већ било неопходно да се замени новим. Поносим се њиховим делом, то су све млади и успешни људи. Иначе, то је моја прва генерација првака у Гимназији. Гледају у будућност и желе да очувају институцију у којој ће се школовати и њихова деца – нагласила је професорка Јаневска.
Професорка српског језика и књижевности Александра Мишић, подсетила је да Хор под окриљем Гимназије постоји дуги низ година, али под диригентском палицом професорке Мирјане Јаневске од 2006. године.
– У почетку ово беше скромна певачка група, која је наступала у оквиру школских свечаности, да би временом постала толико бројна да им понекад једна учионица није била довољна. Хор сада наступа, како на школским, тако и на свечаностима широм, али и ван града. Од досадашњих наступа поменули бисмо гостовање у Првој београдској гимназији, на Фестивалу “ПРиЧА” и Фестивалу духовне и световне музике у Пожаревцу. То су само неки од наступа којима се поносимо. Не ретко се деси да случајни пролазник чује звуке песме пролазећи испод прозора чувене деветнаестице, у којој се одржавају пробе. Још мало па ће, кажу, заноћити у школи. Пробе се одржавају у вечерњим сатима током радне недеље, као и викендом. Само што нису и Нову годину дочекали на некој од проба. Можда ће неко помислити да су им силне терце, гласови, којекакве короне и ноте помутиле разум. Али, они све раде из огромне љубави према музици – рекла је професорка Мишић, на почетку концерта.
Хориста није неко ко је нужно похађао Музичку школу, само је потребан таленат, али и упорност и воља. Поносе се чињеницом да су се међу њиховим члановима нашли и ученици из других средњих школа у Чачку. Када је реч о репертоару, поред традиционалних песама, како из Србије, тако и из региона, изводе обраде популарних композиција, подсетила је Милица Лепосавић, која је такође водила програм.
– Истакли бисмо и песму “Мома” Дубравке Угарковић, захваљујући којој се за нас чуло широм света, након што је на друштвеним мрежама освануо снимак са дружења из учионице. Са поносом можемо рећи да је после успеха песме “Мома”, снимљена целовечерња емисија под називом “Мома, мома будна снива” за ТВ “Храм”, као и репортажа за РТС. Хор нас учи да упознајемо себе, али и да слушамо једни друге. Временом смо постали једна велика породица. Многи бивши чланови су сада успешни доктори, професори, чак и родитељи, али су сви они и даље наши хористи. Јер, како каже чувена изрека: “Једном хориста, увек хориста” – наглисила је Милица Лепосавић.
И професорка Јаневска је у разговору за наш лист, помало емотивно, напоменула да је Хор у почетку био скромна дружина, распевана, али не овако “експлозивна” као данас.
– Прошле године смо имали три аудиције, а сада се деца већ распитују кад ће пријем нових чланова. Следи нам и отварање фестивала “ПРиЧА” у Борчевој хали, као и наступ на “Чачанском полумаратону”, 24. септембра. Али, планови се мењају из часа у час. Од почетка године смо имали већ 16 наступа. На нашим пробама је увек весело, радо се виђамо. Моја драга колегиница и другарица Сашка каже да је Гимназија школа где ученици поштују професоре и професори ученике. То и јесте поента, ако деци не пружите љубав, неће бити добро. Осетили су да им је Хор “уточиште”. Дођу, певају, заједно радимо и уживамо. Увек их питам да ли осећају песму, да ли им заигра срце, да ли су се најежили… Увек се договарамо и увек пронађемо песме где “експлодирају” – поносно, насмејано и с пуним срцем каже Мирјана Јаневска.
Н. Р.
