ЕКСПЕРТИ ФАО ПРОГНОЗИРАЈУ ЗНАЧАЈНО СМАЊЕЊЕ ПАДАВИНА У СРБИЈИ ДО 2060. ГОДИНЕ

НА УДАРУ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА ВОДНИ РЕСУРСИ И ПОЉОПРИВРЕДА

Евидентно је да, из године у годину, у Србији постаје све топлије, што је резлтат климатских промена, о којима се, иначе, све чешће говори, првентсвено због њиховог неповољног утицаја на пољопривредну производњу. Песимистичке прогнозе да ће се у нашој земљи до 2060. године значајно умањити количина падавина, у фокус интересовања јавности стављају бригу о воденим ресурсима, али истовремено и бојазан од недостатка воде за пиће, али и истовремено и оне техничке, која је подједнако важна за нормално функционисање.

Поводом глобалног загревања и лоше климатске прогнозе за нашу земљу, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) и Европска банка за обнову и развој (ЕРБД) недавно су одржале онлајн радионицу под називом „Утицај климатских промена на пољопривреду и водне ресурсе у Републици Србији“. Због климатских промена, а према прогнозама експерта ФАО, количина падавина у Србији ће се смањити до 2060. године за 14,10 милиметара по декади, што је за око 7,8 одсто мање у односу на деведесете године прошлог века. Овакве пројекције које су изнете на скупу поводом глобалног загревања, представљају, свакако, аларм да се запитамо да ли на прави начин чувамо водне ресурсе које имамо и шта треба урадитити пре него што се нађемо у ситуацији да размишљамо да ли ћемо имати довољно воде за пиће или за техничку употребу и то на дуже стазе.

Како наводи Милан Бојовић, помоћник градоначелника Чачка, изгарадња бране са акумулацијом – профил „Сврачково“ представља дугорочно и трајно решење за водоснабдевање грађана Чачка и осталих локалних самоуправа које користе воду са рзавског система.Паралелно са тим, Град Чачак сваке године издваја значајна средства за реконструкцију и изградњу система водоснабдевања. Ове године смо определили око 200 милиона динара за изградњу водовода и канализације на територији Града. Последњим ребалансом градског буџета, 70 милиона динара предвиђених за изградњу дечјег вртића у Заблаћу, будући да смо пронашли други извор финансирања, преусмерили смо на изградњу система водоснабдевања, како бисмо те подсистеме на територији Града Чачка градили паралелно са појачаном динамиком изградње бране са акумулацијом „Сврачково“, за коју је држава ове године издвојила око 700 милиона динара. Опредељена средства су довољни гарант да ће брана бити завршена у року од три године – истиче Бојовић.

Град Чачак улаже значајна средства и у локалне сеоске водоводе – у реконструкцију и одржавање постојећих изворишта, али и копање бунара на сеоским подручјима, где постојећи извори немају довољан капацитет. У протеклих пет година, ископани су бунари у Брезовицама, Вујетинцима, Горњој Атеници, Виљуши, Горњој Горевници, Милићевцима и Остри, а реконструисана су и бројна сеоска изворишта и урађене хлорне станице за третман воде за пиће. Овакве актвности биће настављене и у наредном периоду.

–Имамо стратегију да приликом прикључења сеоских месних заједница на рзавски систем водоснабдевања, ове локалне водоводе и даље одржавамо иако су искључени из употребе, како бисмо сачувили водне ресурсе којима располажемо и који у неком тренутку, уколико то буде неопходно, поново могу бити активирани – објаснио је Бојовић.

И канал за наводњавање од Парменца до Катрге и планирано чишћење акумулације у Парменцу су, према виђењу Бојовића, врло значајни из угла снабдевања постојећих изворишта у Пријевору као алтернативног вида водоснабдевања грађана Чачка, али се не могу занемарити ни потребе за наводњавањем пољопривредних површина, посебно у сушним периодима године.

–Реконструкција тог система је значајна за пољопривреду, јер се ствара могућност рационалног коришћења воде као ресурса – истиче наш саговорник.

Последице глобалног загревања на пољопривреду и флору у Србији, како наводе експерти ФАО, могу се спречити и ублажити уколико се предузму мере за адаптацију и и изградњу капацитета за чување воде. Уколико се вода од отопљног снега и падавина складишти и чува током целе године за сушне периоде, ниво проблема изазваних високим температурама би се свео на минимум. Ипак, то изискује и одређене трошкове. Климатске промене су постале део наше садашњости, тако да се улагања у спречавање њихових последица морају што пре реализовати, како у свету, тако и у Србији.

В. С.